Rev 4114/2019 nasilje u porodici

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4114/2019
25.10.2019. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u pravnoj stvari tužilaca mlt. AA mlt. BB i mlt. VV, koje zastupa zakonski zastupnik majka GG, GG, DD i ĐĐ, svi iz ..., protiv tuženog EE iz ..., čiji je punomoćnik Petar Lisul, advokat iz ..., radi produžavanja mera zaštite od nasilja u porodici, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 291/19 od 30.05.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 25.10.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 291/19 od 30.05.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kikindi P2N 350/18 od 14.03.2019. godine, produžene su mere zaštite od nasilja u porodici određene presudom Osnovnog suda u Kikindi P2N 103/17 od 20.11.2017. godine tako što je zabranjeno tuženom EE da se približava tužiocima mlt. BB, mlt. VV, mlt. AA, GG, DD i ĐĐ na udaljenost manju od 50m, pristup u prostor oko mesta stanovanja tužilaca u ..., ... ulica br. ... na udaljenost manju od 50m i dalje uznemiravanje tužilaca grubim, drskim i zlonamernim ponašanjem. Određeno je će navedene mere zaštite od nasilja u porodici trajati godinu dana, da se mogu produžavati i da žalba izjavljena protiv mera zaštite od nasilja u porodici ne zadržava njihovo izvršenje. Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 291/19 od 30.05.2019. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u celosti.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s`pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 - u daljem tekstu: ZPP) i člana 208. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ broj 18/05, 72/11 i 6/15), pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do nepravilne primene neke od odredaba ovog zakona, zbog čega nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. ZPP na koju se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je suprug tužilje ĐĐ, otac tužilje GG, tast tužiocu DD i deda maloletnim tužiocima. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Kikindi P2N 103/17 od 20.11.2017. godine tuženom EE je zabranjeno uznemiravanje tužilaca i približavanje tužiocima i mestu njihovog stanovanja na udaljenost manju od 50m, sa trajanjem od godinu dana. Ranije su presudom Osnovnog suda u Kikindi P2 494/15 od 25.8.2016. godine tuženom izrečene mere zaštite od nasilja u porodici u odnosu na tužilju GG, kćerku, i u odnosu na tužioca DD, zeta. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Kikindi K 49/17 od 11.4.2017. godine tuženi je oglašen krivim za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 5. KZ-a, izrečena mu je uslovna osuda i utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca sa rokom proveravanja od tri godine. Tuženi ima poremećaj ličnosti. Oboleo je od mešovitog depresivno- anksioznog poremećaja i paranoidnog poremećaja ličnosti, pokazuje neprilagođenost u interpersonalnim odnosima i u uslovima svakodnevnog života. Raniji incidenti sastojali su se u kontinuiranom praćenju i uznemiravanju tužilaca. Tuženi je nastavio sa ranijim modelom ponašanja, dolazi ili prati tužioce, presreće ih na javnim mestima, prolazi biciklom ili kolima ispred kuće tužilaca, kojom prilikom im dobacuje, gestikulira i na taj način remeti njihovo spokojstvo. Tako je za vreme trajanja mera zaštite presreo tužilju ĐĐ i mlt. AA i tražio da ga unuka poljubi, zatim je, prolazeći kolima pored kuće tužilaca, svojoj kćerki dobacivao uvrede. Takođe je u septembru 2018. godine pokušao da presretne unuku mlt. AA kada je ona vozila bicikl. Taj događaj je prijavljen policiji i Centru za socijalni rad u ... . Tuženi je takođe presretao i tužioca DD u toku voženje i upućivao mu uvrede. Tuženi je penzioner, rođen ... godine. Prema mišljenju organa starateljstva, i dalje postoji rizik od ponavljanja incidentnih situacija.

Polazeći od utvrđenih činjenica, nižestepeni sudovi su s pozivom na odredbu člana 199. Porodičnog zakona zaključili da je opravdano da se trajanje izrečenih mera zaštite od nasilja u porodici tuženom produži na još godinu dana.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su neosnovani navodi revizije tuženog kojima se pravnosnažna presuda pobija zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Nasilje u porodici definisano je članom 197. Porodičnog zakona, tako što je u stavu prvom određeno da se pod nasiljem u porodici podrazumeva ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice, dok su u stavu drugom istog člana navedeni karakteristični vidovi nasilja (imenovani oblici nasilja), ali i uz određenje da se nasiljem u porodici smatra svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje, koje jedan član porodice ispoljava prema drugom članu porodice (neimenovani oblici nasilja). Prema članu 199. Porodičnog zakona, mere zaštite od nasilja u porodici mogu trajati najviše godinu dana i mogu se produžavati sve dok ne prestanu razlozi zbog kojih je mera bila određena.

Dakle, nasilje u porodici podrazumeva svako ponašanje koje odstupa od standarda uobičajenog ophođenja i komuniciranja sa članovima porodice, posebno ako postoji određeni kontinuitet, tj. trajnost i višekratnost takvog ponašanja. Tuženi nastavlja da krši izrečene zabrane uznemiravanja, približavanja i pristupa u prostor oko mesta stanovanja tužilaca, što su nižestepeni sudovi pravilno sagledali u kontekstu ranije vođenih postupaka za zaštitu od nasilja u porodici, kako parničnih, tako i vođenog krivičnog postupka. Pravilno su sudovi zaključili da ponašanje tuženog ima karakter proganjanja i da on u takvom obrascu ponašanja pokazuje naročitu upornost, te su stoga pravilno odlučili kada su produžili prethodno izrečene mere zaštite od nasilja na najduži mogući period. Pravilnost zaključivanja nižestepenih sudova, obrazložena u pobijanim presudama, potkrepljena je utvrđenim činjenicama i mišljenjem nadležnog Centra za socijalni rad da i dalje postoji rizik od ponavljanja incidentnih situacija, zbog čega je potrebno i svrsishodno produžavanje izrečenih mera zaštite u cilju prevencije daljih konflikata i sprečavanja budućeg uznemiravanja i nasilja, ali i radi obezbeđenja spokojstva i bezbednosti članova porodice koji su žrtve nasilja.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, izrečene mere uzdržavanja tuženog od svakog drskog, bezobzirnog i zlonamernog ponašanja kojim se ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo tužilaca, kao i zabrana tuženom da se približava tužiocima na udaljenosti manjoj od 50 metara, kao i njihovom mestu stanovanja na istoj udaljenosti, a koje su produžene pobijanom odlukom na period od još godinu dana, određene su pravilnom primenom člana 198. stav 1. i stav 2. tačka 2. i 5. i člana 197. Porodičnog zakona srazmerno sadržini, intenzitetu i trajanju ispoljenog nasilja.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode revizije, pa je našao da su neosnovani jer predstavljaju ponavljanje navoda koji su isticani u žalbi protiv prvostepene presude, a ove navode je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane i za tu ocenu dao jasne i dovoljne razloge, koje ovaj sud u svemu prihvata.

U većem delu navodi revizije tuženog se neposredno ili posredno odnose na sprovedeni dokazni postupak i ocenu dokaza, te upućuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje. Takvi navodi nisu posebno razmatrani budući da u smislu člana 407. stav 2. ZPP ne predstavljaju dozvoljen revizijski razlog. Istovremeno ne dovode u sumnju pravilnost presuđenja i primenu relevantnog materijalnog prava sadržanog u odredbama Porodičnog zakona.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić