Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Tatjana Tanasković advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Smiljka Ninić advokat iz ..., radi utvrđenja prava susvojine, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 80/19 od 11.07.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 25.10.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 80/19 od 11.07.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P 739/18 od 03.10.2018. godine, ispravljenom rešenjem istog suda od 10.12.2018. godine, stavom prvim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je suvlasnik kuće sagrađene na kat. parceli br. ..., upisanoj u list nepokretnosti br. ... KO ..., sa 2/5 idealnih delova što bi tužena bila dužna priznati i trpeti. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 237.375,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti odluke do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 80/19 od 11.07.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P 739/18 od 03.10.2018. godine, ispravljena rešenjem istog suda od 10.12.2018. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno, preko punomoćnika, izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 – u daljem tekstu: ZPP), koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 2. tog zakona, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilje nije dozvoljena.

Spor za utvrđenje prava susvojine na nepokretnosti je imovinskopravni spor u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje. Zbog toga se o dozvoljenosti revizije odlučuje prema vrednosti predmeta spora. Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U tužbi je vrednost predmeta spora označena u iznosu od 935.000,00 dinara. Tužilja je po nalogu suda dana 18.08.2006. godine platila sudsku taksu na tužbu u iznosu od 28.800,00 dinara, prema označenoj vrednosti predmeta spora.

Kako vrednost predmeta spora iznosi 935.000,00 dinara, koji iznos je očigledno niži od zakonom propisanog cenzusa od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, (3.320.000,00 dinara) revizija tužilje nije dozvoljena u smislu odredaba članova 403. stav 3. i 410. stav 2. tačka 5. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci rešenja.

Predsednik veća – sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić