Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 150/19 od 14.03.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Osnovnog suda u Novom Sadu, Sudska jedinica u Vrbasu P2 776/11 od 30.06.2011. godine stavom prvim izreke, razveden je brak između tužioca i tužene. Stavom drugim izreke, njihova maloletna deca poverena su majci na samostalno vršenje roditeljskog prava. Stavom trećim izreke, uređen je način održavanja ličnih odnosa deci sa ocem. Stavom četvrtim izreke, obavezan je otac da na ime svog doprinosa za izdržavanje dece plaća iznos od po 3.000,00 dinara mesečno, ukupno 9.000,00 dinara mesečno počev od podnošenja tužbe pa ubuduće, dok za to postoje zakonski uslovi ili dok se odluka ne izmeni u preostalom delu od dosuđenih po 3.000,00 dinara do traženih po 5.000,00 dinara zahtev za izdržavanje je odbijen. Prema nalazu i mišljenju Gradskog centra za socijalni rad Odeljenje ..., deca su došla da borave kod oca u ... u toku letnjeg raspusta 2016. godine po završetku školske godine. Tada je otac od dece saznao da je majka u emotivnoj vezi sa čovekom koji živi i radi u Crnoj Gori, da su ih majka i njen emotivni partner fizički kažnjavali, da su se tokom boravka u Crnoj Gori loše ponašali prema njima i nisu ih adekvatno hranili. Otac je trebalo da vrati decu majci pred početak školske godine Majka je saopštila ocu da je odlučila da sa decom napusti Srbiju i odseli se u Crnu Goru sa čim se otac nije složio. Roditelji su se dogovorili da deca pođu u školu u ..., tako da su ostala kod oca, a prilikom iseljavanja majke iz kuće svoje majke, dečje stvari i nameštaj je prebačen kod oca koji je devojčice upisao u osnovnu školu u ... u ... i ... razred. U razgovoru sa devojčicama u prostorijama Centra, obe su se izjasnile da žele da ostanu da žive kod oca, da im je sa njim lepo, a da majka na njih stalno viče, da ih njen dečko ne voli i da ih udara, te da ne žele da žive u Crnoj Gori. U međuvremenu je došlo do konflikta između roditelja, pa je majka odvela VV u ... na lekarsku kontrolu, ali je nije vratila ocu po dogovoru, zbog čega je VV izostala iz škole. Otac se sa decom preselio u iznajmljenu kuću koja je u boljem stanju. Majka je tvrdila da se nije saglasila da se deca upišu u drugu školu. Ona se sa partnerom ĐĐ preselila u ..., a sa decom se povremeno čula preko telefona. Roditelji su se dogovorili da deca dođu na more tokom letnjeg raspusta 2017. godine kod majke, gde su ostala duže od dogovorenog vremena. Prema izveštaju nadležnog Centra za socijalni rad Crne Gore majka sa partnerom živi u iznajmljenom stanu u ... koji se sastoji od četiri sobe, kuhinje i kupatila i opremljen je neophodnim elementima za funkcionisanje porodice. Majka se još nije zaposlila, a partner jeste. Majci se deca mogu dodeliti na dalju brigu i vaspitanje. Prilikom ponovnog razgovora sa decom u prostorijama Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu Odeljenje ..., deca su opisala novu kuću u kojoj žive sa ocem u kojoj su srećna i zadovoljna. Mal. DD je pošao u ... i sviđa mu se. Deca su opisala plaže na koje su išli, ljude sa kojima su boravili, decu sa kojom su se družili. Razgovor je tekao opušteno sve dok deca nisu upitana da li bi volela da svaki raspust provode kod majke. U tom trenutku mal. GG se rasplakala i navela da ne želi da odlazi kod majke u ..., da želi da živi kod oca, da su se tokom njihovog boravka majka i njen partner svađali oko njih, da je partner tukao majku zbog čega je VV dobila napad gušenja, da se GG uplašila i za majku i za sestru, da je tog dana majčin partner pio pivo ceo dan, naljutio se na majku zato što ga je ostavila sa njima na plaži, da je tukao majku dva puta i šutnuo je. O svemu ovome majka i partner su im rekli da ne pričaju nikome ništa, pa nisu rekle ni ocu. Mišljenje Gradskog centra za socijalni rad Odeljenje ... je da se otac adekvatno brine o deci, sarađuje sa Centrom, prihvata njihove sugestije, u njegovom psihosocijalnom statusu nema elemenata koji bi ga onemogućavali da na adekvatan način brine o deci, ima veliku pomoć i podršku od svoje majke u brizi oko dece, uložio je napor i unapredio stambene uslove u kojima deca žive, deca su više puta iskazala želju da ostanu da žive kod njega i izričiti su u stavu da ne žele da žive u Crnoj Gori, postoji sumnja da su deca kod majke prisustvovala dva puta nasilničkom ponašanju partnera prema majci čime su indirektno pretrpela nasilje. Procena stručnog tima da je GG strah zbog sestrinog gušenja i strah za majčinu sigurnost autentičan. Iz izveštaja škole proizlazi da se otac adekvatno brine o deci (obučena su u skladu sa vremenskim prilikama, uspešno savladavaju gradivo, imaju neophodne udžbenike i pribor, uklopljeni su u vršnjačku grupu). U najboljem interesu dece je da se povere ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava, a model viđanja dece sa roditeljem sa kojim ne žive treba urediti tako da se majka obaveže da decu viđa na taj način što će dolaziti u Beograd ili u ... kod babe po majci i tu ih viđati, dok se ne utvrdi nasilje u porodici od strane partnera prema njoj, odnosno do okončanja postupka od strane nadležne službe u Crnoj Gori.. Deca od juna 2017. godine žive sa ocem, babom po ocu i stricem u iznajmljenoj kući u ..., koju je otac renovirao i namerava da je kupi. I do tada su živeli u ... ali u drugoj iznajmljenoj lošijoj kući. Kuća u kojoj žive ima površinu od 140m², šest soba, otac je dogradio deo terase, kuća ima veliko dvorište u kom se nalazi pomoćna zgrada u kojoj se otac bavi izradom lisnatog smrznutog testa sam, a ponekad mu pomaže i baba po ocu koja se bavi baštom. Po dogovoru sa vlasnikom kuće zbog novca u iznosu od 80.000,00 dinara koji je uložio u renoviranje kuće, otac ne plaća zakupninu osam meseci, odnosno do februara 2018. godine kada očekuje da će kuću kupiti. Za utrošenu električnu energiju plaća 10.000,00 dinara mesečno, za izvršene komunalne usluge, internet i kablovsku televiziju 5.000,00 dinara, za grejanje 60.000,00 dinara po sezoni, za ishranu 25.000,00 dinara mesečno, voće ne kupuju jer imaju sezonsko voće. Knjige za GG koštale su 20.000,00 dinara, za VV 7.500,00 dinara, devojčice treniraju odbojku što košta 2.200,00 dinara mesečno, bile su na rekreativnoj nastavi što ukupno košta 40.000,00 dinara, DD trenira fudbal što košta 2.500,00 dinara mesečno, patike za decu 10.000,00 dinara, zimi se kupuju jakne, zimske pantalone, trenerke, donji veš za šta je potrebno 50.000,00 dinara. Deca su dobrog zdravlja, otac ostvaruje zaradu od 65.000,00 dinara mesečno i od izrade lisnatog testa zaradi 60.000,00 dinara mesečno. Baba po ocu prima penziju od 19.800,00 dinara mesečno, a stric ostvaruje zaradu u iznosu od 40.000,00 dinara mesečno.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odlučili da se izmeni odluka o samostalnom vršenju roditeljskog prava i odlučili o visini doprinosa majke u izdržavanju maloletne dece.

Ocenjujući promenjene okolnosti, da deca od juna 2016. godine žive sa ocem, da se majka preselila u Crnu Goru, da je boravak sa majkom i njenim partnerom ostavio loš utisak na decu, da su deca bila izričita da žele da žive sa ocem koji je po mišljenju Centra za socijalni rad podoban za samostalno vršenje roditeljskog prava, nižestepeni sudovi su pravilno primenili čl. 6. i 266. stav 1. Porodičnog zakona kada je decu poverio na samostalno vršenje roditeljskog prava ocu. Uvažavajući mišljenje organa starateljstva koje je dato na osnovu sveobuhvatne procene celokupne porodične dinamike i u skladu sa pravilima struke, s obzirom na želje i osećanja maloletne dece starosti ... i ... godina, kapacitete roditelja da na adekvatan način zadovolje te potrebe – vaspitne, u vezi stanovanja, ishrane, odevanja, zdravstvene brige, obrazovanja i druge potrebe, te emotivnu privrženost i bliskost maloletne dece prema svakom od roditelja, nižestepeni sudovi su našli da su se stekli uslovi za izmenu odluke o vršenju roditeljskog prava, zbog čega je na osnovu člana 77. stav 3. Porodičnog zakona takva odluka i doneta.

Odluka o izdržavanju maloletne dece doneta je pravilnom primenom čl. 154, 160. i 162. Porodičnog zakona imajući u vidu da su se parnične stranke tokom postupka saglasile da doprinos tužene u izdržavanju treba da bude u iznosu od 12.000,00 dinara, a u skladu sa potrebama koje su pravilno odmerene od strane nižestepenih sudova, pri čemu je sud imao u vidu i minimalnu sumu izdržavanja u smislu člana 160. stav 4. Porodičnog zakona.

Osnovano se u reviziji ukazuje da je odluka o načinu održavanja ličnih odnosa doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava.

Pravo maloletne dece da održavaju odnose sa roditeljem sa kojim ne žive određeno je čl. 6. i 61. Porodičnog zakona kao i Konvencijom o pravima deteta. Pri određivanju održavanja ličnih odnosa sudovi su dužni da uzmu u obzir sve okolnosti slučaja i da način održavanja ličnih odnosa odrede tako da on bude u najboljem interesu deteta, odnosno da im takav način pruži mogućnost da na najbolji mogući način provedu kvalitetno vreme sa roditeljem sa kojim ne žive. Podrazumeva se da se takav način održavanja ličnih odnosa odvija u normalnim životnim uslovima bez bilo kakve vrste stresa ili straha za sebe ili roditelja sa kojim provode vreme.

U konkretnom slučaju, nižestepeni sudovi su odluku o održavanju ličnih odnosa doneli na drugačiji način od onog koji je predložio Centar za socijalni rad. Naime, prema mišljenju Centra za socijalni rad viđanje dece sa roditeljem sa kojim ne žive treba urediti tako da se majka obaveže da decu viđa na taj način što će dolaziti u Beograd ili ... kod babe po majci i tu ih viđati, dok se ne utvrdi nasilje u porodici od strane partnera prema majci odnosno do okončanja postupka od strane nadležnih službi u Crnoj Gori. Bez obzira na ovako dato mišljenje, nižestepeni sudovi su odlučili da se viđanje dece odvija bez prisustva majčinog partnera, pri čemu nije određeno mesto viđanja dece.

Osnovano se u reviziji ukazuje da su u ovom delu nižestepene presude donete uz pogrešnu primenu materijalnog prava, zbog čega je i činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, da majka živi sa svojim partnerom u Crnoj Gori, u postupku je ostalo nerazjašnjeno mesto održavanja ličnih odnosa (da li je to Srbija ili Crna Gora). Pored toga, ako je po navodima majke nemoguće da se održavanje ličnih odnosa odvija bez njenog partnera, koga deca nisu prihvatila, i za koga postoji sumnja da je vršio nasilje, u postupku pred nižestepenim sudovima je bilo potrebno raspraviti da li će se ovakav način odvijati pod nadzorom ili u prostorijama Centra za socijalni rad, a sve imajući u vidu najbolji interes dece.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će imati u vidu primedbe iz ovog rešenja i doneti novu odluku.

Kako odluka o troškovima postupka zavisi od ishoda odluke o glavnoj stvari, to je i ona ukinuta.

Na osnovu člana 414. i člana 416. stav 2. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić