Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa staratelj Gradskog centra za socijalni rad – Odeljenje ..., BB diplomirani pravnik i Zoran Stojković, advokat iz ..., protiv tuženih VV iz ..., čiji je punomoćnik Todor Bajčetić, advokat iz ..., GG iz .., DD iz sela ..., čiji je punomoćnik Todor Bajčetić, advokat iz ... i ĐĐ iz ..., čiji je punomoćnik Milojica Cvijović, advokat iz ..., radi izdržavanja, odlučujući o revizijama prvo, treće i četvrto tuženih izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 400/17 od 23.01.2018. godine, u sednici održanoj 26.09.2018. godine, doneo je

R E Š E NJ E

USVAJAJU SE revizije tuženih VV, DD i ĐĐ, UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž2 400/17 od 23.01.2018. godine i predmet vraća istom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P2 2055/16 od 26.12.2016. godine, stavom I izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje, pa je tužena VV, obavezana da doprinosi njenom izdržavanju iznosom od 7.000,00 dinara mesečno, svakog prvog do petog u mesecu za tekući mesec, počev od dana presuđenja pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi ili se obaveza ne izmeni drugom sudskom odlukom. Stavom II izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje pa je tužena GG, obavezana da na ime doprinosa za njeno izdržavanje plaća iznos od 3.000,00 mesečno svakog 01. do 05. u mesecu za tekući mesec, počev od dana presuđenja pa ubuduće, dok za to postoje zakonski uslovi ili se obaveza ne izmeni drugom sudskom odlukom. Stavom III izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje pa je tuženi DD obavezan da na ime svog doprinosa za njeno izdržavanje plaća mesečno 9.000,00 dinara svakog 01. do 05. u mesecu za tekući mesec, počev od dana presuđenja pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi ili se obaveza ne izmeni drugom sudskom odlukom. Stavom IV izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje pa je tužena ĐĐ, obavezana da doprinosi njenom izdržavanju iznosom od 10.000,00 dinara mesečno svakog 01. do 05. u mesecu za tekući mesec, počev od dana presuđenja pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi ili se obaveza ne izmeni drugom sudskom odlukom. Stavom V izreke, odbijeni su kao neosnovani tužbeni zahtevi tužilje u delu kojim je tražila izdržavanje od dosuđenih iznosa u prethodnim stavovima pa do traženih iznosa u odnosu na svakog od tuženog, kao i za period od traženog 07.06.2012. godine kao dana podnošenja tužbe pa do dana presuđenja. Stavovima VI, VII, VIII i IX izreke, određene su privremene mere i tuženi obavezani da doprinose izdržavanju tužilje određenim novčanim iznosima. Stavom X izreke, odbijen je predlog za određivanje privremene mere tužilje u odnosu na sve tužene, u preostalim traženim iznosima. Stavom XI određeno je da će privremena mera važiti do pravnosnažnog okončanja postupka ili do donošenja nove privremene mere. Stavom XII je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 400/17 od 23.01.2018. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je navedena prvostepena presuda u stavovima 1, 2, 3, 4, 5. i 12. izreke. Stavom drugim izreke, tužena VV je obavezana da na ime svog doprinosa za tužiljino izdržavanje plaća mesečno iznos od 7.000,00 dinara, svakog 01. do 05. u mesecu za tekući mesec počev od 07.06.2012. godine kao dana podnošenja tužbe pa ubuduće. Stavom trećim izreke, tužena GG je obavezana da na ime doprinosa za tužiljino izdržavanje plaća mesečno iznos od 3.000,00 dinara, svakog 01. do 05. u mesecu za tekući mesec, počev od dana podnošenja tužbe pa ubuduće. Stavom četvrtim izreke, tuženi DD je obavezan da na ime doprinosa za tužiljino izdržavnje plaća mesečno 9.000,00 dinara svakog 01. do 05. u mesecu za tekući mesec, počev od dana podnošenja tužbe pa ubuduće. Stavom petim izreke, tužena ĐĐ je obavezana da na ime svog doprinosa za tužiljino izdržavanje plaća iznos od 10.000,00 dinara mesečno svakog 01. do 05. u mesecu za tekući mesec počev od dana podnošenja tužbe pa ubuduće. Stavom šestim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje u odnosu na svakog od tuženih preko dosuđenih iznosa u prethodnim stavovima pa do traženih novčanih iznosa. Stavom sedmim izreke odbijene su kao neosnovane žalbe tuženih i potvrđena rešenja sadržana u stavovima 6, 7, 8, 9, 10 i 11 izreke. Stavom osam izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu revizije su blagovremeno izjavili prvo, treće i četvrto tuženi, svi zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijanih revizija u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da su izjavljene revizije dozvoljene na osnovu člana 403. stav 2. tačka 3. ZPP i da su osnovane zbog pogrešno primenjenog materijalnog prava, usled čega je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a razlozi revizija ne sadrže navode iz kojih bi se moglo utvrditi koje su to povrede odredaba parničnog postupka učinjene donošenjem pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je majka tuženih koja ima ... godine i boluje od ... bolesti, zbog čega nije u stanju da brine sama o sebi. Tokom trajanja prvostepenog postupka rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu R2 148/12 od 02.04.2013. godine, tužilja je potpuno lišena poslovne sposobnosti a rešenjem od 09.09.2013. godine, stavljena je pod starateljstvo Gradskog centra za socijalni rad – Odeljenje ...; u čije ime starateljstvo vrši BB. Ona je vlasnik tri parcele ukupne površine 71,11 ari i ostvaruje mesečna primanja od ukupno oko 50.000,00 dinara (na ime penzije, invalidnine i dodataka za tuđu negu i pomoć). Utvrđeno je da je tužilja 2007. godine poklonila svojoj ćerci - ovde četvrtotuženoj ĐĐ, kuću sa dvorištem u selu ..., kod ..., kao i njivu površine 42,03 ari, livadu površine 60 ari, šumu površine 13,20 ari, šumu površine 19 ari i ½ kat. parcele površine 100 ari. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke, utvrđeno je da su mesečne potrebe tužilje ukupno 65.650,00 dinara (od čega renta za stan 10.000,00 dinara, troškovi komunalija od 5.000,00 dinara, negovateljice 30.000,00 dinara, lekovi 5.000,00 dinara i pelene 5.000,00 dinara, a ostalo za hranu, odeću i obuću). Nakon što je poklonila navedene nepokretnosti ćerki – tuženoj ĐĐ, tužilja je prešla da živi kod nje u ..., ali kada je postala dementna, ona joj je u dogovoru sa sestrom – prvotuženom, iznajmila stan od 40 m2 u ... u kojem od tada stanuje. Takođe je utvrđeno da je prvotužena VV, penzioner, sa primanjima od 27.000,00 dinara, da drugotužena GG ima mesečna primanja od 25.000,00 dinara i da živi sa suprugom koji prima penziju i troje dece u iznajmljenom stanu; da trećetuženi DD nije u kontaktu sa majkom od 1993. godine, zbog sukoba nastalih nakon očeve smrti oko podele imovine, da je zaposlen i ostvaruje mesečnu zaradu od 95.000,00 dinara i živi u kući sa suprugom i sinom koji su zaposleni. Četvrtotužena ĐĐ je zaposlena i ostvaruje mesečna primanja od 35.000,00 dinara, poseduje nepokretnosti koje je dobila od majke i suvlasnik je stana u kojem živi sa suprugom i ćerkom.

Drugostepeni sud je održao ročište za glavnu raspravu na kojem je izveo dokaz čitanjem pismenih dokaza izvedenih pred prvostepenim sudom i saslušao tužene DD i ĐĐ, radi potpunog utvrđivanja njihovih materijalnih mogućnosti, pa je utvrdio da je supruga tuženog DD zaposlena u … u ... i da ima platu oko 25.000,00 dinara, a da iz braka imaju dva sina od kojih je jedan zaposlen a drugi je nezaposlen. Za tuženu ĐĐ je utvrđeno da je zaposlena na …, a njen suprug na …, ali ona nije znala visinu njegove plate. Na osnovu njenog iskaza je utvrđeno da tužilja u vreme održavanja drugostepene rasprave, ima mesečna primanja od ukupno 50.000,00 dinara.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni i drugostepeni sud su primenom člana 160. Porodičnog zakona, odredili visine novčanih iznosa za koje su našli da su tuženi u mogućnosti da doprinose izdržavanju svoje majke i to iznosima od 7.000,00 dinara – prvotužena, 9.000,00 dinara, trećetuženi i 10.000,00 dinara – četvrtotužena, (a drugotužena koja je obavezana na iznos od 3.000,00 dinara mesečno, nije izjavila reviziju). Oba suda su ustvari odmerili iste novčane iznose doprinosa za izdržavanje roditelja, s tim što je prvostepeni sud tu obavezu odredio počev od dana donošenja prvostepene presude, a drugostepeni sud od dana podnošenja tužbe. Prilikom odmeravanja visine doprinosa za izdržavanje majke, od strane tuženih kao njene dece, nižestepeni sudovi su se rukovodili potrebama poverioca izdržavanja za koje je utvrđeno da iznose ukupno 65.650,00 dinara mesečno, a srazmerno materijalnim mogućnostima dužnika izdržavanja. Pritom je drugostepeni sud ocenio da iz iskaza tuženog DD ne proizlazi ni jedna okolnost iz koje bi se moglo zaključiti da bi njegovo obavezivanje na izdržavanje majke predstavljalo za njega očiglednu nepravdu, bez obzira što sa njom ne održava kontakte od 1993. godine.

Međutim, drugostepeni sud se nije bavio ocenom značaja bitne okolnosti koju tuženi DD ponavlja u reviziji, da bi za njega to bila očigledna nepravda i zato što je majka svu svoju imovinu poklonila tuženoj ĐĐ. Ovu okolnost nižestepeni sudovi uopšte nisu cenili, iako je ona značajna za ocenu obaveze zakonskog izdržavanja krvnih srodnika.

Pored toga, osnovano se u revizijama tuženih ističe da tužiljina mesečna primanja iznose ukupno 50.000,00 dinara, a njene potrebe ukupno 65.650,00 dinara mesečno (računajući čak i rentu za stan), što znači da razlika tih iznosa daje iznos od 15.650,00 dinara; a da njihove ukupne obaveze kao dužnika izdržavanja premašuju taj novčani iznos jer iznose ukupno 29.000,00 dinara. To je suprotno članu 166. stav 5. Porodičnog zakona, kojim je propisano da ako je više lica (krvnih srodnika koji ostvaruju međusobno pravo na izdržavanje na osnovu stava 2. istog člana) istovremeno dužno da daje izdržavanje, da je njihova obaveza podeljena.

Zato će drugostepeni sud u ponovnom postupku pouzdano utvrditi mogućnosti dužnika izdržavanja – ovde tuženih, rukovodeći se svim relevantnim okolnostima koje su od značaja za određivanje obaveze izdržavanja, a vodeći računa o utvrđenim potrebama poverioca izdržavanja u smislu članova 160. i 166. stavovi 2. i 5. Porodičnog zakona, imajući u vidu visinu mesečnih primanja povrioca izdržavanja. Takođe će pravilno oceniti i okolnost da je majka – ovde tužilja svoju nepokretnu imovinu poklonila ćerki - četvrtotuženoj i da li bi u toj situaciji, uspostavljanje obaveze njenog izdržavanja od strane ostale dece – ovde tuženih, za njih bilo očigledno nepravično.

Kako odluka o troškovima postupka zavisi od ishoda odluke o glavnoj stvari, to je i ona ukinuta.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučio kao u izreci ove odluke.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić