U postupku donošenja pobijane presude nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U reviziji se ukazuje na učinjenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, koja na osnovu člana 407. stav 1. ZPP, ne može biti revizijski razlog.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, protiv GG, supruga i oca tužilaca je vođen krivični postupak zbog više krivičnih dela u sticaju. U vezi sa tim je vojna policija od tužilaca privremeno oduzela određene novčane iznose. Krivični postupak je obustavljen usled nastupanja zastarelosti krivičnog gonjenja. Po zahtevu tužilaca od 20.05.2014. godine za vraćanje privremeno oduzetih predmeta (novca), doneta je naredba da im se oduzeti novac vrati zbog prestanka razloga za oduzimanje i nepostojnja razloga za trajno oduzimanje. Dana 20.10.2014. godine tužiocu BB je isplaćen iznos od 2.042,56 evra i tužilji VV iznos od 2.629,79 evra, a narednog dana tužilji AA iznos od 103.578,04 evra. Prema nalazu i mišljenju sudskog veštaka ukupna zakonska zatezna kamata za oduzeti novac koja bi pripala tužiocima za period od kada im je novac privremeno oduzet do dana kada im je vraćen iznosi 44.055,88 evra za tužilju AA, 864,98 era za tužioca BB i 1.113,67 evra za tužilju VV. Dopunskim nalazom i mišljenjem veštak se izjasnio da ukupna zatezna kamata od dana kada su tužioci podneli zahtev za vraćanje novca do kada je vraćanje izvršeno iznosi 3.560,83 evra za tužilju AA, 69,77 evra za tužioca BB i 89,92 evra za tužilju VV.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom člana 172. Zakona o obligacionim odnosima ZOO usvojio tužbeni zahtev. Obrazložio je da su državni organi bili nesavesni prilikom oduzimanja novca jer nije postojao osnov da se tužiocima oduzmu navedena novčana sredstva (jer odlukom tužene nije bila izrečena mera u vezi sa tim sredstvima) niti je dokazano da je bilo osnova za zadržavanje novca u trajanju od 13 godina. S tim u vezi tužiocima pripada kamata od dana oduzimanja novca pa do dana vraćanja, u visini utvrđenoj veštačenjem.

Drugostepeni sud je primenom člana 210. stav 2. ZOO preinačio prvostepenu presudu. Odluka je zasnovana na shvatanju da se u konkretnom slučaju ne može prihvatiti zaključak prvostepenog suda o odsustvu osnova za oduzimanje novca od strane ovlašćenih službenih lica budući da je relevantim odredbama tada važećeg Zakona o krivičnom postupku („Službeni list SFRJ“, br. 4/77 ...3/90, „Službeni list SRJ“, br. 27/92 ... 13/2001) detaljno regulisano postupanje nadležnog organa u slučaju postojanja osnova sumnje da novac potiče od izvršenog krivičnog dela, te da u tom smislu, nije bilo zakonskih razloga da sud do obustave postupka donese odluku o vraćanju oduzetog novca. Osnov za držanje novca oduzetog od tužilaca prestao je da postoji danom pravnosnažnosti rešenja kojim je postupak protiv GG obustavljen (31.03.2014. godine), te je u tom smislu zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos oduzetih novčanih sredstava osnovan za period od kada su tužioci sudu pred kojim je vođen krivični postupak podneli zahtev za vraćanje novca pa do dana kada su novčani iznosi isplaćeni.

Odredbom člana 210. stav 2. ZOO propisano je da obaveza vraćanja, odnosno naknade vrednosti nastaje i kad se nešto primi s obzirom na osnov koji se nije ostvario ili koji je kasnije otpao.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak drugostepenog suda da su nadležni državni organi, prilikom oduzimanja novca od tužilaca, postupili u skladu sa Zakonom o krivičnom postupku, da je osnov za oduzimanje novca postojao do pravnosnažnosti rešenja kojim je postupak protiv GG obustavljen, te da je, s tim u vezi, zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos oduzetih novčanih sredstava osnovan za period od kada su tužioci sudu pred kojim je vođen krivični postupak podneli zahtev za vraćanje novca pa do dana kada su novčani iznosi isplaćeni.

Imajući u vidu navedeno, nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Navodima revizije kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP se, u stvari, osporava utvrđeno činjenično stanje koje, u smislu člana 407. stav 2. ZPP, ne može biti revizijski razlog.

Kako se ni ostalim navodima revizije ne osporava zakonitost i pravilnost pobijane presude, odlučeno je kao u izreci u smislu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Biljana Dragojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić