Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Gordana Bulatović advokat iz ..., protiv tuženih „BB“ AD ...- Sekcija za vuču vozila ..., „VV“ AD ..., čiji je punomoćnik Boris Bogdanović advokat iz ..., „GG“ AD ..., čiji je punomoćnik Jovana Memarović advokat iz ... i „DD“ AD ..., radi isplate, odlučujući o revizijama tuženih AD „VV“ i AD „GG“ izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 372/18 od 22.11.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 16.05.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 372/18 od 22.11.2018. godine u odnosu na tužene AD „VV“ i AD „GG“, i predmet VRAĆA drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje o žalbama tužioca i tuženog AD „VV“.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 372/18 od 22.11.2018. godine, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Užicu P1 448/15 od 23.03.2016. godine. Stavom drugim izreke, obavezani su tuženi AD „BB“ ... - Sekcija za vuču vozila ..., AD „VV“ ..., AD „GG“ ... i AD „DD“ ... da tužiocu AA iz ... na ime manje isplaćenih mesečnih zarada po osnovu smenskog rada u periodu od 01.03.2010. godine do 28.02.2013. godine solidarno isplate iznos od 202.834,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na novčane iznose navedene u ovom stavu izreke počev od označenih datuma pa do konačne isplate, sve u roku od osam dana od dana prijema pisanog otpravka presude. Stavom trećim izreke, obavezano je tuženo AD „BB“ da na ime troškova parničnog postupka isplati tužiocu iznos od 85.356,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude. Stavom četvrtim izreke, obavezani su tuženi da solidarno isplate tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 47.856,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu revizije su, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, blagovremeno izjavile tuženo AD „VV“ i tuženo AD „GG“.

Odlučujući o izjavljenim revizijama, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 3. i člana 408. Zakona o parničnom postupku (ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da su revizije označenih tuženih osnovane.

Podnetom tužbom tužilac je tražio da se tuženo AD „BB“ obaveže na isplatu njegovog novčanog potraživanja iz radnog odnosa. Podneskom od 22.10.2015. godine tužilac je kao tužene označio i AD „VV“, AD „DD“ i AD „GG“, i tražio da se sva četiri tužena obavežu na solidarnu isplatu spornog novčanog potraživanja.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u postupku pred drugostepenim sudom, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog AD „BB“ i po ugovoru o radu od 24.04.2003. godine obavljao je poslove mašinovođe. U kolektivnom ugovoru označenog tuženog i ugovoru o radu, rad u smenama nije iskazan kao poseban elemenat sadržan u koeficijentu za obračun i isplatu tužiočeve zarade. Tužiocu je u spornom periodu od marta 2010. godine do februara 2013. godine obračunata i isplaćena uvećana zarada za rad u turnusima - smenama, u visini od 4% od osnovne zarade. Razlika između tako obračunate i isplaćene uvećane zarade zbog rada u smenama, i zarade koja bi tužiocu bila isplaćena uz uveđanje po istom osnovu od 26% osnovne zarade, iznosi ukupno 202.834,00 dinara. Na osnovu Odluke Vlade Republike Srbije izvršena je statusna promena tužiočevog poslodavca AD „BB“. Ovom statusnom promenom - izdvajanjem uz osnivanje tri nova privredna subjekta, nastali su: AD „DD“, AD „VV“ i AD „GG“. Tužilac je sa AD „VV“ zaključio 01.09.2015. godine aneks ugovora o radu. Protokolom o usvajanju informacije o sprovedenom postupku statusne promene AD „BB“ i otvaranju početnih stanja u poslovnim knjigama novoformiranih društava od 24.06.2016. godine i Informacijom o sprovedenom postupku statusne promene označenog akcionarskog društva i otvaranju početnih stanja u poslovnim knjigama novoformiranih društava, određeno je da se potraživanja iz sudskih sporova, posle izdvajanja, prenose u početni bilans tuženog AD „BB“.

Drugostepeni sud je, prethodno ukinuvši u celosti prvostepenu presudu, polazeći od izloženog činjeničnog stanja zaključio da je tužbeni zahtev osnovan u odnosu na sve tužene.

Po shvatanju tog suda, označavanjem privrednih društava nastalih statusnom promenom tuženog AD „BB“ kao novih tuženih, tužilac nije izvršio subjektivno preinačenje tužbe iz člana 201. stav 1. ZPP niti njeno proširenje na nove tužene u smislu člana 205. stav 2. istog zakona, već uređenja tužbe u pogledu tačnog označenja tuženih nakon izvršene statusne promene, za koje nije potreban njihov pristanak. Primenom odredbe člana 147. Zakona o radu i odredbe člana 505. stav 1. tačka 2. Zakona o privrednim društvima, drugostepeni sud je zaključio da su svi tuženi solidarno odgovorni za obavezu isplate spornog novčanog potraživanja, jer u skladu sa članom 231. ZPP nisu dokazali da su na drugačiji način regulisali međusobna prava i obaveze, odnosno odgovornost za obaveze tuženog AD „BB“ nastale pre izvršene statusne promene.

Po shvatanju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se izjavljenim revizijama ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 205. ZPP učinjenu u drugostepenom postupku koja je uticala na pravilnost drugostepene presude u odnosu na tužene - podnosioce revizije.

Odredbom člana 205. stav 2. ZPP propisano je da do zaključenja glavne rasprave može, pod uslovima iz stava prvog tog člana, uz tužioca da pristupi novi tužilac ili tužba može da bude proširena na novog tuženog sa njegovim pristankom. Dakle, u slučaju kada se tužba proširuje na novog tuženog, neophodan je njegov pristanak.

U konkretnom slučaju, novi tuženi AD „VV“ i AD „GG“ nisu dali pristanak na proširenje tužbe, zbog čega je pobijana drugostepena presuda doneta uz pogrešnu primenu člana 205. stav 2. ZPP, što je uticalo na njenu pravilnost u pogledu solidarne obaveze označenih tuženih akcionarskih društava. Nisu prihvatljivi razlozi drugostepenog suda da je tužilac, označavanjem novih tuženih, izvršio uređenje tužbe za koje nije bio potreban njihov pristanak. Uređenje tužbe, po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, podrazumeva otklanjanje učinjenih grešaka tehničke prirode u tužbi ili ispravku tužbe kada u toku postupka nastanu određene promene na strani tužene koje to zahtevaju.

U ovom slučaju, statusnom promenom tuženog AD „BB“ u skladu sa članom 489. stav 1. tačka 1. Zakona o privrednim društvima, označeni tuženi nastavio je da postoji kao privredni subjekt a formirana su još tri privredna društva, kao posebni privredni subjekti i pravna lica. U takvoj situaciji, označenje novoosnovanih privrednih društava kao novih tuženih nije uređenje tužbe već proširenje tužbe za koje je, shodno članu 205. stav 2. ZPP, potreban njihov pristanak. Pri tom je potpuno irelevantno da li su novi tuženi postojali u vreme podnošenja tužbe ili su nastali tokom postupka.

Iz navedenih razloga, pobijana drugostepena presuda je morala biti ukinuta u odnosu na tužene AD „VV“ i AD „GG“, i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će otkloniti učinjenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka i pravilnom primenom člana 205. stav 2. ZPP, odlučiti o dozvoljenosti proširenja tužbe na nove tužene - podnosioce revizije, imajući u vidu da su se oni tome protivili.

Shodno izloženom, na osnovu člana 415. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić