U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Biljane Dragojević i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ... kod ..., čiji je punomoćnik Radoslav Stefanović, advokat iz ..., protiv tuženog AD BB iz ..., čiji je punomoćnik Mustafa Kavrajić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 851/16 od 24.02.2017. godine, u sednici veća održanoj 11.04.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 851/16 od 24.02.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 851/16 od 24.02.2017. godine, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru P1 423/14 od 09.12.2015. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev da se poništi kao nezakonito rešenje broj ... od 15.03.2010. godine, doneto od strane direktora tuženog kojim je tužiocu otkazan Ugovor o radu broj ... od 12.10.2005. godine i da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad. Odbačena je tužba u delu kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužioca vrati na posao i radne zadatke putara u Sekciji ... i određeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu reviziju je blagovremeno izjavio tužilac zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...55/14) Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da izjavljena revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom nakon otvaranja rasprave pred drugostepenim sudom, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme na poslovima putara po Ugovoru o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti od 12.10.2005. godine. Dana 03.03.2010. godine, oko 14,30 časova neposredno nadređeni je tužioca poslao da zajedno sa vozačem kamiona obiđe deonicu puta ... sa zadatkom čišćenja odrona (radno vreme je trajalo od 08,00 do 16,00 časova). Taj posao je mogao biti urađen za 2 do 2,5 sata, nakon čega je trebalo da se vrate u bazu tuženog u selo ... i kamion predaju drugoj smeni radi kontinuiranog čišćenja deonice puta za koju je zadužen tuženi. Kod tuženog je rad organizovan tako da ekipa na terenu uvek ostaje duže od punog radnog vremena dok se posao ne obavi u potpunosti. Takav rad preko punog radnog vremena beleži se u evidenciji kao prekovremeni rad, a druga smena čeka na punktu u bazi povratak vozača i putara da bi dalje nastavila svoj rad. Nakon 15,00 časova toga dana pa do povratka u bazu u selo ... sa vozilom između 19,00 i 20,00 časova tužilac je zajedno sa vozačem tuženog konzumirao alkohol. U kafani u ... se dogodio incident tako što je vozač tuženog razbio flašu zbog čega je na lice mesta izašla policija. Nakon što su obojica udaljeni, vozač je prilikom upravljanja službenim vozilom tuženog nedaleko od iste kafane oštetio vozilo marke „Golf“. Kada je patrola policije došla tužilac se raspravljao sa njima, uhvatio policajca za ruke zbog čega su mu stavljene lisice na ruke. Obojica, i tužilac i vozač tuženog, odvezeni su policijskim vozilom, a tuženi poslodavac je upozoren da su njegovi zaposleni pričinili štetu na službenom vozilu tuženog, kao i na vozilu drugog lica. Vozač VV je tom prilikom, oduzevši pištolj policajcu GG, ubio istog policajca i pobegao iz vozila zbog čega je pravnosnažno osuđen na kaznu zatvora. Tužilac je od 03.03.2010. godine do 09.04.2010. godine bio u pritvoru u Okružnom zatvoru u Novom Pazaru. Za to vreme tuženi je sačinio upozorenje o nastupanju razloga za otkaz ugovora o radu tužiocu jer je svojom krivicom učinio povredu radnih obaveza utvrđenih Kolektivnim ugovorom tuženog i Ugovorom o radu od 12.10.2005. godine tako što je u radno vreme konzumirao alkohol i nije izvršavao radne obaveze, čime je onemogućen normalan proces rada, pa zbog nepoštovanja radne discipline i usled učinjenog krivičnog dela u vezi sa radom (remećenje javnog reda i mira) ne može nastaviti rad kod tuženog. Nakon toga tuženi je doneo osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu na osnovu člana 192. u vezi člana 179. tačka 2. Zakona o radu, zbog povrede radne obaveze predviđene odredbom tačke 16. Ugovora o radu.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je pravilno primenio član 179. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 54/09 i 32/13), kada je ukinuo prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu od 15.03.2010. godine i za vraćanje na rad.

Odredbom člana 179. tačka 3. Zakona o radu propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Odredbom člana 16. Ugovora o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti od 12.10.2005. godine predviđeno je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom zbog povrede radnih obaveza u koje, između ostalog spadaju neizvršavanje ili nesavesno, neblagovremeno ili nemarno izvršavanje dužnosti i obaveza, propuštanje radnje čime se ometa ili onemogućava proces rada ili upravljanje u preduzeću.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilan je zaključak drugostepenog suda da su se u radnjama tužioca dana 03.03.2010. godine, odnosno odlaskom u kafanu i konzumiranjem alkohola umesto da se vrati na rad i preda smenu, stekla obeležja povrede radne obaveze iz člana 16. Ugovora o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti od 12.10.2005. godine, kao i povrede radne discipline, čime je ispunjen i otkazni razlog iz člana 179. tačka 3. Zakona o radu. Pravilno je i nalaženje drugostepenog suda da činjenica da su osporenim rešenjem tužiocu stavljene na teret i povrede radnih obaveza u pogledu kojih nema identiteta između upozorenja i rešenja o otkazu ugovora o radu, ne utiče na zakonitost osporenog rešenja jer je nepoštovanje radne discipline u vidu opisanog ponašanja dovoljan razlog za otkaz ugovora o radu, na koji se tuženi poslodavac pozvao i u upozorenju i u otkaznom rešenju. Takođe, pravilno je i obrazloženje da u konkretnom slučaju nije prekoračen tužbeni zahtev zbog toga što je u tužbi pogrešno označen datum donošenja osporenog rešenja, budući da u toku postupka nije bilo sumnji kojim rešenjem je tužiocu otkazan Ugovor o radu

S tim u vezi nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava. Navodima kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP u vezi čl. 2. i 3. stav 1, člana 8. stav 1, člana 10, člana 238. st. 1. i 4. ZPP se zapravo osporava činjenično stanje utvrđeno na osnovu rasprave pred drugostepenim sudom ( u smislu čl. 383. i 384. ZPP). Ovim razlozima tužiočeve revizije nije dovedena u pitanje pravilnost i potpunost tako utvrđenog činjeničnog stanja.

Ni ostalim navodima revizije ne dovodi se u sumnju zakonitost i pravilnost pobijane presude. Zato je odlučeno kao u izreci ove presude, u smislu člana 414. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Ljubica Milutinović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić