Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić i Zorane Delibašić, članova veća u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ..., DD iz ..., ĐĐ iz ..., EE iz ..., ŽŽ iz ..., ZZ iz ..., II iz ..., JJ iz ..., KK iz ..., LL iz ..., LJLJ iz ..., MM iz ..., NN iz ..., NJNJ iz ..., OO iz ..., PP iz ..., RR iz ..., SS iz ..., TT iz ..., ĆĆ iz ..., UU iz ..., FF iz ..., HH iz ..., CC iz sela ..., koje sve zastupa punomoćnik Vesna Nićin, advokat iz ..., protiv tuženog JP EPS, Ogranak „TE-KO Kostolac“ iz Kostolca, i po protivtužbi tužioca JP EPS, Ogranak „TE-KO Kostolac“ iz Kostolca, protiv tuženih: VV, GG, DD, ĐĐ, EE, ŽŽ, ZZ, II, JJ, KK, LL, LJLJ, MM, NN, NJNJ, OO, PP, RR, SS, TT, ĆĆ, UU, FF, HH, CC i ČČ, radi naknade štete zbog neisplaćenog dela uvećane zarade po osnovu smenskog rada po tužbi, i radi utvrđenja i naknade štete po protivtužbi, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2605/16 od 19.10.2016. godine, na sednici održanoj 21.06.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilaca-protivtuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2605/16 od 19.10.2016. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca-protivtuženih, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2605/16 od 19.10.2016. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, žalba tuženog-protivtužioca, izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R4 65/17 od 13.06.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Požarevcu P1377/11 od 25.02.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se obaveže tuženi da, za period od 18.03.2008. do 25.01.2011. godine, isplati svakom od tužilaca pojedinačne iznose sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, sve bliže određeno ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da im tuženi na iznose manje isplaćene zarade po osnovu rada u smeni iz stava jedan izreke uplati doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu PIO, po stopi važećoj na dan uplate. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev kojim je tuženi tražio da se utvrdi da tužioci-protivtuženi nezakonito rade sa skraćenim radnima vremenom počev od 21.12.2001. godine stupanjem na snagu Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br.70/01 i 71/01) kojim je ukinut osnov za uvođenje skraćenog radnog vremena pod nazivom „rad u smenama“. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev kojim je tuženi tražio da se utvrdi ništavost odredaba ugovora o radu koje se odnose na skraćeno radno vreme. Stavom petim izreke, odbačena je protivtužba tuženog u delu kojim je traženo utvrđenje da tužioci ne rade u smenama, već u ciklusima kroz preraspodelu radnog vremena od početka rada sa skraćenim radnim vremenom. Stavom šestim izreke, odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev tuženog kojim je tražio da se obavežu tužioci-protivtuženi da na ime više isplaćenih novčanih iznosa za rad u smenama sa skraćenim radnim vremenom isplate tuženom protivtužiocu pojedinačne mesečne iznose za svakog tužioca sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos počev od 13.06.2012. pa do isplate, sve bliže navedeno u ovom stavu izreke. Stavom sedmim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2605/16 od 19.10.2016. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom, drugom i sedmom izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su izjavili blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na član 395. ZPP (pogrešno navodeći član 404.), zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.

Apelacioni sud u Kragujevcu je rešenjem R4 65/17 od 13.06.2017. godine predložio Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2605/16 od 19.10.2016. godine, u smislu člana 395. ZPP.

Protiv navedenog rešenja, tuženi-protivtužilac je izjavio žalbu.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene žalbe, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da se u konkretnom slučaju radi o postupku započetom pre stupanja na snagu Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ broj 72/11), odnosno pre 01.02.2012. godine, pa se, primenom odredbe člana 506. stav 1. u vezi člana 508. tog Zakona, ovaj postupak ima sprovesti po odredbama Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09) koji je bio na snazi u vreme podnošenja tužbe, koji ne predviđa žalbu kao pravni lek koji se može izjaviti protiv rešenja drugostepenog suda, što žalbu tuženog-protivtužioca čini nedozvoljenom.

Naime, žalba kao pravni lek može se izjaviti protiv presude donete u prvom stepenu (član 355. ZPP) i protiv rešenja prvostepenog suda (član 385. ZPP). Protiv odluka drugostepenog suda – pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu i rešenja drugostepenog suda, stranke mogu izjaviti reviziju (član 394. i 412. stav 5. ZPP).

Kako je protiv rešenja drugostepenog suda izjavljena žalba, to je na osnovu člana 411. u vezi člana 373. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Odredbom člana 395. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom po odredbama člana 394. ovog zakona, kada je po oceni Apelacionog suda o dopuštenosti ove revizije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ujednači sudska praksa ili kad je potrebno novo tumačenje prava.

Odlučujući o dozvoljenosi revizije u smislu člana 395. ZPP Vrhovni kasacioni sud je našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, imajući u vidu da nije odstupljeno od sudske prakse Vrhovnog kasacionog suda u primeni člana 8. i 108. stav 1. tačka 2. Zakona o radu. U pobijanim odlukama je izražen pravni stav nižestepenih sudova da je rad u smenama tužilaca vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade, tako što je koeficijent radnog mesta vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade, prilikom zaključenja ugovora o radu juna 2007. godine koji je u važnosti tokom celog spornog perioda iz ove parnice, na taj način što su tužioci ugovorili sa tuženim isplatu smenskog rada koji je vrednovan kroz koeficijent za obračun zarade i to uvećanje koeficijenta za 5%, pa kako je smenski rad vrednovan kroz utvrđenu osnovnu zaradu, zahtev tužilaca je odbijen, a što je u skladu sa praksom Vrhovnog kasacionog suda po ovom pitanju, izraženom u odluci ovog suda Rev2 2642/16 od 09.03.2017. godine, zbog čega nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, te je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“ broj 72/11), a u vezi člana člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ broj 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 55/14), koji reguliše dozvoljenost revizije u svim sporovima koji nisu pravnosnažno rešeni do 31.05.2014. godine, odnosno do dana stupanja na snagu ovog zakona, propisano je da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Prema članu 439. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09) revizija je dozvoljena u parnicima o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U ostalim sporovima iz radnog odnosa dozvoljenost revizije se ceni pod istim uslovima kao u imovinsko pravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje.

Tužbu radi naknade štete tužioci su podneli dana 03.10.2011. godine.

Kako se u konkretnom slučaju ne radi o parnici o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa u kome je revizija uvek dozvoljena, već o imovinsko pravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje iz radnog odnosa, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela, u odnosu na svakog od tužilaca posebno, očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilaca-protivtuženih nije dozvoljena.

Na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Biserka Živanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić