.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2073/2019
16.10.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić, Biserke Živanović, Branislava Bosiljkovića i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., selo ..., čiji je punomoćnik Slaviša Vukosavljević, advokat iz ..., protiv tuženog AD „BB“, ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3120/18 od 21.02.2019. godine, na sednici održanoj 16.10.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3120/18 od 21.02.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužicoa, izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3120/18 od 21.02.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 br. 1814/18 od 28.06.2018. godine, usvojen je tužbeni zathev i obavezan je tuženi AD „BB“, ... da sa „VV“ a.d. ..., na ime razlike između isplaćene i pripadajuće zarade za rad u smenama, isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom na način kako je to bliže navedeno u izreci. Obavezan je tuženi AD „BB“ ... da sa „VV“ a.d. ... tužiocu uplati pripadajuće doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. Odbijen je zahtev tužioca za isplatu iznosa od još 955,51 dinar po istom osnovu za mesec mart 2005. godine, sa pripadajućom kamatom. Stavom četvrtim i petim izreke odlučeno je o troškovima postupka.
Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3120/18 od 21.02.2019. godine ukinuta je prvostepena presuda stavom prvim izreke. Stavom drugim izreke nije dozvoljeno proširenje tužbe u odnosu na novotuženog AD „BB“. Obavezan je tužilac da novotuženom AD „BB“ naknadi troškove postupka.
Protiv rešenja donetog u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.
Revizijom osporenim rešenjem, nije dozvoljeno proširenje tužbe u odnosu na AD „BB“, pri čemu je predmet spora zahtev tužioca za isplatu razlike između isplaćene i pripadjuće zarade po osnovu smenskog rada i uplata pripadajućih doprinosa, za period dok je rad obavljao kod AD „VV“ . Odlukom kojom nije dozvoljeno proširenje tužbe u odnos na tuženog „BB“ odlučeno je na način koji je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, u istoj ili sličnoj procesnoj situaciji. Revizijom se neosnovano ukazuje na drugačije odluke Apelacionih sudova i Vrhovnog kasacionog suda, jer postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav, jer iste nisu donete u činjeničnoj situaciji kao što je konkretna (utoliko što je tužbenim zahtevom bio obuhvaćen i period nakon statusnih promena od 10.08.2015. godine) zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 420. stav 1. ZPP propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravosnažno okončan, dok je stavom 2. propisano da revizija iz stava 1. nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravosnažne presude.
Nadalje, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da se revizijom osporava rešenje kojim nije dozvoljeno proširenje tužbe, a kojim se, inače, pravosnažno ne okončava postupak, te da se radi o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
