Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula, Dobrile Strajina, Marine Milanović i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz sela ..., vlasnika samostalne radnje za izvođenje građevinskih, hidrograđevinskih radova i transporta „Diss komerc“, Gornja Livoča, čiji je punomoćnik Strahinja Milovanović, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz sela ... i VV iz sela ..., čiji je punomoćnik Irena Stanisavljević, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1065/20 od 15.05.2020. godine, u sednici veća održanoj 19.03.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1065/20 od 15.05.2020. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1065/20 od 15.05.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju P1 469/19 od 18.12.2019. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da mu tuženi isplate nematetijalnu štetu i to tuženi BB u iznosu od 107.763, 92 dinara, a tuženi VV u iznosu od 116.861, 47 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe do konačne isplate u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Istom presudom obavezan je tužilac da tuženima na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 342.350,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do konačne isplate u roku od 8 dana od dana prijema presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1065/20 od 15.05.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio posebnu reviziju na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14) – u daljem tekstu: ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli posebna revizija, jer u konkretnom slučaju ne postoji nijedan od razloga navedenih u odredbi člana 404. stav 1. ZPP zbog kojih bi reviziju trebalo izuzetno dozvoliti. Naime, pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužioca da mu tuženi naknade štetu koju su mu pričinili kao zaposleni na radu ili u vezi sa radom, a na osnovu odredbe člana 163. stav 1. Zakona o radu(''Službeni glasnik RS'' br. 24/05... 75/14). Prema obrazloženju koje su nižestepeni sudovi dali za svoju odluku, tužilac predloženim dokazima nije dokazao osnovanost tužbenog zahteva, niti je pre podnošenja tužbe sproveo postupak propisan odredbom člana 163. Zakona o radu, zbog čega je njegov tužbeni zahtev neosnovan. Imajući u vidu navedeno, predmetno pitanje prava na naknadu štete je pitanje konkretnog spora, dakle, ne radi se o pravnom pitanju od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti ima potrebe za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.

Sledom navedenog, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio posebnu reviziju, pa je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovom sporu podneta je 07.08.2007. godine, a pobijeni deo pravnosnažne presude u odnosu na svakog tuženog ponaosob očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem krusu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužioca nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija
Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić