Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilaca AA, BB, VV, GG, DD, ĐĐ, EE, ŽŽ, ZZ, II i JJ svi iz ..., KK, LL, LJLJ, MM, NN, NJNJ, OO, PP, RR, SS, TT i ĆĆ svi iz ..., UU i FF obojica iz ..., HH iz ..., CC iz ... i ČČ iz ..., čiji je punomoćnik Vesna Nićić advokat iz ..., protiv tuženog DŽDŽ - Ogranak „DŽDŽ1“ iz ..., radi naknade štete zbog neisplaćene uvećane zarade po osnovu smenskog rada, utvrđenja i naknade štete, odlučujući o žalbi tuženog izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu R4 121/17 od 29.06.2017. godine i reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1260/16 od 20.12.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 28.11.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena žalba tuženog izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu R4 121/17 od 29.06.2017. godine.

NE PRIHVATA SE predlog Apelacionog suda u Kragujevcu da se o reviziji tužilaca, izjavljenoj protiv presude tog suda Gž1 1260/16 od 20.12.2016. godine, odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1260/16 od 20.12.2016. godine.

ODBIJA SE zahtev tužilaca za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Požarevcu P1 203/14 od 23.11.2015. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je svaki od tužilaca tražio da se tuženi obaveže na isplatu manje isplaćene zarade po osnovu rada u smeni u periodu od 01.11.2006. godine do 25.01.2011. godine, u novčanim iznosima navedenim u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od označenih datuma do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je svaki od tužilaca tražio da se obaveže tuženi da mu na iznose manje isplaćene zarade po osnovu rada u smeni za period od 01.11.2006. godine do 25.01.2011. godine uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje - Filijala Požarevac, po stopi koja bude važila na dan uplate doprinosa. Stavom trećim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev kojim je tuženi tražio utvrđenje da tužioci nezakonito rade sa skraćenim vremenom po osnovu „rad u smenama“ koji je ukinut počev od 21.12.2001. godine, stupanjem na snagu Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 70/01 i 73/01). Stavom četvrtim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev kojim je tuženi tražio utvrđenje ništavosti člana 4. ugovora o radu označenih u tom stavu izreke, koji je svaki od tužilaca zaključio sa tuženim, a koji se odnosi na skraćeno radno vreme. Stavom petim izreke, odbačena je protivtužba tuženog u delu kojim je traženo utvrđenje da tužioci ne rade u smenama već u ciklusima, kroz preraspodelu radnog vremena, od dana početka rada sa skraćenim radnim vremenom - 01.09.1989. godine. Stavom šestim izreke, obavezan je svaki od tužilaca da na ime više isplaćenih iznosa za rad u smenama sa skraćenim radnim vremenom isplati tuženom novčane iznose navedene u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos od 03.05.2012. godine do isplate. Stavom sedmim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1260/16 od 20.12.2016. godine odbijena je žalba tužilaca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Požarevcu P1 203/14 od 23.11.2015. godine u prvom, drugom i sedmom stavu izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su, radi ujednačavanja sudske prakse, blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Apelacioni sud u Kragujevcu je, rešenjem R4 121/17 od 29.06.2017. godine, predložio Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji tužilaca u smislu člana 395. Zakona o parničnom postupku.

Protiv navedenog rešenja tuženi je blagovremeno izjavio žalbu iz svih zakonskih razloga.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, žalba tužene nije dozvoljena.

Prema odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 125/04 i 111/09 - ZPP), koje se u ovom postupku primenjuju na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 72/11), stranke mogu izjaviti žalbu protiv presude donete u prvom stepenu (član 355. stav 1) i protiv rešenja prvostepenog suda ako u tom zakonu nije određeno da žalba nije dozvoljena (član 385. stav 1). Navedenim zakonom nije predviđeno pravo stranke da izjavi žalbu protiv rešenja drugostepenog suda, koja se mogu pobijati samo vanrednim pravnim lekovima.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 374. u vezi člana 411. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Odredbom člana 395. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom po odredbama člana 394. tog zakona, kada je po oceni apelacionog suda o dopuštenosti ove revizije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ujednači sudska praksa ili kad je potrebno novo tumačenje prava.

Po shvatanju Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi predviđeni citiranom zakonskom odredbom da bi se o reviziji tužilaca odlučivalo kao o izuzetno dozvoljenoj. Pobijana drugostepena presuda ne odstupa od prakse revizijskog suda u istovetnim činjenično pravnim sporovima protiv istog tuženog, i izraženim pravnim stavom o neosnovanosti tužbenih zahteva za isplatu uvećane zarade po osnovu smenskog rada kada je isti vrednovan kroz koeficijent za obračun osnovne zarade.

S`toga, ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, pa je zato odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 401. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilaca nije dozvoljena.

Prema članu 439. ZPP, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U sporovima o novčanim potraživanjima iz radnog odnosa, dozvoljenost revizije se ceni kao u imovinskopravnim sporovima - po vrednosti predmeta spora pobijenog dela.

S`obzirom da je postupak u ovom sporu pravnosnažno okončan posle 31.05.2014. godine - dana stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 55 od 23.05.2014. godine), o dozvoljenosti revizije odlučuje se na osnovu člana 23. stav 3. tog zakona. Navedenom odredbom je propisano da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, odnosno 100.000 evra u privrednim sporovima po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U ovom slučaju vrednost predmeta spora, merodavna za ocenu dozvoljenosti izjavljene revizije, određuje se prema visini novčanog potraživanja svakog tužioca posebno, kao formalnih suparničara iz člana 199. stav 1. tačka 2 ZPP. Tako određena vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, zbog čega revizija tužilaca nije dozvoljena.

Shodno izloženom, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u trećem stavu izreke.

Tužioci nisu uspeli u postupku po reviziji i zato nemaju pravo na naknadu troškova tog postupka, pa je takav njihov zahtev odbijen i primenom člana 161. stav 1. u vezi člana 149. stav 1. ZPP, odlučeno kao u četvrtom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić