Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2021/2015 od 10.03.2017. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1585/11 od 29.04.2015. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju tužilje sa predlogom da se revizija odbije kao neosnovana i tužilja obaveže da nadoknadi tuženom troškove postupka po reviziji.

Odlučujući o dozvoljenosti i osnovanosti izjavljene revizije, na osnovu člana 399. i člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 125/04 i 111/09-ZPP) koji se u ovom postupku primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je tužiljina revizija delimično nedozvoljena - u pogledu odluke o zahtevu za poništaj rešenja o utvrđivanju zarade, a delimično neosnovana - u pogledu odluke o zahtevu za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu.

Odredbom člana 439. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Tužilja revizijom pobija drugostepenu presudu i u delu kojim je pravnosnažno odlučeno o zahtevu za poništaj rešenja tuženog kojim je utvrđena njena zarada za decembar 2010. godine. U tom delu tužiljina revizija nije dozvoljena jer se tim rešenjem ne odlučuje o zasnivanju ili prestanku radnog odnosa.

Iz navedenog razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Nisu osnovani navodi revizije o učinjenoj bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz tačke 12. stava 2. tog člana, jer pobijana drugostepena presuda u delu kojim je pravnosnažno odlučeno o zahtevu za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu nema nedostataka navedenih u toj odredbi zbog kojih se njena pravilnost u tom delu ne bi mogla ispitati.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog i po aneksu ugovora o radu od 01.10.2009. godine raspoređena je na radno mesto ..., u organizacionoj jedinici ... . Po opisu poslova koji je sastavni deo tog ugovora, obavljala je i poslove koji su u vezi sa učešćem u tenderskim postupcima. Tuženi je 19.10.2010. godine zaključio sa trećim licem dva ugovora o javnoj nabavci - jedan za nabavku, isporuku i montažu kancelarijskog nameštaja i drugi za nabavku fotelja i stolica. Tuženi je 26.10.2010. godine doneo četiri posebna rešenja kojima je tužilju odredio za člana stručne komisije za vršenje nadzora nad realizacijom označenih ugovora o javnoj nabavci (sa zadatkom da u skladu sa odredbama tih ugovora sarađuje sa prodavcem, vrši nadzor nad izradom kancelarijskog nameštaja, odnosno fotelja i stolica, kao i da po potrebi, pre isporuke, izvrši uvid u nameštaj kod prodavca i njegovog izvođača) i za člana stručne komisije za kvantitativni i kvalitativni prijem kancelarijskog nameštaja, odosno fotelja i stolica po ovim ugovorima - upoređivanjem podataka iz ugovora, fakture i otpremnice sa stvarnom količinom pristigle opreme. Tužilja je u periodu od 04.11.2010. godine do 12.11.2010. godine ugovaraču tuženog uputila četiri maila sa zahtevom za prepravku pojedinih delova nameštaja, a prilikom njegove isporuke potpisala je zapisnik o prijemu u kojem je konstatovano da je kancelarijski nameštaj isporučen u skladu sa usvojenom ponudom prodavca od 25.08.2010. godine. Posebna komisija koju je tuženi oformio radi analize izvršnja ugovora o nabavci kancelarijskog nameštaja zaključila je da nije izvršen uvid u nameštaj pre njegove isporuke, da su u toku realizacije ugovora vršene izmene karakteristika pojedinih pozicija nameštaja za koje nije data pisana saglasnost komisije za nadzor, da postoji neusaglašenost između konkursne dokumentacije i isporučenog nameštaja na određenim pozicijama, kao i da postoje određeni nedostaci u pogledu kvaliteta isporučenog nameštaja. Tuženi je s`tim u vezi angažovao i veštake koji su sačinili izveštaj od 19.01.2011. godine. Po tom izveštaju, u odnosu na određene komade kancelarijskog nameštaja izvršena je izmena konkursne dokumentacije suprotno Zakonu o javnoj nabavkama, a kod pojedinih delova nameštaja postoje određena odstupanja. Tužilji je 17.12.2010. godine upućeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu zbog povrede radne obaveze predviđene članom 67. stav 2. alineje 1) i 2) Kolektivnog ugovora kod tuženog - neizvršavanje odredbi tog ugovora i opštih akata poslodavca, kao i drugih akata koji se odnose na njegova prava, obaveze i odgovornosti u vezi sa radom, odnosno nesavesno, neblagovremeno i nemarno izvršavanje poverenih poslova u skladu sa zakonom i opštim aktima. Ove povrede radne obaveze, po navodima iz upozorenja, tužilja je izvršila tako što je u toku realizacije ugovora od 19.10.2010. godine, sama i u direktnom kontaktu sa prodavcem, menjala tehnički opis nameštaja koji je bio sastavni deo tenderske ponude i potpisala zapisnik o kvalitativnom i kvantitativnom prijemu nameštaja u kojem je konstatovala da je nameštaj isporučen u skladu sa ponudom prodavca. Tužilja se pismeno izjasnila o navodima iz primljenog upozorenja. Rešenjem tuženog od 19.01.2011. godine tužilji je otkazan ugovor o radu zbog učinjenih povreda radne obaveze navedenih u prethodno donetom upozorenju.

Na osnovu ovako utvrđenog činjenično stanja, nižestepeni sudovi su u ovom sporu pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, u tekstu važećem u vreme donošenja osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu, propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoje opravdani razlozi koji se odnose na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to, između ostalog, ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom ili ugovorom o radu.

U konkretnom slučaju, u opisu poslova tužiljinog radnog mesta su i poslovi koji su u vezi sa učešćem u tenderskim postupcima. Zbog toga je tužilja određena za člana stručne komisije koja će izvršiti nadzor nad realizacijom dva ugovora o javnoj nabavci kancelarijskog nameštaja, odnosno fotelja i stolica i člana stručne komisije koja će izvršiti kvalitativni i kvantitativni prijem nameštaja po označenim ugovorima. Tužilja ove poslove nije obavila u skladu sa zadacima komisija određenih rešenjima tuženog, jer je u toku realizacije ugovora sama menjala tehničke karakteristike naručene robe i prilikom njene isporuke potvrdila da primljena roba u svemu odgovara tenderskoj ponudi prodavca. Međutim, tuženi je naknadno utvrdio da postoje odstupanja isporučene robe i one koja je navedena u ponudi - njenog tehničkog opisa kao sastavnog dela ugovora o javnoj nabavci, pa je zato tuženi osnovano otkazao tužiljin ugovor o radu zbog učinjenih povreda radne obaveze predviđenih njegovim Kolektivnim ugovorom. Pre otkaza ugovora o radu tužilac je ispoštovao proceduru propisanu članom 180. Zakona o radu, jer je tužilji uputio upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu na koje se tužilja pismeno izjasnila.

Izjavljenom revizijom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano se osporava pravilnost primenjenog materijalnog prava.

Upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu sačinjeno je u skladu sa članom 180. Zakona o radu. Osporenim rešenjem tužilji je otkazan ugovor o radu iz razloga koji su navedeni u prethodno datom upozorenju i odnose se na prijem kancelarijskog nameštaja za partiju 1. Predmet upozorenja nije bila isporuka kancelarijskog nameštaja za partiju 3. Tužiljini propusti vezani za prijem nameštaja iz te partije nisu uzeti u obzir prilikom donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu, što jasno proizilazi iz njegovog obrazloženja. Radnje i propusti tužilje tokom realizacije ugovora o javnoj nabavci i prijemu isporučene robe, koje je ustanovila posebna komisija koju je tuženi oformio i potvrdili veštaci, predstavljaju razloge za otkaz ugovora o radu predviđene Zakonom i Kolektivnim ugovorom tužene, jer su učinjene tužiljinom krivicom, njenim nemarom u izvršavanju poverenih zadataka.

Ostalim navodima revizije tužilja, ukazujući na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, osporava ocenu izvedenih dokaza i na taj način u suštini pobija utvrđeno činjenično stanje što zakonom nije dozvoljeno (član 398. stav 2. ZPP).

Shodno izloženom, na osnovu člana 405. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Troškovi odgovora na reviziju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu bili nužni za vođenje ove parnice. Zbog toga je zahtev tuženog za naknadu tih troškova odbijen i primenom člana 165. stav 1. u vezi člana 150. ZPP odlučeno kao u trećem stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić