Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Božidara Vujičića, Branislava Bosiljkovića i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Volarević, advokat iz ..., protiv tuženog AD „BB“, čiji je punomoćnik Boris Bogdanović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1883/19 od 30.05.2019. godine, u sednici održanoj 16.10.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1883/19 od 30.05.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1883/19 od 30.05.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Subotici P1 252/2018 usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da za period od 01.09.2015. godine do 01.09.2017. godine tužilji plati na ime troškova za ishranu u toku rada 119.207,17 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 31.07.2018. godine do isplate, kao i 25.693,80 dinara na ime zakonske zatezne kamate. Obavezan je tuženi da tužilji za period od 01.09.2015. godine do 01.09.2017. godine plati na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora 42.650,64 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 31.07.2018. godine do isplate, kao i 9.135,36 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate. Obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 49.300,00 dinara, u roku od 8 dana od pravnosnažnosti presude, a u slučaju docnje sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1883/19 od 30.05.2019. godine odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Subotici P1 252/18 od 25.02.2019. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio posebnu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse. Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da razlozi za odlučivanje o reviziji nisu osnovani.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o isplati naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od 01.09.2015. godine do 01.09.2017. godine. Tuženi je novonastalo privredno društvo od matičnog privrednog društva „VV“ kod kojeg je tužilja bila u radnom odnosu, pa kako je tužilja sada u radnom odnosu kod tuženog „BB“, ovaj tuženi je u obavezi da plati neisplaćenu naknadu za utuženi period. Pobijana odluka je doneta u skladu sa pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda o postojanju pasivne legitimacije tuženog i stoga u ovom predmetu nema potrebe za odlučivanjem o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj radi ujednačavanja sudske prakse.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate naknade za ishranu u toku rada i naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora podneta je 21.02.2018. godine, a vrednost predmeta spora je 161.857,81 dinar.

Imajući u vidu da je reč o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi zakonski cenzus za izjavljivanje revizije od 40.000 evra, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe propisan članom 403. stav 3. ZPP, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da je revizija nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić