Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Ilije Zindovića, Božidara Vujičića, Branislava Bosiljkovića i Zorane Delibašić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Volarević, advokat iz ..., protiv tuženog BB, čiji je punomoćnik Boris Bogdanović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1216/19 od 11.04.2019. godine, u sednici održanoj 16.10.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1216/19 od 11.04.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1216/19 od 11.04.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1728/18 od 19.02.2019. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtevi pa je obavezan tuženi da tužiocu, na ime naknade troškova ishrane u toku rada, u periodu od 01.06. do 31.12.2017. godine, plati 24.129,48 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 17.01.2019. godien do isplate i 3.490,36 dinara na ime obračunate zatezne kamate na glavni dug od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do 16.01.2019. godine. Istom presudom tuženi je obavezan da tužiocu, na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora u istom periodu, plati 7.398,65 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 17.01.2019. godien do isplate i 1.039,43 dinara na ime obračunate zatezne kamate na glavni dug od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do 16.01.2019. godine. Tuženi je obavezan da tužiocu naknadi i troškove parničnog postupka od 42.322,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1216/19 od 11.04.2019. godine, žalba tuženog je odbijena, kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Primenom člana 404. stav 1. navedenog Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o isplati neisplaćenih naknada za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev osnovani, a da je tuženi u obavezi da tužiocu plati tražene naknade za period 01.06. do 31.12.2017. godine, odnosno u periodu rada tužioca kod tuženog, po zaključenom ugovoru o radu sa tuženim BB. Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijana odluka doneta u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda sa tužbenim zahtevom i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, o postojanju prava tužioca na isplatu traženih naknada i o njihovoj visini. Tužilac revizijom ukazuje na odluke kojima su odbijeni zahtev tužilaca, koje nisu i dostavljene uz reviziju, ali presuda Vrhovnog kasacionog suda Rev2 205/2015 od 25.02.2015. godine, ne predstavlja odluku donetu u istoj pravnoj stvari i sa istim činjeničnim stanjem, s obzirom da je navedenom odlukom odlučeno o naknadi zarade za smenski rad, a ne o naknadi troškova ishrane i regresa za korišćenje godišnjeg odmora. Ostale odluke na koje se tuženi poziva, za koje navodi da se odnose na isti vid tražene naknade, takođe ne predstavljaju dokaz o neujednačenoj sudskoj praksi, s obzirom da nisu dostavljeni i dokazi da su u navedenim predmetima odbijeni vanredni pravni lekovi - revizije, izjavljene protiv pravnosnažnih sudskih odluka kojima je eventualno odlučeno na drugačiji način u odnosu na odluku u ovoj pravnoj stvari.

Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u ovom predmetu nije potrebno odlučivati o reviziji radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o revizijama tuženih, kao o izuzetno dozvoljenim, primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate naknade za ishranu i regres, podneta je 07.09.2018 godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 36.057,92 dinar, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi graničnu vrednost za dozvoljenost revizije, od 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tuženog nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

U skladu sa iznetim, a na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić