Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Branislava Bosiljkovića i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milosav Đurčok, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Boris Bogdanović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 1980/19 od 06.06.2019. godine, u sednici od 16.10.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

I NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 1980/19 od 06.06.2019. godine.

II ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 1980/19 od 06.06.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P1. 651/2018 od 04.04.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca. Stavom drugim izreke, tuženi je obavezan da mu naknadi troškove ishrane u toku rada u iznosu od 166.699,70 dinara i troškove regresa za korišćenje godišnjeg odmora u iznosu od 62.766,69 dinara, sve za period od septembra 2015. godine do maja 2017. godine, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose navedene izrekom od dospelosti do isplate. Tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 68.229,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 1980/19 od 06.06.2019. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv drugostepene presude, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11, 55/14). Uz reviziju nisu priložene drugačije sudske odluke u pogledu primene odredaba člana 118. Zakona o radu koje se odnose na pravo zaposlenih na naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, u pogledu čije primene postoji ujednačena sudska praksa. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovom postupku podneta je 04.07.2018. godine, tužilac je tražio isplatu ukupnog iznosa od 252.00,00 dinara na ime troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora.

Prema noveliranom članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

S obzirom da vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tuženog nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić