Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka zbog kojih se ona može izjaviti, primenom člana 407. stav 1. ZPP.

Predmet tražene pravne zaštite je poništaj rešenja tuženog od 04.08.2014. godine, kojim je tužilji otkazan ugovor o radu, primenom člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, zbog učinjene povrede radne obaveze koja je kao otkazni razlog predviđena članom 164. stav 1. tačka 2, 3. i 15. Kolektivnog ugovora tuženog.

Ispitujući zakonitost pobijanog rešenja, utvrđeno je da je tužilja sa tuženim sukcesivno zaključila 3 ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova i 2 ugovora o radu na određeno vreme, radi obavljanja poslova ... hotela „...“ na ... jezeru i po tom osnovu je radila u periodu od 10.09.2012. do 31.12.2013. godine. Dana 31.12.2013. godine sa tuženim je zaključila ugovor o radu na neodređeno vreme, počev od 01.01.2014. godine, radi obavljanja istih poslova. U periodu od 12.06. do 31.12.2013. godine, kada je tužilja radila po osnovu ugovora o radu na određeno vreme, kao i nakon toga, kada je zasnovala radni odnos na neodređeno vreme, a do prestanka radnog odnosa, radne obaveze tužilje nisu bile definisane ugovorom o radu. U tom periodu kod tuženog nije postojao ni Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova, koji bi regulisao radne obaveze zaposlenih, pa ni ... hotela, koje poslove je obavljala tužilja. Međutim, 11.09.2012. godine, zamenik generalnog direktora tuženog je doneo pisano punomoćje, kojim je ovlastio tužilju da zaključuje sve ugovore i preduzima sve druge potrebne radnje i aktivnosti koje se tiču rada i poslovanja hotela „...“ na ... jezeru, s tim da o zaključenim ugovorima periodično izveštava direktora za pravne i kadrovske poslove tuženog. Rešenjem tuženog od 23.05.2014. godine, sačinjena je sedmočlana Komisija sa zadatkom da izvrši popis zatečenog stanja imovine, gotovine u menjačnici, stanja u sefu iza recepcije u objektu hotela i stanje dnevnog pazara, sve na dan 23.05.2014. godine. Komisija je izvršila ovaj zadatak i 05.06.2014. godine sačinila izveštaj kojim je konstatovan: manjak osnovnih sredstava, alata i sitnog inventara (po specifikaciji), nepravilnosti u poslovanju – prodaja i plasman pića kojima je istekao rok upotrebe, nepravilno rukovanje sredstvima zatečenim u sefu, neracionalno trošenje društvenih sredstava i nabavka prekomernih količina određenih artikala. U izveštaju se navode i da je potpisivanje ugovora zaključenih 24.01.2013. godine, 05.11. i 24.05.2013 godine učinjeno mimo propisane procedure, jer nisu dostavljeni pravnoj službi niti je ova služba izveštavana o toku njihove realizacije, čime je tuženom naneta šteta u poslovanju. Dana 24.07.2014. godine tuženi je doneo rešenje kojim je tužilja udaljena sa rada, a istoga dana sačinjeno je upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu. Tužilja se na dato upozorenje izjasnila pismenim od 28.07. i dopunom izjašnjenja od 31.07.2014. godine, kojima je sporila da je učinila povrede radne obaveze koje su joj stavljene na teret, posebno ukazujući da ugovorom o radu nije određen opis poslova i obaveze njenog radnog mesta, niti je postojao opšti akt koji je to regulisao, a da su generalni direktor, zamenik generalnog direktora za ekonomske poslove i direktor za pravne, kadrovske i opšte poslove, obavljali poslove organizovanja, rukovođenja i upravljanja hotelom, vodili sve pregovore koji se tiču celokupnog rada i poslovanja hotela, organizovali, vodili i vršili kontrolu materijalnog i finansijskog poslovanja hotela (svaki u okviru svojih nadležnosti). Rešenjem tuženog od 04.08.2014. godine, tužilji je otkazan ugovor o radu, zbog učinjene povrede radne obaveze iz član 164. stav 1. tačka 2, 3. i 15. Kolektivnog ugovora RTB Bor - neizvršavanje, nesavesno, neblagovremeno ili nemarno izvršavanje radnih obaveza, nezakonito, necelishodno i neodgovorno raspolaganje i korišćenje imovine preduzeća u korist zaposlenih ili trećih lica, kao i prekoračenje datih ovlašćenja. U obrazloženju rešenja je samo navedeno stanje konstatovano u izveštaju Komisije od 05.06.2014. godine, bez navođenja načina i vremena izvršenja konkretnih povreda radne obaveze i u čemu se sastoje propusti ili nemarno, neodgovorno ili nezakonito postupanje tužilje.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je pobijanom odlukom primenjeno materijalno pravo kada je usvojen tužbeni zahtev i poništeno rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu tužilji, a tuženi obavezan da joj naknadi štetu u vidu izgubljene zarade i izvrši isplatu doprinosa u korist tužilje.

Naime, tužilji je otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. tačka 2. Zakona o radu („Sl.glasnik RS“ br.24/05, ... i 32/13), zbog učinjene povrede radne obaveze iz člana 164. stav 1. tačka 2, 3. i 15. Kolektivnog ugovora RTB Bor – po kojoj poslodavac može zaposlenom otkazati ugovor o radu, ako svojom krivicom učini povredu radne obaveze - neizvršavanje, nesavesno, neblagovremeno ili nemarno izvršavanje radnih obaveza, nezakonito, necelishodno i neodgovorno raspolaganje i korišćenje imovine preduzeća u korist zaposlenih ili trećih lica, kao i prekoračenje datih ovlašćenja. To znači da se zaposlenom može otkazati ugovor o radu, ako svojom krivicom, svoje radne obaveze ne izvršava u roku, odnosno ako ih izvršava uz odstupanje od redovnog načina izvršavanja poslova radnog mesta i bez uobičajene – normalne pažnje potrebne za redovno odvijanje procesa ili postupka rada na određenom radnom mestu. Dakle, da bi ovaj otkazni razlog mogao biti primenjen, neophodno je da postoji osnov odgovornosti odnosno krivica zaposlenog, u jednom od svojih relevantnih oblika: namera ili gruba nepažnja, iz čega dalje proizilazi da je za zakonitost odluke o prestanku radnog odnosa zbog povreda radnih obaveza i/ili radne discipline, neophodno utvrditi individualnu odgovornost (krivicu) zaposlenog za učinjenu povredu.

Međutim, da bi zaposleni bio odgovoran za propuste i nepravilnosti u obavljanju poslova svog radnog mesta, prvenstveno mora biti upoznat sa opisom poslova radnog mesta na koje je raspoređen, kao i o obimu svojih ovlašćenja i odgovornosti.

U konkretnom slučaju, u postupku je utvrđeno da ugovorom o radu nije određen ni opis poslova radnog mesta ..., kao ni obim ovlašćenja i odgovornosti tužilje, niti je to učinjeno opštim aktom tužene, već je tužilja postupala po pismenom punomoćju zamenika generalnog direktora od 11.09.2012. godine, kojim poslovi, obaveze, ovlašćenja i odgovornosti tužilje, kao upravnika hotela takođe nisu precizirani. Pobijanim rešenjem o otkazu ugovora o radu samo su pobrojani nepravilnosti utvrđene prilikom popisa obavljenog 23.05.2014. godine - manjak osnovnih sredstava, alata i sitnog inventara, prodaja i plasman pića kojima je istekao rok upotrebe, kao i nepravilno rukovanje sredstvima zatečenim u sefu, neracionalno trošenje društvenih sredstava i nabavka prekomernih količina određenih artikala, ali se iz iz ovako navedenih činjenica ne može utvrditi ni kada, ni na koji način je došlo do ovih nepravilnosti, niti da li postoje i u čemu se sastoje propusti u radu tužilje, pa nižestepeni sudovi, pravilnom primenom pravila o teretu dokazivanja, osnovano zaključuju da tuženi nije dokazao da za navedene nepravilnosti postoji individualna odgovornost – krivica tužilje.

Pobijanim rešenjem tužilji se stavlja na teret i potpisivanje ugovora mimo propisane procedure, jer nisu dostavljeni pravnoj službi niti je ova služba izveštavana o toku realizacije zaključenih ugovora, čime je tuženom naneta šteta u poslovanju. Međutim, tužilja je u obavljanju svojih poslova postupala na osnovu pismenog punomoćja zamenika generalnog direktora tuženog od 11.09.2012. godine, kojim tužilji nije predočena navedena vrsta obaveze, već je ovim punomoćjem ovlasšćena da zaključuje sve ugovore koji se tiču rada i poslovanja hotela „...“, a da o zaključenim ugovorima samo periodično izveštava direktora za pravne i kadrovske poslove tuženog. Iz pobijanog rešenja, kao i dokaza koje je tuženi pružio sudu, ne može se zaključiti da je tužilja postupala mimo ovlašćenja od 11.09.2012. godine, niti je dokazano da je postojala tačno utvrđena procedura o načinu zaključenja i realizaciji ugovora, sa kojom je tužilja upoznata, zbog čega se ne može govoriti o postojanju odgovornosti (krivici) tužilje za konstatovane nepravilnosti pri zaključenju i realizaciji ovih ugovora. Pri tom, na osnovu izveštaja Komisije od 05.06.2014. godine, tuženi u svom rešenju ukazuje na ugovore zaključene 24.01.2013., 05.11.2013. i 24.05.2013 godine, pa sudovi pravilno nalaze da je i u slučaju eventualnih propusta u radu tužilje u vezi zaključenja ovih ugovora, pobijano rešenje o otkazu u vezi ovih radnji (zaključenja navedenih ugovora) doneto po isteku i subjektivnog i objektivnog roka iz člana 184. stav 1. Zakona o radu, za donošenje rešenja o prestanku radnog odnosa, što pobijano rešenje tuženog, u odnosu na ove povrede radne obaveze i iz ovih razloga čini nezakonitim.

Imajući ovo u vidu, kao i da je za zakonitost odluke o prestanku radnog odnosa zbog povreda radnih obaveza i/ili radne discipline, neophodno utvrditi individualnu odgovornost - krivicu zaposlenog za učinjenu povredu, što je u konkretnom slučaju izostalo, to sudovi pravilno nalaze da u odnosu i na ostale povrede koje su joj pobijanom odlukom tuženog stavljene na teret, nije nastupio osnov za prestanak radnog odnosa, predviđen članom 164. stav 1. tačka 2, 3. i 15. Kolektivnog ugovora RTB Bor, što i rešenje o otkazu ugovora o radu tužilji, donetog na osnovu člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu čini nezakonitim, pa je kao takvo pravilno i poništeno.

Pravna posledica pravnosnažne sudske odluke o poništaju odluke o prestanku radnog odnosa, primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu, je naknada štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja zaposlenom pripadaju po zakonu, opštem aktu i ugovoru o radu i uplati doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, pa je pravilno usvojen i zahtev za isplatu izgubljenih zarada uz uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, kao i zahtev za naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor, u skladu sa odredbom člana 76. Zakona.

Tužilja tužbom nije postavila zahtev za restituciju, već je tražila naknadu štete umesto vraćanja na rad, pa su joj sudovi, pravilno ceneći vreme koje je provela na radu kod tuženog (jedna godina i jedanaest meseci), kao i godine strosti tužilje (... godine u momentu prestanka radnog odnosa), pravilnom primenom člana 191. stav 4. Zakona o radu, na ime naknade štete po ovom osnovu, dosudili 3 zarada koje bi ostvarila da je radila.

Ostalim navodima u reviziji kojima se osporava ocena izvedenih dokaza, zapravo se osporava utvrđeno čnjenično stanje, što primenom člana 407. stav 1. ZPP, u konkretnom slučaju - u postupku po reviziji nije dozvoljeno, jer pobijana odluka nije doneta u smislu člana 403. stav 2. ZPP, pa ih Vrhovni kasacioni sud nije posebno ni cenio.

U skladu sa iznetim, a na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić