Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Biljane Dragojević, Vesne Subić, Jelice Bojanić-Kerkez i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Milanović, advokat iz ..., protiv tuženih „BB“ AD ..., čiji je punomoćnik Vesna Stanimirović, advokat iz ... i AD „VV“ ..., čiji je punomoćnik Boris Bogdanović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o revizijama tuženih izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1961/18 od 13.08.2018. godine, u sednici održanoj 23.01.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o revizijama tuženih izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1961/18 od 13.08.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenim.

ODBACUJU SE kao nedozvoljene revizije tuženih izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1961/18 od 13.08.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Subotici P1 462/18 od 24.04.2018. godine odbijeni su prigovori pasivne legitimacije tuženih. Usvojen je tužbeni zahtev i obavezani su tuženi da tužiocu, za period 01.12.2014. do 31.08.2015. godine, po osnovu naknade troškova za ishranu u toku rada solidarno isplate iznos od 37.287,35 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 27.03.2018. godine do isplate i obračunatu zateznu kamatu u iznosu od 13.162,95 dinara i po osnovu regresa za korišćenje godišnjeg odmora iznos od 9.512,55 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 27.03.2018. godine do isplate i obračunatu zateznu kamatu u iznosu od 3.350,03 dinara. Obavezan je „VV“ AD da tužiocu za period od 01.09.2015. godine do 01.12.2017. godine isplati po osnovu naknade troškova za ishranu u toku rada iznos od 108.100,46 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 27.03.2018. godine do isplate i obračunatu zateznu kamatu u iznosu od 18.119,18 dinara i po osnovu regresa za korišćenje godišnjeg odmora iznos od 28.537,65 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 27.03.2018. godine do isplate i obračunatu zateznu kamatu u iznosu od 4.606,36 dinara. Obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 75.600,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1961/18 od 13.08.2018. godine odbijene su žalbe tuženih i potvrđena je prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu oba tužena su blagovremeno izjavila posebne revizije, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.

Vrhovni kasacioni sud je cenio predlog tuženih za odlučivanje o revizijama kao izuzetno dozvoljenim, pa je našao da nisu ispunjeni uslovi za primenu ovog instituta. Iz pobijane drugostepene presude, između ostalog, proizilazi da je tužilac zaključio aneks ugovora o radu sa tuženim AD „VV“ ... i nastavio radni odnos kod ovog poslodavca, uz obavljanje istih poslova koje je obavljao kod tuženog „BB“ AD pre 01.09.2015. godine. Tuženi prilikom obračuna zarade tužiocu, iako je to bila izričita zakonska obaveza, nisu u obračunima zarada iskazivali nominalno novčani iznos naknade troškova za ishranu u toku rada, a za koju su predvideli da je vrednovan u jednom radnom času, niti su prilikom obračuna zarada posebno iskazivali visinu naknade troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora. U konkretnoj situaciji, po oceni ovog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o revizijama tuženih, kao izuzetno dozvoljenim, s obzirom da je pobijana odluka u skladu sa usaglašenom sudskom praksom.

Vrhovni kasacioni sud je cenio inavode tuženog „VV“ AD koji se odnose na pasivnu legitimaciju ovog tuženog, o kome postoji stav izražen u odluci Rev2 1112/2016 od 28.12.2016, prema kojem teret dokazivanja ispunjenja obaveze ili činjenica koje utiču na prestanak obaveze leži na tuženom (dužniku), a ne na poveriocu (tužiocu). Stranka treba da dokaže one činjenice koje po materijalnom pravu imaju za posledicu dobijanje spora, pa rizik nedokazanosti snosi stranka na kojoj je ležao teret dokazivanja. Iz člana 231. stav 3. ZPP proizilazi da je zaposleni u obavezi da dokaže svoje svojstvo poverioca (da se nalazio u radnom odnosu – nastanak prava), a na tuženom kao poslodavcu je obaveza dokazivanja činjenica koja sprečava ostvarivanje prava ili usled koje je pravo prestalo (da nije dužnik i da je njegova obaveza statusnom promenom prestala). U konkretnom slučaju, tuženi svoje tvrdnje nije dokazao. Naime, osim tvrdnje da deobni bilans između novonastalih preduzeća i matičnog preduzeća nije donet, tuženi nije pružio bilo kakav dokaz o „aktivi novonastalih preduzeća i razlikama vrednosti“ iz člana 452. stav 1. ZOO i člana 505. stav 1. tačka 2. Zakona o privrednim društvima, iako se svi eventualni dokazi nalaze kod njega, a ne kod tužioca. Iz navedenih razloga, imajući u vidu i sadržinu odredbe člana 147. Zakona o radu, ovaj tuženi je pasivno legitimisan u ovoj parnici (stav izražen u pomenutoj odluci Vrhovnog kasacionog suda). Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizija u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP („Sl. glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizije nisu dozvoljene.

Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U konkretnom slučaju, tužba radi isplate podneta je 01.12.2017. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela u odnosu na tuženog „BB“ AD iznosi 46.799,90 dinara, a u odnosu na tuženog „VV“ AD iznosi 183.438,01 dinara.

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela u odnosu na svakog tuženog pojedinačno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizije tuženih nisu dozvoljene.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić