.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3098/2019
25.10.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Zorane Delibašić, Božidara Vujičića i Biserke Živanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušanka Šokić advokat iz ..., protiv tuženih „BB“ A.D. ..., čiji je punomoćnik Vesna Stanimirović advokat iz .... i „VV“ A.D. ... čiji je punomoćnik Vladislav Kostić advokat iz ..., odlučujući o revizijama tuženih izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3202/18 od 10.12.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 25.10.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnim revizijama tuženih izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3202/18 od 10.12.2018. godine.
ODBACUJU SE kao nedozvoljene revizije tuženih izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3202/18 od 10.12.2018. godine.
ODBIJAJU SE zahtevi tuženih za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2295/2017 od 09.10.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti tog suda. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev. Stavom trećim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu za period od 01.12.2014. godine do 31.08.2015. godine solidarno isplate na ime naknade troškova za ishranu u toku rada ukupan iznos od 33.625,27 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 18.04.2018. godine do isplate, kao i iznos od 12.095,55 dinara na ime obračunate kamate za navedeni period. Stavom četvrtim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu za isti period solidarno isplate na ime naknade troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora ukupan iznos od 9.512,55 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 18.04.2018. godine do isplate, kao i iznos od 3.412,08 dinara na ime obračunate kamate za navedeni period. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi „VV“ A.D. ... da tužiocu na ime naknade troškova za ishranu u toku rada za period od 01.09.2015. godine do 31.12.2017. godine isplati iznos od 117.021,07 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 18.04.2018. godine do isplate, kao i iznos od 19.150,66 dinara na ime obračunate kamate za navedeni period. Stavom šestim izreke, obavezan je tuženi „VV“ A.D. ... da tužiocu na ime naknade troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora za isti period isplati ukupan iznos od 29.594,60 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 18.04.2018. godine do isplate, kao i iznos od 4.821,02 dinara na ime obračunate kamate za navedeni period. Stavom sedmim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu solidarno nadoknade troškove parničnog postupka u iznosu od 75.190,14 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke do isplate, u roku od 8 dana od dana pravnosnažnosti odluke.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3202/18 od 10.12.2018. godine odbijene su žalbe tuženih i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2295/17 od 09.10.2018. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi su blagovremeno izjavili revizije zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o revizijama odlučuje na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).
U konkretnom slučaju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne postoji potreba ujednačavanja sudske prakse (razlog na kojem tuženi zasnivaju posebnu reviziju) jer pobijana presuda ne odstupa od sudske prakse - presuda ovog suda Rev2 176/2015 od 03.02.2016. godine i Rev2 2205/2016 od 27.10.2016. godine, donetih u činjenično i pravno istovetnim sporovima. Pošto ne postoje drugi razlozi predviđeni navedenom odredbom zbog kojih bi bilo mesta odlučivanju o posebnoj reviziji, niti ih tuženi navode, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljenih revizija, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizije tuženih nisu dozvoljene.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, koja se u ovom postupku shodno primenjuje na osnovu člana 436. istog zakona, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U konkretnom slučaju, tužba u ovom sporu podneta je dana 16.11.2017. godine, s tim da je podneskom od 09.05.2018. godine preinačena povećanjem tužbenog zahteva. Vrednost pobijenog dela drugostepene presude je iznos od 189.753,49 dinara (iznos ukupne obračunate zatezne kamate nije uzeta u obzir pri određivanju vrednosti predmeta spora, u skladu sa članom 28. stav 2. ZPP), koji očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtevi odnose na novčana potraživanja, u kome vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da su revizije nedozvoljene.
Iz tog razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Odluka o troškovima postupka po reviziji, sadržana u stavu trećem izreke, doneta je na osnovu člana 165. stav 1. u vezi sa članom 153. stav 1. ZPP. Tuženi nisu uspeli u ovom postupku, pa zato nemaju pravo na naknadu troškova postupka po reviziji.
Predsednik veća - sudija
Branislava Apostolović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
