.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3218/2020
18.03.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Marko Stanković, advokat iz ..., protiv tuženog JKP za prevoz putnika „Autotransport – Pančevo“ iz Pančeva, čiji je punomoćnik Saša Levnajić advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2085/19 od 03.09.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 18.03.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2085/19 od 03.09.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Pančevu P1 90/18 od 14.05.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca AA i obavezan je tuženi da tužiocu na ime razlike između pripadajuće i isplaćene naknade troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora u periodu od 01.04.2015. godine do 31.12.2017. godine, na ime razlike između pripadajuće i isplaćene naknade troškova uz ishranu u toku rada u periodu od 01.04.2015. godine do 31.12.2017. godine i na ime razlike između pripadajuće isplaćene zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu (rad duži od radnog vremena) u periodu od 01.04.2015. godine do 31.12.2017. godine isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom počev od datuma njihove dospelosti pa do isplate, bliže navedene u sadržaju ovog stava. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca BB i obavezan je tuženi da tužiocu na ime razlike između pripadajuće i isplaćene naknade troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora u periodu od 01.04.2015. godine do 31.12.2017. godine, na ime razlike između pripadajuće i isplaćene naknade troškova za ishranu u toku rada u periodu od 01.04.2015. godine do 31.12.2017. godine i na ime razlike između pripadajuće i isplaćene zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu (rad duži od radnog vremena) u periodu od 01.04.2015. godine do 31.12.2017. godine isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana njihove dospelosti pa do isplate, bliže označene u sadržaju ovog stava. Stavom trećim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje VV i obavezan tuženi da tužilji na ime razlike između pripadajuće i isplaćene naknade troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora u periodu od 01.04.2015. godine do 31.12.2017. godine, na ime razlike između pripadajuće i isplaćene naknade troškova za ishranu u toku rada u periodu od 01.04.2015. godine do 31.12.2017. godine i na ime razlike između pripadajuće i isplaćene zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu (rad duži od radnog vremena) u periodu od 01.04.2015. godine do 31.12.2017. godine isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana njihove dospelosti pa do isplate, bliže označene u sadržaju ovog stava. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 224.561,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2085/19 od 03.09.2020. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je presuda Osnovnog suda u Pančevu P1 90/18 od 14.05.2019. godine, a žalba tuženog odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka kao neosnovan.
Protiv drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 441. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tuženog nije dozvoljena.
Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st.1. i 3.), osim iz člana 404. ovog zakona.
Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U ovoj parnici tužioci su tražili isplatu razlike manje isplaćene zarade, manje isplaćene naknade troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora i naknade troškova za ishranu u toku rada, pri čemu označena vrednost spora za AA iznosi 159.748,92 dinara, za tužioca BB iznosi 155.240,13 dinara i za tužilju VV iznos od 133.036,26 dinara.
U konkretnom slučaju se ne radi o parnici iz radnog spora u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku (kada je revizija uvek dozvoljena), jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, niti je revizija podneta na osnovu člana 404. istog zakona, pa kako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnaže presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud ocenio da revizija tuženog nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Predsednik veća-sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
