Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Zorane Delibašić, Biserke Živanović i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužilaca AA iz .., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ..., DD iz ..., ĐĐ iz ..., EE iz ..., ŽŽ iz ..., ZZ iz ..., II iz ..., JJ iz ... i KK iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Miloljub Jovičić advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi isplate, odlučujući o revizijama tužene izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1798/17 od 10.05.2017. godine i rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 15709/18 od 22.08.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 05.12.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1798/17 od 10.05.2017. godine - stava prvog izreke.

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 15709/18 od 22.08.2019. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 15709/18 od 22.08.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 1792/2016 od 20.02.2017. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda P 1792/2016 od 28.07.2017. godine, stavovima od prvog do dvanestog izreke usvojeni su tužbeni zahtevi tužilaca i obavezana je tužena da svakom tužiocu za traženi period isplati na ime dodatka na platu po osnovu noćnog rada, prekovremenog rada i rada u vreme verskih i državnih praznika, a pojedininim tužiocima i po osnovu naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada, mesečne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačan iznos, sve bliže određeno u prvostepenoj presudi. Stavom trinestim izreke utvrđeno je da je povučena tužba tužilaca u preostalom delu.

Stavom četrnaestim izreke, obavezana je tužena da naknadi tužiocima troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 731.409,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti odluke do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1798/17 od 10.05.2017. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 1792/2016 od 20.02.2017. godine u stavu prvom, devetom, jedanestom, u delu stava drugog, trećeg, četvrtog, petog, šestog, sedmog, osmog, desetog i dvanestog za isplatu tužiocima neisplaćenih dodataka na platu po osnovu noćnog rada, prekovremenog rada i rada za vreme državnih i verskih praznika sa pripadajućom kamatom, i u tom delu je odbijena žalba tužene kao neosnovana. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u preostalom delu stava drugog, trećeg, četvrtog, petog, šestog, sedmog, osmog, desetog i dvanestog za isplatu tužiocima troškova za dolazak i odlazak sa rada sa pripadajućom kamatom, kao i u stavu četrnaestom izreke (rešenje o troškovima postupka) i u tom delu je predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 8111/2017 od 12.02.2018. godine, stavovima od prvog do jedanaestog izreke odbijeni su tužbeni zahtevi tužilaca kojim su tražili da se obaveže tužena da im na ime neisplaćenih dodataka na platu po osnovu naknade troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada isplati određene novčane iznose sa pripadajućom kamatom, sve bliže određeno u prvostepenoj presudi. Stavom dvanaestim izreke obavezana je tužena da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 731.409,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti odluke do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1422/18 od 01.06.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 8111/2017 od 12.02.2018. godine u stavovima od prvog do jedanaestog izreke. Stavom drugim izreke, ukinuto je rešenje o troškovima postupka sadržano u dvanaestom stavu izreke prvostepene presude i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu radi ponovnog postupka.

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P 8111/2017 od 21.06.2018. godine, obavezana je tužena da naknadi tužiocima troškove parničnog postupka u iznosu od 731.409,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti rešenja pa do isplate, u roku od osam dana od dana prijema pisanog otpravka rešenja, pod pretnjom izvršenja.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž 15709/18 od 22.08.2019. godine preinačeno je rešenje o troškovima Prvog osnovnog suda u Beograd P 8111/2017 od 21.06.2018. godine tako što je obavezana tužena da naknadi tužiocima troškove parničnog postupka u iznosu od 2.266.659,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti rešenja pa do isplate, u roku od osam dana od dana prijema pisanog otpravka rešenja, pod pretnjom izvršenja.

Protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1798/17 od 10.05.2017. godine, u potvrđujućem delu iz stava prvog izreke, tužena je blagovremeno izjavila revizije zbog pogrešne primene materijalnog prava. Predložila je da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18), radi ujednačavanja sudske prakse.

Apelacioni sud u Beogradu nije predložio Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o izjavljenoj reviziji na osnovu člana 395. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), već je rešenjem R4 78/2017 od 11.09.2017. godine utvrdio da je nedopuštena revizija tužene izjavljena protiv stava prvog izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1798/17 od 10.05.2017. godine.

Prema članu 395. ranije važaćeg Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. sada važaćeg Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18), revizija je izuzetno dozvoljena i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom po članu 394. ovog zakona, kad je po oceni apelacionog suda o dopuštenosti ove revizije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ujednači sudska praksa ili kad je potrebno novo tumačenje prava.

I po oceni Vrhovnog kasacionog suda uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 395. ZPP nisu ispunjeni, kako to pravilno zaključuje drugostepeni sud. U konkretnom slučaju, pobijanim delom pravnosnažne presude odlučeno je o tužbenom zahtevu koji se odnosi na naknadu štete u visini dodatka na platu tužilaca po osnovu noćnog rada, prekovremenog rada i rada u vreme verskih i državnih praznika. O ovim pravima tužilaca i o visini tražene naknade nižestepeni sudovi su odlučili pravilnom primenom materijalnog prava i u skladu sa pravnim stavom koji je izražen kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji, kao o izuzetno dozvoljenoj, radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa, ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 401. stav 2. tačka 5. ranije važećeg Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 23. stav 3. novela Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11) objavljenih u službenom „Službenom glasniku RS“, br. 55/14, revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona. U ovom slučaju, pravnosnažna drugostepena presuda koja se pobija revizijom doneta je 10.05.2017. godine, posle stupanja na snagu navedenih novela Zakona o parničnom postupku.

Tužba radi isplate neisplaćenog dodatka na platu podneta je 14.05.2007. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude za svakog tužioca ponaosob (formalni suparničari) očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 404. ranije važećeg Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Protiv pravnosnažnog rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 15709/18 od 22.08.2019. godine donetog u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, označavajući je kao posebnu s pozivom na član 404. ZPP.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/2018 - u daljem tekstu: ZPP), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije ceni Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj u smislu odredbe člana 404. stav 1. ZPP, jer ne postoje razlozi predviđeni navedenom odredbom zbog kojih bi bilo mesta odlučivanju o posebnoj reviziji. Tuženi je izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i tumačenja procesnih odredaba o troškovima postupka, što nisu dozvoljeni razlozi za posebnu reviziju koja se može izjaviti samo iz razloga pogrešne primene materijalnog prava, zbog čega je odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 420. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 420. stav 1 ZPP propisano je da stranke mogu da izjave reviziji i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Međutim, prema odredbi stava 2. istog člana, revizija protiv rešenja iz stava 1. nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena ni revizija protiv pravnosnažne presude.

Kako u konkretnoj parnici revizija nije dozovljena zbog nepostojanja imovinskog cenzusa iz člana 403.stav 3. ZPP, to revizija tuženog nije dozvoljena, u smislu odredbe člana 420. stav 1. i 2. u vezi člana 403. stav 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, odlučio kao u trećem stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić