Protiv drugostepene presude u stavu prvom izreke, tužena je blagovremeno preko punomoćnika izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11) koji se primenjuje po osnovu člana 506. stav 2. tog zakona i utvrdio da je revizija tužene neosnovana, osim u delu koji se odnosi na raspoređivanje tužilje.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se neosnovano ukazuje na bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 1. učinjenu pred drugostepenim sudom, a zbog bitne povrede postupka iz stava 2. tačka 12. tog člana revizija se ne može izjaviti, u smislu člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kod tužene bila u radnom odnosu kao medicinska sestra, do donošenja rešenja od 13.07.2007. godine kada joj je prestao radni odnos. Pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Čačku P 689/10 od 26.05.2009. godine poništeno je kao nezakonito rešenje o prestanku radnog odnosa i tuženoj je naloženo da tužilju vrati na rad. Tužena je sa tužiljom zaključila Ugovor o radu 10.05.2010. godine, za obavljanje poslova medicinske sestre. Dana 20.05.2010. godine tužena je donela pobijano rešenje kojim je tužilji otkazan ugovor o radu zbog prestanka potrebe za obavljanjem poslova na kojima je radila. U rešenju je navedeno da prema Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova tužene od 22.02.2008. godine, zbog smanjenog obima posla i tehnoloških i organizacionih promena, jedan zaposleni na poslovima medicinske sestre je višak. U pobijanom rešenju, konstatovano je da je, prilikom odlučivanja za čijim će radom prestati potreba, primenjen kriterijum odnos prema radu, i zaključeno je da tužilja u odnosu na ostale medicinske sestre nema adekvatan odnos prema radu. U odnosu na tužilju, ovaj kriterijum je ocenjen ne samo na osnovu njenog rada od reintegracije do donošenja pobijanog rešenja, već i u periodu koji je prethodio donošenju prethodnog rešenja kojim je tužilji otkazan ugovor o radu. U momentu donošenja pobijanog rešenja, kod tužene nije bilo tehnoloških ili organizacionih promena, već su se te promene desile u ranijem periodu, pre donošenja Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta tužene od 22.02.2008. godine, kojim je izmenjena dotadašnja sistematizacija radnih mesta.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je poništeno kao nezakonito rešenje tužene od 20.05.2010. godine kojim je tužilji otkazan ugovor o radu i tužena obavezana da tužilju vrati na rad.

Naime, tužena nije dokazala postojanje opravdanih razloga da se tužilji otkaže ugovor o radu kao tehnološkom višku, u smislu člana 179. tačka 9. tada važećeg Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 54/09), odnosno da su nastupile tehnološke, ekonomske ili organizacione promene zbog kojih je prestala potreba za radom tužilje, već je utvrđeno da je do organizacionih promena kod tužene došlo u prethodnom periodu, pa je Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji od 22.02.2008. godine izmenjena ranija sistematizacija radnih mesta. Takođe, tužena prilikom ocene tužiljinog rada primenom kriterijuma odnosa prema radu, nije mogla ocenjivati raniji period pre donošenja prvog rešenja kojim je tužilji otkazan ugovor o radu 13.07.2007. godine. Nakon reintegracije kod tužene po osnovu pravnosnažne presude, tužilja je pre donošenja pobijanog rešenja u radnom odnosu bila samo 10 dana, za koji period je utvrđeno da faktički nije bila uključena u proces rada, jer joj tužena nije poverila vršenje bilo kakvih poslova. S obzirom na navedeno, pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu je nezakonito, jer nisu ispunjeni uslovi iz člana 179. tačka 9. Zakona o radu, pa je tužena u obavezi da tužilju vrati na rad, u smislu člana 191. stav 1. tog zakona.

Međutim, revizijom se osnovano ukazuje da je u nižestepenim presudama pogrešno primenjeno materijalno pravo kada je tužena obavezana da tužilju rasporedi na poslove medicinske sestre sa srednjom stručnom spremom. Naime, prema odredbama tada važećeg Zakona o radu, raspoređivanje zaposlenog vezano je za zaključivanje ugovora o radu, odnosno za izmenu tog ugovora, kada potrebe procesa i organizacije rada uslovljavaju premeštaj zaposlenog na drugi posao. Budući da sud ne vrši raspoređivanje zaposlenih, ne može ni odrediti njihovo vraćanje na ranije, odnosno odgovarajuće poslove, posle poništaja odluke o prestanku radnog odnosa već samo o vraćanju na rad, odnosno u radni odnos. Stoga su u ovom delu nižestepene presude preinačene i tužbeni zahtev tužilje za raspoređivanje odbijen je kao neosnovan.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu čl. 414. stav 1. i 416. stav 1. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Snežana Andrejević,s.r.