U odgovoru na reviziju, tuženi predlaže da se revizija odbije, a tužilac obaveže da mu naknadi troškove sastava odgovora na reviziju.

Ispitujući pobijenu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14) – u daljem tekstu: ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti. U postupku po žalbi, drugostepeni sud nije propustio da primeni niti je nepravilno primenio odredbe procesnog zakona, što je bilo ili moglo biti od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane presude.

U pravnosnažno okončanom postupku utvrđeno je da je tužilac bio u radnom odnosu kod tuženog, da je dana 24.05.2018. godine dobio rešenje o korišćenju godišnjeg odmora počev od 03.05.2018. godine pa do 31.05.2018. godine, te da je dana 01.06.2018. godine bio dužan da se javi na rad. Kako u zvaničnoj evidenciji poslodavca nije evidentirano da je tužilac dana 01.06.2018, 04.06.2018. i 05.06.2018. godine, došao na svoje radno mesto i da svoj nedolazak nije opravdao, to mu je tuženi dana 05.10.2018. godine uručio upozorenje o otkazu, na koje se nije izjasnio. Nakon toga, tuženi je doneo osporeno rešenje broj .. od 23.11.2018. godine kojim je tužiocu otkazao ugovor o radu broj .. od 15.06.2018. godine, zbog nepoštovanja radne discipline propisane odredbama člana 179. stav 3. tačka 8) Zakona o radu, člana 86. stav 1. tačka 10. Kolektivnog ugovora tuženog broj .. od 01.06.2018. godine, te člana 18. stav 1. tačka 10. Ugovora o radu broj .. od 15.06.2018. godine, na taj način što je neopravdano izostao sa posla tri uzastopna radna dana.

U toku postupka tužilac je tvrdio da spornih dana nije neopravdano izostao sa posla, jer mu je tokom trajanja godišnjeg odmora dat uput za kontrolni lekarski pregled za Medicinu rada ..., kojom prilikom mu je tehnički rukovodilac rekao da na kontrolni pregled ne ide sam, već isključivo u prisustvu predstavnika poslodavca – referenta zaštite na radu, a da je prevoz trebalo da obezbedi tuženi, ali mu tuženi nije obezbedio vozilo, pa je nakon trećeg dana sam otišao na pregled, o čemu je sastavljen izveštaj 06.06.2018. godine. Međutim, prvostepeni sud nije prihvatio ove navode tužioca zbog niza nedoslednosti u njegovom iskazu i zbog toga što su bili u suprotnosti sa iskazima saslušanih svedoka zaposlenih kod tuženog čije iskaze je smatrao verodostojnim.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev tužioca za poništaj osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu odbijen.

Prema odredbi člana 179. stav 3. tačka 8) Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05, 61/05... 75/14 i 13/17) poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Odredbom člana 15. stav 1. tač. 1) i 2) istog zakona, propisano je da je zaposleni dužan da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi, da poštuje organizaciju rada i poslovanja kod poslodavca, kao i uslove i pravila poslodavca u vezi sa ispunjavanjem ugovorenih i drugih obaveza iz radnog odnosa.

Ugovorom o radu zaključenim između parničnih stranaka predviđeno je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, pored slučajeva utvrđenih Zakonom, i u slučajevima utvrđenim Kolektivnim ugovorom, među kojma je i neospravdano izostajanje sa posla tri uzastopna radna dana (tačka 10.).

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja i citiranih pravnih akata, pravilan je zaključak nižestepenih sudava da je tužilac učinio povredu radne obaveze koja mu se osporenim rešenjem stavlja na teret, s obzirom na to da je nesumnjivo utvrđeno da se u propisanom roku nije javio poslodavcu, da nije opravdao izostanak sa posla tri uzastopna radna dana i da nije dokazao da je u navedene dane dolazio na posao. Naime, sam dolazak zaposlenog u prostorije poslodavca ne znači automatski da je obavljao radne zadatke, tim pre što je tužiocu bilo poznato da njegov dolazak nije zabeležen u zvaničnu evidenciju, pa je bio dužan da opravda izostanak sa rada, što nije učinio. Tužilac ni po prijemu upozorenja o otkazu, kada je nesumnjivo saznao da mu se stavlja na teret povreda radne discipline zbog neopravdanog izostajanja sa posla u trajanju od tri uzastopna radna dana, nije opravdao izostanak, niti se izjasnio na upozorenje, te je pravilno odbijen zahtev da se poništi rešenje tuženog.

Imajući u vidu da se navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci, bez detaljnog obrazloženja revizijske odluke u smislu stava 2. istog člana, jer se obrazloženjem presude ne bi postiglo novo tumačenje prava niti doprinelo ujednačenju tumačenja prava.

Kako je revizija tužioca odbijena kao neosnovana, u smislu člana 153. stav 1. ZPP, odbijen je i zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

Zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka odbijen je, jer troškovi sastava odgovora na reviziju ne predstavljaju one troškove koji su u ovom slučaju bili potrebni za vođenje parnice u smislu člana 154. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Katarina Manojlović Andrić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić