Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Biserke Živanović i Vesne Subić, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dejana Spasojević-Ivančić, advokat iz ..., protiv tuženog Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, Novi Sad, čiji je punomoćnik Milan Kozomora, advokat iz ..., radi zaštite od zlostavljanja na radu, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2600/20 od 05.10.2020. godine, u sednici održanoj 18.03.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2600/20 od 05.10.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2600/20 od 05.10.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu P1 29/2014 od 19.05.2020. godine, stavom prvim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi da je tužilja pretrpela zlostavljanje na radu kod tuženog u periodu od 01.02.2013. godine do 01.02.2014. godine, koje je imalo za cilj povredu ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta tužilje, a na način bliže opisan u ovom stavu izreke, te da je tuženi svojim nečinjenjem uticao da se zlostavljanje ne spreči i zaustavi, čime je omeo tužilju u ostvarivanju njenih zakonskih prava i čime je vređano dostojanstvo i profesionalni integritet tužilje, te je takvim postupanjem stvarano negativno okruženje koje je uticalo na njenu čast i ugled i čime je dovedeno do pogoršanja zdravstvenog stanja tužilje, te da se obaveže tuženi da tužilji isplati ukupno 600.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete i to: na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda 200.000,00 dinara, na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede slobode i prava ličnosti 250.000,00 dinara i na ime pretrpljenog straha 150.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana prvostepenog presuđenja pa do konačne isplate, kao i da se obaveže tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 257.650,00 dinara počev od dana izvršnosti.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2600/20 od 05.10.2020. godine, stavom prvim izreke delimično je usvojena žalba tužilje, pa je delimično preinačeno rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u prvostepenoj presudi, tako što je odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postupka preko 223.150,00 dinara sa zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke odbijena je žalba tužilje u ostalom delu i prvrostepena presuda potvrđena u preostalom delu. Stavom trećim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. Predložila je da se revizija smatra posebnom primenom člana 404. ZPP, zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju tužilje.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. ZPP u ovom slučaju nisu ispunjeni. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti potreba za ujednačavanjem sudske prakse i novim tumačenjem prava u pogledu primene člana 6. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Službeni glasnik RS“ br.36/10), kojim je definisan pojam zlostavljanja i izvršioca zlostavljanja.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema prirodi tražene pravne zaštite, primenom člana 29. stav 4. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Sl. glasnik RS“ broj 36/10) ovaj spor spada u parnice iz radnih sporova, dok je stavom 5. istog člana propisano da ako ovim zakonom nisu predviđena posebna pravila, u sporovima za ostvarivanje sudske zaštite zbog zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak. Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu nije predviđeno da je u ovoj vrsti sporova revizija uvek dozvoljena, a odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi naknade štete zbog zlostavljanja na radu, tužilja je podnela 11.02.2014. godine. Pobijana vrednost predmeta spora je 600.000,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe od 115,7361 dinara za 1 evro je 5.184,21 evra, a koji iznos ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra.

Imajući u vidu da se tražena pravna zaštita ne odnosi na zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, a da vrednost pobijanog dela novčanog potraživanja ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić