Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Biserke Živanović i Vesne Subić, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Veličković, advokat iz ..., protiv tuženog Instituta za virusologiju, vakcine i serume “Torlak”, Beograd, čiji je punomoćnik Strahinja Stojković, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1047/20 od 22.05.2020. godine, u sednici održanoj 18.03.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1047/20 od 22.05.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1047/20 od 22.05.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 2542/12 od 04.10.2019. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev pa je obavezan tuženi da tužilji na ime naknade štete zbog izgubljene zarade u periodu od 15.12.2008. godine do 11.12.2011. godine plati ukupno 1.414.298,93 dinara u pojedinačnim mesečnim iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom bliže određenim u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke usvojen je tužbeni zahtev pa je obavezan tuženi da tužilji na ime naknade štete zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa isplati 468.255,24 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 04.10.2019. godine do isplate. Stavom trećim izreke usvojen je tužbeni zahtev pa je obavezan tuženi da u ime i za račun tužilje uplati pripadajuće doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, za period od 15.12.2008. godine do 11.12.2011. godine, obračunate na iznose izgubljene zarade dosuđene u stavu prvom izreke ove presude, po stopama važećim na dan uplate. Stavom četvrtim izreke obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 310.702,77 dinara. Stavom petim izreke odbijen je zahtev kojim je tuženi tražio da se obaveže tužilja da tuženom naknadi troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1047/20 od 22.05.2020. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom, trećem, četvrtom i petom izreke. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke, pa je odbijen tužbeni zahtev u delu kojim je tužilja tražila da se obaveže tuženi da tužilji na ime naknade štete zbog nezakonitog otkaza isplati 468.255,24 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 04.10.2019. godine do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju tuženog.

Ceneći ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da iz navoda revizije tuženog ne proizilazi da postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, a ne postoji ni potreba novog tumačenja prava, kao ni neujednačena sudska praksa, pa imajući ovo u vidu, kao i da se u konkretnom slučaju radi o parnici radi isplate ime naknade štete zbog izgubljene zarade i naknade štete zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa, a u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, na osnovu čega ovaj sud dalje nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), pa je u skladu s tim i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome je pobijana vrednost predmeta spora 1.414.298,93 dinara, što predstavlja iznos koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe (20.05.2018. godine), to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić