Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u preinačujućem delu, tužilac je izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju zahtevajući troškove njegovog sastava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i tuženi su zaključili više sukcesivnih ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova u periodu 01.01.2011. do 14.08.2015. godine na poslovima bliže opisanim u tim ugovorima, pri čemu nije bilo sporno da se priroda radnih obaveza i opis poslova tužioca nije menjao. Osporenim aktom tuženog od 04.08.2015. godine utvrđeno je da je raskinut ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova od 15.06.2015. godine zaključen između tužioca i tuženog, zaključno sa 14.08.2015. godine zbog prestanka potrebe za obavljanjem poslova. Tužilac je nakon toga nastavio da radi kod tuženog preko Agencije za zapošljavanje „Secuester Employmen“. Na osnovu akta o sistematizaciji radnih mesta u Direkciji za komercijalne poslove, Direkciji za brigu o korisnicima i Sektoru za podršku biznis prodaje u Odeljenju za podršku servisa biznis korisnicima je utvrđeno radno mesto tehničar servisne podrške, a u Odeljenju za prijem tehničkih reklamacija je predviđeno radno mesto agent za prijem tehničkih reklamacija. Aktom o sistematizaciji radnih mesta u Direkciji za poslovne korisnike tuženog nakon 17.12.2014. godine u Sektoru za brigu o malim i srednjim preduzećima u Službi kontakt centra, Odeljenju za kontakt sa poslovnim korisnicima predviđeno je radno mesto referenta za brigu o poslovnim korisnicima.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da poslovi koje je obavljao tužilac po svojoj prirodi i svrsi ne predstavljaju privremene i povremene poslove u smislu člana 197. Zakona o radu, već poslove za koje je postojala stalna potreba, pa ugovori o obavljanju privremenih i povremenih poslova predstavljaju simulovane ugovore iz člana 66. ZOO, koji prikrivaju disimulovani ugovor o radu koji važi jer su za njegovu pravnu valjanost ispunjeni svi uslovi iz člana 33. navedenog zakona. Tužilac je zaključenjem prvog od ovih ugovora zasnovao radni odnos kod tuženog na neodređeno vreme. S obzirom da nije bilo osnova za donošenje akta o raskidu ugovora od 15.06.2015. godine prvostepeni sud je ovako doneti akt poništio kao nezakonit.

Drugostepeni sud je prihvatio stanovište prvostepenog suda ali je primenjujući član 37. stav 1. i 4. Zakona o radu zaključio da je tužilac radni odnos na neodređeno vreme zasnovao nakon 5 radnih dana po isteku roka od 12 meseci od dana kada je prvi put zasnovao radni odnos. Zbog toga je preinačio prvostepenu presudu i kao dan zasnivanja radnog odnosa na neodređeno vreme utvrdio 09.01.2012. godine. Stanovište drugostepenog suda nije pravilno.

Prema odredbi člana 66. Zakona o obligacionim odnosima prividan ugovor nema dejstvo među ugovornim stranama. Ali ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor, drugi ugovor važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost.

U konkretnom slučaju tužilac je neprekidno u periodu od 01.01.2011. do 14.08.2015. godine radio kod tuženog puno radno vreme, na poslovima koji su Pravilnikom o sistematizaciji sistematizovani kao stalni poslovi. Tuženi je zloupotrebio pravo iz odredbe člana 197. Zakona o radu koja definiše koji se poslovi po svojoj prirodi smatraju privremenim i povremenim poslovima i sa tužiocem je zaključio ugovore za obavljanje poslova koji po svojoj prirodi i svrsi nemaju karakter privremenih i povremenih poslova. Zato se radi o simulovanim (prividnim) ugovorima koji prikrivaju ugovor o radu iz odredbe člana 33. Zakona o radu. Za taj ugovor ispunjeni su svi zakonski uslovi. Radni odnos na neodređeno vreme je pravilo, a radni odnos na određeno vreme izuzetak, koji se u smislu člana 37. navedenog zakona („Službeni glasnik RS“ broj 24/05) može zasnovati samo kada su u pitanju sezonski poslovi, rad na određenom projektu, povećanje obima posla koji traje određeno vreme i sl. za vreme trajanja tih potreba (stav 1.) ili radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog. U konkretnom slučaju poslovi povereni tužiocu nemaju karakter poslova iz navedene zakonske odredbe, pa je zaključenjem prvog od ovih ugovora i danom stupanja na rad 01.01.2011. godine, tužilac zasnovao radni odnos kod tuženog ali ne na određeno vreme kako je to pogrešno zaključio drugostepeni sud, već na neodređeno vreme saglasno odredbi člana 37. stav 4. Zakona o radu.

Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Na osnovu člana 165. stav 2. ZPP tužiocu su dosuđeni troškovi revizijskog postupka i to na ime sastava revizije iznos od 33.000,00 dinara, odmereno prema važećoj AT, a zahtev tuženog za naknadu troškova povodom odgovora na reviziju je odbijen na osnovu člana 153. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić