OSNOVNI SUD U NOVOM PAZARU

NOVI PAZAR

VEZA: P 988/17

Izvod iz zapisnika sa III sednice Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održane 08.06.2021. godine.

O D L U K A

ODBACUJE SE zahtev Osnovnog suda u Novom Pazaru za rešavanje spornog pravnog pitanja u predmetu P 988/17.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Novom Pazaru je na osnovu člana 180. i 181. Zakona o parničnom postupku dostavio Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za rešavanje spornog pravnog pitanja. U zahtevu je navedeno da je tužilac podneo tužbu Upravnom sudu protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo pravde, kojom je tražio da sud poništi rešenje tuženog od 19.01.2017. godine i da obaveže tuženu da tužiocu na ime naknade materijalne štete zbog povrede prava na imovinu isplati iznos od 370.122,00 dinara, kao i da se obaveže na isplatu doprinosa za PIO i za isplatu troškova upravnog spora. Kada se Upravni sud oglasio stvarno nenadležnim za postupanje po ovoj tužbi i predmet dostavio Osnovnom sudu u Novom Pazaru, koji je izazvao sukob nadležnosti, je za postupanje nadležan Osnovni sud u Novom Pazaru, s obzirom da je predmet tužbenog zahteva naknada štete zbog utvrđene povrede prava na imovinu. U postupku sada pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru u predmetu P 988/17 punomoćnik tužioca je povukla tužbu u delu koji se odnosi na poništaj rešenja Ministarstva pravde i naknadu troškova upravnog spora. Dalje je u zahtevu navedeno da je punomoćnik tužioca izjavila da pred tim sudom postoji još sličnih predmeta, kao i da ona namerava da podnese još ovakvih tužbi, zbog čega je predložila da sud pokrene postupak za rešavanje spornog pravnog pitanja, a koje se odnosi na to da li u konkretnom slučaju predmet treba da bude zaveden u ''I'' upisnik, kako bi se vodio izvršni postupak, s obzirom da postoji odluka o iznosima koji treba da budu isplaćeni tužiocu, ili bi o zahtevu trebalo odlučiti u parničnom postupku, kao i da li bi u slučaju da predmet treba rešiti u izvršnom postupku, za postupanje bio nadležan Prvi osnovni sud u Beogradu ili Osnovni sud u Novom Pazaru. Zastupnik tuženog se izjasnio da je saglasan da Vrhovni kasacioni sud donese odluku o spornom pravnom pitanju. Sud je dao sopstveno tumačenje spornog pravnog pitanja, izjasnivši se da je pitanje nadležnosti Osnovnog suda u Novom Pazaru već rešio Vrhovni kasacioni sud odlučujući o sukobu nadležnosti, a da predmet treba da bude zaveden u ''P'' upisnik i da treba da se rešava po pravilima parničnog postupka, a ne po pravilima izvršnog postupka. Ovo sve iz razloga što tužilac nije jasno opredelio šta se smatra izvršnom ispravom, kao ni koliko ukupno iznosi potraživanje, odnosno da li je u međuvremenu pojedinim isplatama kako od strane Privrednog suda, tako od strane stečajnih organa vršena bilo kakva isplata tužioca po tom osnovu. Tačan iznos štete može se utvrditi samo u parničnom postupku.

Uz zahtev je priložen predmet Osnovnog suda u Novom Pazaru P 988/17, u kome je postavljeno sporno pitanje. Navod punomoćnika tužioca da postoji više parnica pred prvostepenim sudom nije dokumentovan prilaganjem nekog drugog predmeta ili navođenjem brojeva tih predmeta.

Bez obzira da li je u ovom slučaju ispunjen zahtev iz člana 180. stav 1. ZPP, da se radi o ''većem'' broju predmeta, ili ne, kao i da li je u predmetima postavljeno pitanje sporno (jer nema indicija da prvostepeni sud u tim drugim predmetima različito presuđuje, a iz jedne odluke nađene neulepljene u spisu očigledno je da u oba ova slučaja sud nalazi da ima mesta odlučivanju u parničnom postupku) i bez obzira na način na koji je sporno pitanje formulisano, jasno je da se kao sporno postavlja pitanje da li odluka Ustavnog suda kojom je utvrđeno pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu štete predstavlja izvršnu ispravu ili ne. O ovom spornom pitanju Vrhovni kasacioni sud je 31.05.2016. godine zauzeo pravni stav na sednici Građanskog odeljenja, koji glasi:

''Odluka Ustavnog suda kojom je utvrđeno pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu štete (materijalne ili nematerijalne) predstavlja izvršnu ispravu na osnovu odredaba člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu i člana 13. tačka 7. Zakona o izvršenju i obezbeđenju''.

Dakle, o onome što je kao pravno pitanje sporno u ovom postupku, Vrhovni kasacioni sud je zauzeo pravni stav, koji je objavljen na sajtu. Donošenje novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju koji je stupio na snagu 2016. godine ne utiče na aktuelnost zauzetog stava.

Drugo je pitanje, međutim, kako se ovaj pravni stav, koji važi kao princip, primenjuje u konkretnim pravnim situacijama. Iz spisa priloženog predmeta utvrđuje se da odluka Ustavnog suda koja se odnosi, između ostalog, i na tužioca u ovom predmetu glasi: ''Usvaja se ustavna žalba AA, BB i dr. i utvrđuje da je u postupku stečaja koji se vodio pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St 3/10 podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na pravičnu naknadu za rad, zajemčeno članom 60. stav 4. Ustava Republike Srbije (stav 1.). Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe iz tačke 1.na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa priznatog dela potraživanja utvrđenog u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St 3/10, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu“. Na osnovu ovakve odluke Ustavnog suda Ministarstvo pravde je donelo rešenje (čiji poništaj je tražen u upravnom sporu) a kojim je punomoćniku tužioca isplatio iznos od 18.000,00 dinara na ime naknade materijalne štete prouzrokovane tužiocu povredom prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, koji je utvrđen odlukom navedenom odlukom Ustavnog suda i Zaključkom Privrednog suda u Kraljevu St 3/10. U podnetoj tužbi tužilac ukazuje da osporenim rešenjem nije isplaćena pravična naknada na ime materijalne štete, da su ignorisane odredbe Zakona o radu, te da visina štete u upravnom postupku nije pravilno utvrđena, zbog čega je podneo tužbu za naknadu štete. Da li ovakva odluka Ustavnog suda predstavlja izvršnu ispravu je konkretno činjenično i pravno pitanje, nepodesno za zauzimanje posebnog pravnog stava, a jasno je i da se tužba za naknadu štete ne može zavoditi u ''I'' upisnik (kako zapravo glasi postavljeno sporno pitanje).

Imajući u vidu da je o pitanju koje je kao sporno postavljeno u ovom postupku, Vrhovni kasacioni sud zauzeo pravni stav i da u pogledu ostalog dela zahteva nisu ispunjeni formalni uslovi, Vrhovni kasacioni sud je na sednici Građanskog odeljenja održanoj 08.06.2021. godine, na osnovu člana 182. stav 1. ZPP, odbacio zahtev Osnovnog suda u Novom Pazaru rešavanje spornog pravnog pitanja.

Predsednik Građanskog odeljenja

sudija dr Dragiša B. Slijepčević