PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

BEOGRAD

VEZA: P 3555/2021

Izvod iz zapisnika sa I sednice Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održane 28.02.2022. godine.

O D L U K A

ODBACUJE SE zahtev za rešavanje spornog pravnog pitanja u predmetu Privrednog suda u Beogradu P 3555/2021.

O b r a z l o ž e nj e

Dana 18.11.2021. godine Privredni sud u Beogradu dostavio je Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za pokretanje postupka za rešavanje spornog pravnog pitanja u skladu sa odredbom člana 180. ZPP.

Sporno pravno pitanje glasi: „Da li organizacija za ostvarenje reprografskih prava – OORP Beograd u parničnim postupcima pokrenutim radi naplate posebne naknade u skladu sa članovima 39. stav 1. i 5. i 46. stav 4. Zakona o autorskom i srodnim pravima ima obavezu da dokazuje da lica koja vrše usluge fotokopiranja, a koja su pasivno legitimisana u navedenim parnicama fotokopiraju autorska dela autora koji kolektivno ostvaruju autorska prava preko tužioca ili je za ostvarenje prava na posebnu naknadu dovoljno da se u parničnom postupku utvrdi broj fotokopir aparata i udaljenost fotokopirnice od visokoškolske ustanove u skladu sa tarifom tužioca.“

Iz sadržine zahteva proizlazi da su pred Privrednim sudom u Beogradu pokrenuti parnični postupci bliže navedeni u predlogu (15) po tužbi tužioca Organizacije za ostvarenje reprografskih prava – OORP Beograd u svojstvu organizacije za kolektivno ostvarenje reprografskih prava autora dela izdatih u štampanoj formi i srodnog prava izdavača štampanih izdanja protiv tuženih koji obavljaju delatnost fotokopiranja uz naknadu, a radi naplate posebne naknade iz člana 39. Zakona o autorskom i srodnim pravima. Tužilac je stava da ima prvo da ostvaruje posebnu naknadu u skladu sa članom 39. stav 1. i 5. i članom 46. stav 4. Zakona o autorskom i srodnim pravima, budući da su fotokopirnice koje pružaju usluge umnožavanja autorskih dela fotokopiranjem uz naknadu, po samom zakonu obaveznici plaćanja posebne naknade, nezavisno od činjenice da li je fotokopirnica zaista i umnožavala autorska dela. Po stavu tužioca radi se o posebnoj pravičnoj naknadi koja pripada autorima dela izdatih u štampanoj formi, koja naknada je uspostavljena kao vid obeštećenja autora dela zbog zakonskog ograničenja imovinskih prava autora (pravo na umnožavanje dela) koje je propisano u članu 46. stav 1. Zakona o autorskom i srodnim pravima. Navedenom zakonskom odredbom dozvoljeno je fizičkim licima da bez dozvole autora i bez plaćanja posebne autorske naknade umnožava primerke objavljenog autorskog dela za lične nekomercijalne potrebe, te je tužilac mišljenja da je upravo zbog ovog ograničenja autorskog imovinskog prava obveznik posebne naknade fotokopirnica koja pruža usluge fotokopiranja uz naknadu i koja omogućava fizičkom licu da umnoži delo nezavisno od činjenice da li je zaista i umnožavala autorsko delo u svakom konkretnom slučaju. Tužilac je visinu posebne naknade opredelio u skladu sa članom 2. tačka 1. Tarife posebnih naknada prema broju fotokopir uređaja i u zavisnosti od najbliže visokoškolske ustanove.

Izjašnjavajući se na sporno pravno pitanje tuženi smatra da zahtev ne odgovara odredbama Zakona i da sporno pravno pitanje ne postoji, jer već više od 6 godina u svojim odlukama Privredni sud, Privredni apelacioni sud i Vrhovni kasacioni sud samostalno i nezavisno jedan od drugog donose pravno i usaglašene odluke sa identičnim smislom i značenjem da je tužbeni zahtev neosnovan.

Uz predlog za rešavanje spornog pravnog pitanja tužilac je priložio presudu Privrednog apelacionog suda Pž 2847/19 od 02.03.2020. godine i rešenje Vrhovnog kasacionog suda Prev 496/2020 od 25.03.2021. godine.

Prvostepeni sud napominje da su pred sudom donete dve pravnosnažne presude i to P 3416/2018 od 27.03.2019. godine potvrđena presudom Pž 3567/19 od 21.05.2020.godine i presuda P 112/2020 od 09.06.2020. godine potvrđena presudom Pž 3293/20 od 04.02.2021. godine, u kojima je zauzet stav da je za ostvarenje posebne naknade od strane organizacije fotografskih aparata, neophodno dokazati da se u fotokopirnici zaista i vrši umnožavanje autorskih dela – fotografija fotokopiranjem.

Prvostepeni sud je u skladu sa članom 181. stav 1. Zakona o parničnom postupku dao i sopstveno tumačenje spornog pravnog pitanja da isto treba sagledati u kontekstu odredbe člana 39. stav 8. Zakona o autorskom i srodnim pravima, koja predviđa obavezu pravnog lica koje pruža usluge fotokopiranja uz naknadu, da na zahtev organizacije dostavi informaciju o broju učinjenih fotokopija kao osnovice za obračun naknade, što dalje implicira da ovde tužilac kao kolektivna organizacija za zaštitu autorskih prava može ostvarivati pravo na posebnu naknadu u skladu sa članom 39. stav 1. i 5. i članom 46. stav 4. Zakona o autorskom i srodnim pravima samo u situaciji ako dokaže da je obveznik naknade u svakom konkretnom slučaju i umnožavao fotokopiranjem ili sličnom tehnikom autorsko delo bez dozvole autora.

Privredni sud u Beogradu smatra da postoji potreba da se zauzme stav o spornom pravnom pitanju radi ujednačavanja sudske prakse.

Imajući u vidu odredbe člana 180. do 185. ZPP, kojima je propisan postupak za rešavanje spornog pravnog pitanja, sednica Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održana 28.02.2022. godine, na osnovu člana 182. Zakona o parničnom postupku, odbacila je zahtev Privrednog suda u Beogradu, polazeći od činjenice da je Privredni apelacioni sud postupajući po žalbama na odluke prvostepenog suda u svojim odlukama zauzeo stav da za nastanak obaveze plaćanja posebne naknade nije dovoljna sama činjenica postojanja fotokopir aparata u objektu tuženog, već je bitna činjenica da je utvrđeno da je tuženi umnožavao fotokopiranjem primerke objavljenog dela autora ( u prilogu Pž-5514/19 od 04.02.2019.godine, Pž-3567/19 od 21.05.2020.godine, Pž-3479/20 od 21.05.2020.godine, Pž-2657/19 od 14.05.2020.godine, Pž-3293/20 od 04.02.2021.godina, Pž-3542/19 od 04.06.2020.godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Prev 357/21 od 08.07.2021.godine, Prev442/20 od 08.10.2020. godine, Prev 513/2020 od 12.11.2020.godine, Prev 459/20 od 08.10.2020.godine, Prev 269/2 od 30.08.2021.godina, Prev 509/2020 ). Suprotno datom stavu je samo odluka na koju se tužilac poziva u predlogu za rešenje spornog pravnog pitanja.

Predsednik Građanskog odeljenja sudija

dr Dragiša B. Slijepčević