Iz stanja u spisima proizlazi da je podnosilac zahteva podneo tužbu Upravnom sudu kojom je predložio da sud poništi naređenje nadležnog policijskog službenika Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, Direkcije policije, Policijske uprave Kikinda, Odeljenje kriminalističke policije broj 23118/2020-1-3 od 29.10.2020. godine, kojim mu se izriče hitna mera privremena zabrana da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj u trajanju od 48 časova na osnovu procene rizika broj 23118/2020-1-1. Rešenjem sudije pojedinca Upravnog suda – Odeljenja u Novom Sadu III-7 U 21164/20 od 25.02.2021. godine, tužba je odbačena primenom člana 26. stav 1. tačka 2) Zakona o upravnim sporovima, jer akt koji se tužbom osporava ne predstavlja upravni akt o čijoj zakonitosti se odlučuje u upravnom sporu, niti konačni pojedinačni akt u smislu odredaba čl. 3. i 4. Zakona o upravnim sporovima.

Postupajući po prigovoru podnosioca tužbe izjavljenom protiv navedenog rešenja sudije pojedinca Upravnog suda, posebno veće Upravnog suda je pobijanim rešenjem prigovor odbilo, pri čemu je prihvatilo razloge navedene u obrazloženju pobijanog rešenja sudije pojedinca.

Odredbama člana 3. u vezi člana 8. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' broj 111/09), propisano je da u upravnom sporu sud odlučuje o zakonitosti konačnih upravnih akata, osim onih u pogledu kojih je predviđena drugačija sudska zaštita i konačnih pojedinačnih akata kojima se rešava o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu, u pogledu kojih u određenom slučaju zakonom nije predviđena drugačija sudska zaštita kao i o zakonitosti drugih konačnih pojedinačnih akata kada je to zakonom predviđeno.

Odredbama člana 17. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici (''Službeni glasnik RS'' broj 94/16) propisano je: da ako posle procene rizika ustanovi neposrednu opasnost od nasilja u porodici, nadležni policijski službenik donosi naređenje kojim izriče hitnu meru učiniocu koji je doveden u nadležnu organizacionu jedinicu policije (član 15. stav 1) (stav 1); da su hitne mere - mera privremenog udaljenja učinioca iz stana i mera privremene zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj (stav 2); da naređenjem mogu da se izreknu obe hitne mere (stav 3); da naređenje sadrži naziv organa koji ga donosi, podatke o licu kome se izriče hitna mera, vrstu hitne mere koja se izriče i njeno trajanje, dan i čas izricanja hitne mere i obavezu lica kome je izrečena hitna mera da se po njenom isteku javi policijskom službeniku koji je izrekao (stav 4); da se naređenje uručuje licu kome je hitna mera izrečena, a ako ono odbije prijem naređenja, nadležni policijski službenik sastavlja o tome belešku, čime se smatra da je naređenje uručeno (stav 5); da nadležni policijski službenik dostavlja naređenje, odmah posle njegovog uručenja, osnovnom javnom tužiocu na čijem području se nalazi prebivalište, odnosno boravište žrtve, centru za socijalni rad i grupi za koordinaciju i saradnju, a žrtva nasilja pismeno se obaveštava o vrsti hitne mere koja je izrečena (stav 6).

Odredbama člana 18. istog zakona je propisano: da posle prijema obaveštenja, procene rizika i naređenja, osnovni javni tužilac proučava obaveštenja i vrednuje procenu rizika nadležnog policijskog službenika (stav 1); da ako posle toga ustanovi neposrednu opasnost od nasilja u porodici, dužan je da sudu podnese predlog da se hitna mera produži, u roku od 24 časa od časa uručenja naređenja licu kome je izrečena hitna mera (stav 2); da uz predlog, osnovni javni tužilac dostavlja sudu i procenu rizika nadležnog policijskog službenika, svoje vrednovanje njegove procene rizika i druge dokaze koji ukazuju na neposrednu opasnost od nasilja u porodici (stav 3).

Odredbama člana 19. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici je propisano: da se predlog da se hitna mera produži podnosi osnovnom sudu na čijem području se nalazi prebivalište, odnosno boravište žrtve, a o predlogu odlučuje sudija pojedinac (stav 1); da sud produžava hitnu meru ako posle vrednovanja procene rizika nadležnog policijskog službenika, vrednovanja procene rizika koje je učinio osnovni javni tužilac, ocene priloženih dokaza i tvrdnji iz predloga osnovnog javnog tužioca i ocene izjašnjenja lica kome je hitna mera izrečena, ustanovi neposrednu opasnost od nasilja u porodici, inače odbija predlog kao neosnovan (stav 2); da se rešenje o predlogu donosi bez održavanja ročišta, u roku od 24 časa od prijema predloga da se hitna mera produži (stav 3).

Odredbama člana 20. istog zakona je propisano: da osnovni javni tužilac i lice kome je izrečena hitna mera mogu protiv rešenja osnovnog suda podneti žalbu višem sudu, u roku od tri dana od dana prijema rešenja, a preko osnovnog suda koji je doneo rešenje (stav 1); da je osnovni sud dužan da žalbu i sve spise predmeta prosledi višem sudu u roku od 12 časova od prijema žalbe (stav 2); da o žalbi odlučuje veće višeg suda od troje sudija, u roku od tri dana od dana kada je primilo žalbu od osnovnog suda (stav 3); da viši sud može odbiti žalbu i potvrditi rešenje osnovnog suda ili usvojiti žalbu i preinačiti rešenje osnovnog suda, a da ne može ukinuti rešenje osnovnog suda i predmet vratiti osnovnom sudu na ponovno postupanje (stav 4); da žalba ne odlaže izvršenje rešenja osnovnog suda (stav 5); da se na postupak odlučivanja o produžavanju hitne mere shodno primenjuje zakon kojim se uređuje parnični postupak, ako ovim zakonom nije drugačije određeno (stav 6).

Osporenim naređenjem Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, Direkcije policije, Policijske uprave Kikinda, Odeljenje kriminalističke policije od 29.10.2020. godine, koje je doneto primenom člana 17. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, učiniocu je izrečena hitna mera kojom mu se privremeno, na period od 48 časova, zabranjuje da kontaktira žrtvu nasilja. Prema tome, tim aktom – naređenjem nije odlučeno o glavnoj stvari – o predmetu postupka, niti se prejudicira ishod tog postupka odnosno spora, već je u pitanju hitna mera privremenog karaktera. Stoga Vrhovni kasacioni sud nalazi da osporeni akt ne predstavlja konačni pojedinačni akt iz člana 3. Zakona o upravnim sporovima kojim je rešeno o određenom pravu ili obavezi nekog lica, već predstavlja hitnu meru privremenog i preventivnog karaktera ustanovljenu u skladu sa Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici.

Vrhovni kasacioni sud je prilikom ocene osnovanosti podnetog zahteva imao u vidu i praksu Ustavnog suda. Odlukom Ustavnog suda Už – 2919/2018 od 26.12.2019. godine, odbijena je kao neosnovana ustavna žalba izjavljena protiv naređenja Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava u Užicu – Požega Pu 57/18 od 08. februara 2018. godine kojim je izrečena hitna mera privremene zabrane mogućem učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj u trajanju od 48 časova. Ustavni sud je konstatovao da se sprečavanje nasilja u porodici sastoji od skupa mera kojima se otkriva da li preti neposredna opasnost od nasilja u porodici i skupa mera koje se primenjuju kada je neposredna opasnost otkrivena. Ustavni sud je ocenio kao očigledno neosnovane navode podnositeljke ustavne žalbe da joj je izrečenom hitnom merom povređeno pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, obrazloživši svoj stav na sledeći način: „Prvo, Zakon o sprečavanju nasilja u porodici ne predviđa mogućnost izjavljivanja žalbe protiv naređenja nadležnog policijskog službenika kojim je izrečena hitna mera. Drugo, iako formalno nije propisano pravo na žalbu protiv naređenja Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava u Užicu – Požega Pu 57/18 od 08. februara 2018. godine, Ustavni sud nalazi da je obezvređeno preispitivanje naređenja kojim je određena privremena mera zabrane mogućem učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj. Naime, nadležni osnovni sud je ex officio dužan da odluči o osnovanosti hitne mere koja je određena naredbom, a po predlogu javnog tužioca o produženju hitne mere...“ Imajući u vidu izloženo, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u stavu prvom dispozitiva ove presude.

Vrhovni kasacioni sud je, s obzirom na to, da je zahtev za preispitivanje sudske odluke odbijen, na osnovu odredbe člana 74. Zakona o upravnim sporovima shodnom primenom odredbe člana 165. stav 1. u vezi člana 153. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 18/20) odlučio kao u drugom stavu dispozitiva presude.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

dana 30.05.2022. godine, Uzp 204/2022

Zapisničar,                                                                                                             Predsednik veća – sudija,

Dragica Vranić,s.r.                                                                                             Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka Upravitelj pisarnice

Marina Antonić