.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Uzp 30/2018
30.08.2018. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Ivić, predsednika veća, Katarine Manojlović Andrić i Biserke Živanović, članova veća, sa savetnikom Vesnom Mraković, kao zapisničarem, odlučujući o zahtevu AA iz ..., podnetom preko punomoćnika Milana Lazarevića, advokata iz ..., ..., za preispitivanje sudske odluke - rešenja Upravnog suda I-3 Up 105/16 od 13.12.2017. godine, uz učešće Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, Sektora za ljudske resurse, Odeljenja za odnose sa zaposlenima, kao protivne stranke, u predmetu ponavljanja sudskog postupka, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 30.08.2018. godine, doneo je
P R E S U D U
Zahtev se ODBIJA.
O b r a z l o ž e nj e
Pobijanim rešenjem odbačena je tužba podnosioca zahteva za ponavljanje sudskog postupka pravnosnažno okončanog presudom Upravnog suda 19 U 10694/10 (09) od 19.02.2010. godine, kojom je odbijena njegova tužba, podneta protiv rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije - Kabineta ministra 01 broj 118-1-24/09 od 16.06.2009. godine, kojim je tužiocu, radniku Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije – Policijske uprave u ..., prestao radni odnos sa 22.06.2009. godine zbog bezbednosnih smetnji.
U zahtevu za preispitivanje pobijanog rešenja podnosilac ističe da je presuda Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu objavljena u ''Službenom glasniku RS'' 53/16 od 05.06.2016. godine obavezujuća za pravosudne i druge organe u Republici Srbiji, kao potpisnici Konvencije, i predstavlja norme međunarodnog prava koje imaju primat u odnosu na domaće pravne norme. Ukazuje na to da Upravni sud u obrazloženju pobijanog rešenja zauzima suprotno stanovište, kojim se ignoriše zauzeto stanovište Evropskog suda za ljudska prava. Predlaže da Vrhovni kasacioni sud pobijano rešenje ukine ili preinači.
Protivna stranka, u odgovoru na zahtev, predlaže da sud isti odbije. Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijano rešenje u granicama zahteva, a u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:
Zahtev je neosnovan.
Prema razlozima obrazloženja pobijanog rešenja, Upravni sud je odbacio tužbu jer je našao da tužilac nije učinio verovatnim postojanje zakonskih osnova iz člana 56. stav 1. tačka 7. Zakona o upravnim sporovima za ponavljanje sudskog postupka okončanog presudom tog suda 19 U 10694/10 (09) od 19.02.2010. godine, jer je neutemeljeno pozivanje tužioca na odluku Evropskog suda za ljudska prava ''Milojević i dr. protiv Srbije'', objavljenu u ''Službenom glasniku RS'' broj 53 od 07.06.2016. godine, budući da ta odluka nije doneta u istoj stvari da bi stav koji je zauzet u odluci mogao da bude od uticaja na zakonitost pravnosnažno okončanog sudskog postupka. Ova odluka, kao i odluke Ustavnog suda Republike Srbije na čiju sudsku praksu se u svojoj odluci pozvao Evropski sud za ljudska prava, odnose se na primenu odredbe člana 45. Zakona o unutrašnjim poslovima (''Službeni glasnik RS'' 44/91... 116/03), dok je presuda Upravnog suda u odnosu na koju se ponavljanje sudskog postupka traži zasnovana na oceni zakonitosti rešenja donetog primenom odredbi člana 168. u vezi sa članom 111. Zakona o policiji (''Službeni glasnik RS'' 111/05 i 63/09).
Ocenjujući zakonitost pobijanog rešenja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je rešenje doneto bez povreda pravila postupka, uz pravilnu primenu odredaba člana 60. Zakona o upravnim sporovima. Naime, saglasno odredbi člana 56. stav 1. tačka 7) Zakona o upravnim sporovima, postupak završen pravnosnažnom presudom ili rešenjem suda ponoviće se po tužbi stranke ako stav iz naknadno donete odluke Evropskog suda za ljudska prava u istoj pravnoj stvari može da bude od uticaja na zakonitost pravnosnažno okončanog sudskog postupka. U presudi ''Milojević i dr. protiv Srbije'' od 12. januara 2016. godine, br. 43519/07, 43524/07 i 45247/07, Evropski sud je zaključio da član 45. Zakona o unutrašnjim poslovima iz 1991. godine, na osnovu koga su podnosioci predstavke otpušteni, nije ispunio zahtev predvidljivosti, zbog čega otkaz podnosilaca predstavki nije bio ''u skladu sa zakonom'', kako se zahteva članom 8. stav 2. Konvencije. Navedeni stav Evropskog suda za ljudska prava ne može da bude od uticaja na zakonitost sudskog postupka pravnosnažno okončanog presudom Upravnog suda 19 U 10694/10 (2009) od 16.02.2010. godine, u kome je radni odnos podnosioca zahteva prestao zbog bezbednosnih smetnji na osnovu člana 168. stav 1. u vezi sa članom 111. Zakona o policiji.
Vrhovni kasacioni sud je cenio navode zahteva, pa je našao da su ti navodi bez uticaja na drugačiju odluku o zakonitosti pobijanog rešenja, jer se tim navodima ne dovodi u sumnju pravilna ocena Upravnog suda iz pobijanog rešenja u kome su navedeni dovoljni i jasni razlozi o nepostojanju uslova za ponavljanje postupka iz člana 56. stav 1. tačka 7) Zakona o upravnim sporovima.
Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u dispozitivu presude.
PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU
dana 30.08.2018. godine, Uzp 30/2018
Zapisničar, Predsednik veća – sudija,
Vesna Mraković,s.r. Mirjana Ivić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
