Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, a u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:

Zahtev je neosnovan.

Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, osporenim rešenjem je povređen zakon na štetu tužilje, i to odredba člana 199. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku. Upravni sud nalazi da je tuženi organ doneo osporeno rešenje o ponavljanju postupka, u izvršenju presude Upravnog suda III-11 U 10536/14 od 14.10.2015. godine, pri čemu za takvu odluku nije dao jasne razloge, iako je presudom od 14.10.2015. godine utvrđena povreda zakona upravo zato što obrazloženje rešenja tuženog organa od 09.07.2014. godine, poništeno tom presudom, nije sadržalo pravne propise i razloge koji bi upućivali na to da je rešenje ministra pravde od 27.06.2014. godine trebalo oglasiti ništavim. Upravni sud, takođe, nalazi da je nejasno u osporenom rešenju zašto je u ponovnom postupku, u izvršenju presude Upravnog suda od 14.10.2015. godine, organ razmatrao prijavu drugog kandidata i njegovo imenovanje za izvršitelja naveo kao razlog za neimenovanje tužilje na mesto izvršitelja.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da pobijanom presudom nije povređeno pravo na štetu podnosioca zahteva, ali ne prihvata razloge zbog kojih je Upravni sud uvažio tužbu i poništio osporeno rešenje.

Iz osporenog rešenja proizlazi da je presudom Upravnog suda III-11 U 10536/14 od 14.10.2015. godine uvažena tužba BB i poništeno rešenje Ministarstva pravde broj 740-08-1739/2014-22 od 09.07.2014. godine, kojim je oglašeno ništavim rešenje ministra pravde od 27.06.2014. godine o imenovanju BB za izvršitelja za područje Višeg suda u Novom Sadu i Privrednog suda u Novom Sadu, pa je predmet vraćen ministarstvu na ponovno odlučivanje. Kako je rešenje o imenovanju BB bilo oglašeno ništavim donošenjem rešenja od 09.07.2014. godine, ostalo je upražnjeno izvršiteljsko mesto za područje Višeg suda u Novom Sadu i Privrednog suda u Novom Sadu. Na sednici Komisije koja sprovodi konkurs za imenovanje izvršitelja od 28.10.2014. godine, u kojoj je rešenjem ministra pravde od 30.07.2014. godine za člana imenovana VV umesto GG, utvrđeno je da kandidat DD ispunjava uslove za imenovanje, zbog čega je i predloženo ministru pravde da se on imenuje za izvršitelja za područje Višeg suda u Novom Sadu i Privrednog suda u Novom Sadu umesto BB, što je i učinjeno rešenjem ministra pravde od 12.11.2014. godine. Time je, prema razlozima obrazloženja osporenog rešenja, okončan postupak popunjavanja upražnjenih mesta na području Višeg suda u Novom Sadu i Privrednog suda u Novom Sadu na osnovu konkursa koji je objavljen u ''Službenom glasniku Republike Srbije'' broj 63/14. Nakon donošenja presude Upravnog suda od 14.10.2015. godine i vraćanja predmeta Ministarstvu na ponovno odlučivanje, utvrđeno je da su postojale nepravilnosti prilikom imenovanja BB za izvršitelja, jer je u Konkursnoj komisiji koja je predlagala kandidate, dakle u postupku odlučivanja i razmatranja prijave BB učestvovao njen brat GG, koji je za člana Komisije imenovan kao izvršitelj za područje Višeg suda u Novom Sadu i Privrednog suda u Novom Sadu na predlog Komore izvršitelja. BB je bila zaposlena u izvršiteljskoj kancelariji svoga brata GG. Iako je bio u sukobu interesa kada je odlučivao o prijavi svoje sestre BB, član Komisije GG nije podneo zahtev za izuzeće. Osporenim rešenjem je stoga, na osnovu odredaba člana 239. tačka 6), člana 240. stav 1. i člana 274. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku (''Službeni list SRJ'', br. 33/97 i 31/01 i ''Službeni glasnik RS'', broj 30/10), po službenoj dužnosti, ponovljen postupak okončan rešenjem ministra pravde od 27.06.2014. godine o imenovanju BB za izvršitelja i poništeno rešenje o njenom imenovanju. Prilikom ponovnog razmatranja njene kandidature konstatovano je da, nakon imenovanja DD za javnog izvršitelja, više nema upražnjenih mesta za područje Višeg suda u Novom Sadu i Privrednog suda u Novom Sadu, na koje bi kao izvršitelj mogla biti imenovana BB. U osporenom rešenju je navedeno da se prilikom odlučivanja u ponovljenom postupku imalo u vidu da je brat kandidata BB takođe imenovan za izvršitelja na istom području sudova, te da razlozi etičnosti i očuvanja integriteta u postupku sprovođenja konkursa za imenovanje izvršitelja ne opravdavaju da se članovi porodice predlože za imenovanje za područje istog suda. Takođe, ističe se da pretežnu izvršiteljsku delatnost predstavlja postupanje u predmetima za namirenje potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga, te da se, u skladu sa odredbom člana 252. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, raspodela predmeta obavlja preko Komore izvršitelja, a sve u cilju ravnomerne raspodele predmeta među izvršiteljima, te bi imenovanjem kandidata koji su članovi porodice već imenovanih izvršitelja u značajnoj meri bio narušen princip podjednake raspodele predmeta.

S obzirom na prethodno navedenu sadržinu osporenog rešenja, Vrhovni kasacioni sud ne prihvata stanovište Upravnog suda da u osporenom rešenju nisu dati jasni razlozi zbog kojih je tuženi organ dozvolio ponavljanje postupka. Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u osporenom rešenju su navedeni jasni razlozi za ponavljanje postupka zasnovani na odredbi člana 239. tačka 6) Zakona o opštem upravnom postupku. BB je imenovao za izvršitelja ministar pravde na osnovu rang liste kandidata koju je 26.06.2014. godine sačinila Komisija koja sprovodi konkurs za imenovanje izvršitelja, čiji član je bio GG, brat BB kod koga je ona bila zaposlena u izvršiteljskoj kancelariji. Utvrđivanje rang liste kandidata među kojima ministar pravde imenuje izvršitelje predstavlja neophodnu fazu donošenja rešenja o imenovanju. GG nije podnosio zahtev za svoje izuzeće, iako se, u skladu sa odredbom člana 32. tačka 2) Zakona o opštem upravnom postupku mora izuzeti lice koje rešava u upravnim stvarima ili obavlja pojedine radnje u postupku ako je sa strankom krvni srodnik u pobočnoj liniji do četvrtog stepena.

Vrhovni kasacioni sud smatra da u osporenom rešenju nisu navedeni pravno utemeljeni razlozi zbog kojih BB nije imenovana za izvršitelja u ponovnom postupku. Naime, navodeći da su imenovanjem DD za izvršitelja popunjena sva izvršiteljska mesta predviđena za područje Višeg suda u Novom Sadu i Privrednog suda u Novom Sadu, tuženi organ (ovde podnosilac zahteva) izgubio je iz vida činjenicu da je GG imenovan za izvršitelja na mesto koje je ostalo upražnjeno donošenjem nezakonitog rešenja o oglašavanju ništavim rešenja o imenovanju BB. Pored toga, kako krvno srodstvo sa već imenovanim izvršiteljem ne predstavlja zakonsku smetnju za imenovanje, već može biti sporno samo sa stanovišta etike, bilo je nužno da se u osporenom rešenju detaljnije obrazloži narušavanje principa podjednake raspodele predmeta izvršenja ukoliko su izvršitelji koji su imenovani za istu teritoriju članovi porodice, uzimajući u obzir pokazatelje koji se odnose na veličinu teritorije, broj izvršitelja koji na njoj obavljaju delatnost, broj predmeta i sl, i to u kontekstu sukoba interesa definisanog u Kodeksu profesionalne etike izvršitelja (''Službeni glasnik RS'', broj 31/11). Najzad, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u postupku ponovnog odlučivanja o kandidaturi BB za izvršitelja, trebalo je posebno ceniti dostojnost kao uslov za imenovanje izvršitelja propisan odredbom člana 313. stav 1. tačka 5) Zakona o izvršenju i obezbeđenju (''Službeni glasnik RS'', broj 31/11), a imajući u vidu sve okolnosti pod kojima je izvršeno njeno prvo imenovanje u nezakonito vođenom postupku, na koji je prećutno pristala.

U ponovnom postupku podnosilac zahteva će doneti novo, na zakonu zasnovano rešenje, imajući u vidu primedbe Vrhovnog kasacionog suda iznete u ovoj presudi.

Nalazeći da ostali navodi zahteva nisu od uticaja na drugačije odlučivanje o zakonitosti pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u dispozitivu presude.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

dana 20.12.2018. godine, Uzp 378/2018

Zapisničar,                                                                                                                                   Predsednik veća – sudija,

Vesna Mraković,s.r.                                                                                                                   Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić