.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Uzp 404/2017
27.10.2017. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Ivić, predsednika veća, Dragana Skoka i Branka Stanića, članova veća, sa savetnikom Rajkom Milijaš, kao zapisničarem, odlučujući o zahtevu AA iz ..., ulica ..., koga zastupa punomoćnik Dragana M. Dinić-Jotić, advokat iz ..., ulica ..., za preispitivanje sudske odluke - rešenja Upravnog suda 4 Up 74/16 od 11.07.2017. godine, sa protivnom strankom Ministarstvom unutrašnjih poslova Republike Srbije, ..., u predmetu prestanka radnog odnosa, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 27.10.2017. godine, doneo je
P R E S U D U
Zahtev se ODBIJA.
ODBIJA SE zahtev AA iz ... za naknadu troškova postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Pobijanim rešenjem odbačena je tužba AA iz ..., za ponavljanje sudskog postupka pravnosnažno okončanog presudom Upravnog suda 9 U 6974/11 od 30.08.2011. godine, kojom je odbijena njegova tužba podneta protiv rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije 01 broj 118-1-45/11 od 01.06.2011. godine, kojim je tužiocu, policijskom službeniku Ministarstva unutrašnjih poslova, Odreda ... utvrđen prestanak radnog odnosa sa 07.06.2011. godine, zbog bezbednosnih smetnji.
U zahtevu za preispitivanje pobijanog rešenja podnosilac zahteva navodi, kao i u tužbi za ponavljanje postupka, da mu je radni odnos prestao zbog toga što je protiv njega pokrenut krivični postupak zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo, a da je kasnije oslobođen krivične odgovornosti. Ističe da je Evropski sud za ljudska prava u svojoj odluci od 12.01.2016. godine našao da je odredbom člana 168. Zakona o policiji dato diskreciono pravo Ministarstvu unutrašnjih poslova da odlučuje o otkazu policajaca protiv kojih je u toku krivični postupak, a nisu date nikakve smernice kako se to diskreciono pravo primenjuje, niti uputstvo u vezi sa posledicama oslobađanja policajca od krivične optužbe. Pošto Zakon o policiji nije uredio pravno dejstvo oslobađajuće presude, podnosilac zahteva ukazuje da se ovaj upravni spor mora rešiti primenom drugih propisa i načela, odnosno da se mora poći od prava na rehabilitaciju iz člana 35. Ustava Republike Srbije, s tim da načelo pravičnosti traži određenu ravnotežu između pitanja legitimnog cilja i zaštite javnog interesa, a to se jedino može postići vraćanjem podnosioca zahteva na rad. Dalje navodi da je povodom identičnog pravnog pitanja Ustavni sud Republike Srbije zauzeo stav u svojim odlukama koje je podnosilac zahteva priložio uz tužbu za ponavljanje postupka. Predlaže da sud zahtev uvaži, preinači pobijano rešenje i na ime troškova spora dosudi podnosiocu zahteva iznos od 49.500,00 dinara.
Protivna stranka je dostavila spise upravnog postupka bez odgovora na zahtev.
Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijano rešenje u granicama zahteva, a u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:
Zahtev je neosnovan.
Prema obrazloženju pobijanog rešenja Upravni sud je odbacio tužbu jer je našao da tužilac nije učinio verovatnim postojanje zakonskih osnova iz člana 56. stav 1. tačka 7. Zakona o upravnim sporovima za ponavljanje sudskog postupka okončanog presudom tog suda 9 U 6974/11 od 30.08.2011. godine, jer je neutemeljeno pozivanje tužioca na odluku Evropskog suda za ljudska prava ''Milojević i dr. protiv Srbije'' od 12.01.2016. godine, budući da ta odluka nije doneta u istoj stvari da bi stav koji je zauzet u odluci mogao da bude od uticaja na zakonitost pravnosnažno okončanog sudskog postupka. Ova odluka, kao i odluke Ustavnog suda Republike Srbije na koju sudsku praksu se u svojoj odluci pozvao Evropski sud za ljudska prava se odnose na primenu odredbe člana 45. Zakona o unutrašnjim poslovima (''Službeni glasnik RS'' 44/91... 116/03), dok je presuda Upravnog suda u odnosu na koju se ponavljanje sudskog postupka traži zasnovan na oceni zakonitosti rešenja donetog primenom odredbi člana 168. u vezi sa članom 111. Zakona o policiji (''Službeni glasnik RS'' 111/05 i 63/09). Prilikom odlučivanja sud je imao u vidu i priloženu odluku Ustavnog suda I U. 3-424/14 od 17.11.2016. godine, ali je našao da je pozivanje tužioca na ovu odluku kojom je utvrđeno da odredba člana 179. stav 3. tačka 5. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' 24/05... 75/14), nije u saglasnosti sa Ustavom, u situaciji kada je presudom Upravnog suda 9 U 6974/11 od 30.08.2011. godine, ocenjena zakonitost rešenja tuženog organa donetog primenom odredbe člana 168. Zakona o policiji, bez uticaja na donošenje drugačije odluke u ovoj upravnoj stvari.
Ocenjujući zakonitost pobijanog rešenja Vrhovni kasacioni sud nalazi da je to rešenje doneto bez povreda pravila postupka, uz pravilnu primenu odredaba člana 60. Zakona o upravnim sporovima. Ovo stoga što je presuda Upravnog suda 9 U 6974/11 od 30.08.2011. godine doneta na osnovu činjenica utvrđenih u upravnom postupku, a odluka Evropskog suda za ljudska prava od 12.01.2016. godine na osnovu koje je podnet predlog za ponavljanje postupka nije doneta u istoj stvari da bi stav koji je zauzet u odluci mogao da bude od uticaja na zakonitost pravnosnažno okončanog sudskog postupka. Stoga je pravilno ocenjeno pobijanim rešenjem da podnosilac zahteva nije učinio verovatnim ispunjenost uslova za ponavljanje postupka iz člana 56. stav 1. tačka 7. Zakona o upravnim sporovima.
Vrhovni kasacioni sud je cenio navode zahteva, pa je našao da su ti navodi bez uticaja na drugačiju odluku o zakonitosti pobijanog rešenja, jer se tim navodima ne dovodi u sumnju pravilna ocena Upravnog suda iz pobijanog rešenja o nepostojanju uslova za ponavljanje postupka iz člana 56. stav 1. tačka 7. Zakona o upravnim sporovima, za koju odluku je Upravni sud dao dovoljne i jasne razloge u pobijanom rešenju koje u svemu prihvata i ovaj sud.
Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima odlučio kao u prvom stavu dispozitiva ove presude.
Vrhovni kasacioni sud je, s obzirom na to, da je zahtev za preispitivanje sudske odluke odbijen, na osnovu odredbe člana 165. stav 1. u vezi člana 153. Zakona o parničnom postupku, koji se shodno primenjuje, saglasno odredbi člana 74. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u drugom stavu dispozitiva ove presude.
PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU
dana 27.10.2017. godine, Uzp 404/2017
Zapisničar, Predsednik veća – sudija,
Rajka Milijaš,s.r. Mirjana Ivić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
