U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radmile Dragičević Dičić, Sonje Pavlović, Radoslava Petrovića i Jasmine Vasović, članova veća, sa savetnikom Tatjanom Milenković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Zorana Steljića, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Beogradu K 614/17 od 26.12.2018. godine i K 614/17-Kv 2543/19 od 10.07.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 05.11.2019. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Beogradu K 614/17 od 26.12.2018. godine i K 614/17-Kv 2543/19 od 10.07.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Beogradu K 614/17 od 26.12.2018. godine u stavu prvom utvrđeno je da troškovi koje je okrivljeni AA imao na ime angažovanja branioca za odbranu u postupku pred Višim sudom u Beogradu u predmetu K 614/17 iznose 536.040,00 dinara, dok je u stavu drugom određeno da se navedeni iznos troškova krivičnog postupka ima isplatiti na teret budžetskih sredstava suda u roku od 60 dana od dana pravnosnažnosti rešenja.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu K 614/17-Kv 2543/19 od 10.07.2019. godine, delimičnim uvažavanjem žalbe branioca okrivljenog AA, advokata Zorana Steljića od 08.01.2019. godine preinačeno je rešenje Višeg suda u Beogradu K 614/17 od 26.12.2018. godine, tako što su utvrđeni troškovi krivičnog postupka u predmetu Višeg suda u Beogradu K 614/17 koje je okrivljeni AA imao na ime angažovanja branioca u iznosu od 923.040,00 dinara, koji iznos ima isplatiti na tekući račun AA u roku od 60 dana.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Zoran Steljić, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijana rešenja i predmet vrati Višem sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenja odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da pobijanim rešenjima okrivljenom AA nisu dosuđeni troškovi za prisustvo branioca na sednici Apelacionog suda u Beogradu 23.11.2017. godine, kada se odlučivalo o žalbi na presudu u iznosu od 61.680,00 dinara, zajedno sa troškovima prevoza i odsustva iz sedišta kancelarije, na koji način je učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Odredbom člana 267. ZKP propisano je da o dužnosti plaćanja troškova koji nastanu kod suda pravnog leka odlučuje taj sud shodno odredbama člana 261. do 266. ovog zakonika.

U konkretnom slučaju troškovi za prisustvo branioca okrivljenog AA na sednici veća Apelacionog suda u Beogradu, kada se odlučivalo o žalbi na presudu, kao i troškovi prevoza i odsustva iz sedišta kancelarije branioca okrivljenog, nastali su pred sudom pravnog leka – pred Apelacionim sudom u Beogradu, pa po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, o ovim troškovima branioca okrivljenog u skladu sa članom 267. ZKP, treba da odluči Apelacioni sud u Beogradu, a ne prvostepeni sud, tako da pobijanim rešenjima nije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, kako se to neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu istaknute povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, u delu u kome se navedena povreda obrazlaže osporavanjem načina utvrđivanja i visina dosuđenih troškova, jer se takvim navodima polemiše sa činjeničnim utvrđenjima suda, a pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković,s.r.                                                                                                             Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić