Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 777/19 od 12.08.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv ovih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Slobodan Zlokolica, zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 2. i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev usvoji.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, održao sednicu veća, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnom presudom protiv kojih je zahtev podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je osnovan.

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA navodi da su pobijane pravnosnažne presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se nije mogao primeniti.

Okrivljeni AA oglašen je krivim pravnosnažnom presudom zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, a prema činjeničnom opisu dela datom u izreci prvostepene presude okrivljeni je upravljajući traktorom marke „...“ postupio protivno odredbi člana 3. stav 1. ZOBS-a na putevima, tako što nije preduzeo sve potrebne mere radi otklanjanja opasne situacije nastale ponašanjem drugih učesnika u saobraćaju – koja je nastala usled ponašanja oštećenog sada pok. BB, koji je postupio protivno odredbi člana 116. stav 4. ZOBS-a na putevima, jer se prevozio u tovarnom prostoru traktorske prikolice na nestabilnom teretu, koji prelazi visinu tovarnog sanduka, već je nakon završenog utovara tereta u navedena priključna vozila postupio protivno odredbi člana 6. Pravilnika o zaštiti na radu pri utovaru tereta u teretno motorno vozilo i istovaru tereta iz takvih vozila, na taj način što nije proverio da li je teret pravilno smešten u priključna vozila i da li su strane priključnih vozila sigurno zatvorene, zbog čega nije uočio niti proverio da li se na navedenim traktorskim prikolicama nalaze lica koja se ne bi smela prevoziti na tovarnom prostoru, iako je u istom bio natovaren nestabilni teret, koji je prelazio visinu tovarnog sanduka, a bale sena nisu bile vezane za prikolice, i počeo da upravlja navedenim traktorom, dok je u tovarnom prostoru druge traktorske prikolice sedeo oštećeni sada pok. BB, usled kog propusta je oštećeni ispao iz prikolice, pao na tlo i zadobio telesne povrede od kojih je na licu mesta preminuo.

Radnja izvršenja osnovnog oblika krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 289. stav 1. KZ, sastoji se u nepridržavanju saobraćajnih propisa što znači da je delo blanketnog karaktera, tako da postojanje radnje izvršenja u konkretnom slučaju zavisi od propisa kojima se reguliše saobraćaj na putevima od kojih poseban značaj ima Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, ali su pravila ponašanja učesnika u saobraćaju, pored toga što su sadržana u zakonskim propisima, sadržana i u drugim podzakonskim aktima.

Iz iznetog proizlazi da je kod ovog krivičnog dela sud u obavezi da propust u vožnji učesnika u saobraćaju koji je u uzročnoj vezi sa nastankom saobraćajne nezgode, podvede pod odgovarajući blanketni propis, čijim bi kršenjem okrivljeni izvršio krivično delo sa blanketnom dispozicijom.

Odredba člana 3. ZOBS-a na putevima, koja je označena u činjeničnom opisu dela u izreci prvostepene presude je opšteg karaktera i ista određuje načelo humanosti koje bezuslovno obavezuje učesnike u saobraćaju da se ponašaju tako da omogućavaju bezbednost svih učesnika u saobraćaju, tj. da ne ometaju, ne ugrožavaju i ne povređuju druge učesnike u saobraćaju i istovremeno uslovno obavezuju učesnike u saobraćaju da izbegavaju i otklanjaju uočene opasnosti koje izazivaju drugi, kao i da pomažu one kojima je potrebna pomoć, ali pod uslovima da time ne dovode sebe u opasnost.

Dakle, sud je u konkretnom slučaju i činjeničnom opisu dela u izreci presude označio blanketnu normu – član 3. ZOBS-a na putevima, ali je ovu odredbu pogrešno primenio s obzirom na to da se ona ne odnosi na konkretnu povredu saboraćajanih propisa, već je ista samo načelnog karaktera, pa sledstveno tome i ne može opredeljivati sadržinu radnje izvršenja krivičnog dela, zbog čega se osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje da je na krivično delo koje je predmet optužbe pogrešno primenjen zakon odredba Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima kojom se opredeljuju i obeležja krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim i da je time povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 2) ZKP.

S obzirom na navedenu povredu zakona učinjenu na štetu okrivljenog BB, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kao osnovan, ukinuo prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vratio Osnovnom sudu u Bečeju na ponovno suđenje, pri čemu će sud u ponovnom postupku imati u vidu primedbe iznete u ovoj presudi, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i zakonitu odluku.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                               Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić