Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo sednici veća nije od značaja za donošenje odluke, (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, adv. Nikole Jasike, je neosnovan.

Branilac okrivljene, AA, adv. Nikola Jasika, u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je sud delimično usvojio zahtev okrivljene za naknadu troškova krivičnog postupka, te da okrivljenoj nije priznao troškove za odsustvo iz kancelarije branioca u trajanju od dva časa, već samo za jedan čas, naknadu za odsustovanje iz kancelarije radi uvida u krivične spise i naknadu na ime sastava dva zahteva za zaštitu zakonitosti, kao i da je odlučeno da troškovi krivičnog postupka budu isplaćeni u roku od 60 dana a da to ni jednim propisom nije predviđeno da se naknada troškova vrši u navedenom roku, te da je pobijanim rešenjima povređen zakon na štetu okrivljene, a Vrhovni kasacioni sud ovakve navode ocenjuje neosnovanim.

Uvidom u spise predmeta proizilazi da u podnetom troškovniku od 22.01.2019. godine, branilac okrivljene AA, nije tražio troškove na ime odustva iz kancelarije za dva uvida u spise, već je tražio po 1.500,00 dinara za započeti čas, a to mu shodno tarifnom broju 2. stav 3. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata ne pripada, kako je to pravilno našao prvostepeni sud. Pritom, navedenim troškovnikom, branilac okrivljene, za odsustovanje iz kancelarije tražio je naknadu za 16 pristupa (navedeni datumi pristupa), ali ne i za odsustvovanje radi uvida u spis i nije naveo ni jedan datum kada je radi uvida u spis odsustvovao iz kancelarije, pa su s toga, suprotni navodi branioca okrivljenog ocenjeni kao neosnovani.

Odredbom člana 267. ZKP, propisano je da o dužnosti plaćanja troškova koji nastaju kod suda pravnog leka, odlučuje taj sud shodno odredbama člana 261. do 266. ovog zakonika, pa shodno tome, o troškovima za sastav dva zaheva za zaštitu zakonitosti, odlučuje sud pravnog leka (u konkretnom slučaju Vrhovni kasacioni sud), a da bi o tome odlučio, sud pravnog leka mora imati zahtev za naknadu troškova koji mora biti postavljen u pravnom leku.

U odnosu na navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene koji se odnose na rok za isplatu troškova krivičnog postupka, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je prvostepeni sud odlučio da se u roku od 60 dana od dana pravnosnažnosti rešenja okrivljenoj AA isplate troškovi krivičnog postupka, imajući u vidu da je zaključkom Visokog saveta sudstva od 22.09.2015. godine određeno da se isplata troškova krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 7) i člana 265. ZKP, koji padaju na teret budžetskih sredstava suda isplaćuju u roku od 60 dana, od dana pravnosnažnosti rešenja.

Ostalim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje da je sud priznao troškove braniocu okrivljene za odsustvo iz kancelarije u trajanju od jednog časa za pristup pretresu, a ne u trajanju od dva časa, kako je tražio u troškovniku, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda branilac u suštini osporava ocenu suda o utrošenom vremenu za rad van sedišta advokatske kancelarije, tj. činjenice koje su od značaja za odluku o visini troškova krivičnog postupka, te time ne ukazuje na povredu zakona koje je sud učinio na štetu okrivljene.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                                 Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić