Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 995/18 od 28.12.2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene Milice Matić i potvrđena je presuda Višeg suda u Kruševcu K.br.12/18 od 06.09.2018. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene Milice Matić - advokat Života Milošević, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8), člana 439. tačka 1), člana 460. stav 1. i člana 462. stav 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pravnosnažne presude Višeg suda u Kruševcu K.br.12/18 od 06.09.2018. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 995/18 od 28.12.2018. godine tako što će okrivljenu primenom odredbe člana 423. tačka 1) ZKP osloboditi od optužbe za krivična dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. KZ i nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ ili da ukine navedene presude i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, te da u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP obavesti branioca okrivljene o sednici veća, kao i da u smislu odredbe člana 488. stav 3. ZKP odloži upućivanje okrivljene na izdržavanje kazne zatvora na koju je pravnosnažno osuđena.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljene Milice Matić u podnetom zahtevu ističe da dela za koja je okrivljena pravnosnažno oglašena krivom nisu krivična dela i da je stoga sud okrivljenu za ista morao osloboditi od optužbe saglasno odredbi člana 423. tačka 1) ZKP. Naime, po stavu branioca činjenični opis krivičnog dela pod tačkom jedan izreke prvostepene presude ne sadrži sva obeležja krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. KZ, jer je opisana samo radnja izvršenja tog dela, a nisu navedene činjenice i okolnosti iz kojih proizilazi drugi element pokušaja krivičnog dela i to izostanak nastupanja posledice dela u vidu smrti oštećenog AA.

Pored toga, branilac okrivljene ističe i da činjenični opis krivičnog dela pod tačkom dva izreke prvostepene presude ne sadrži sve elemente krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, obzirom da nisu navedeni dodatni elementi protivpravnosti u radnjama okrivljene, jer kako se po stavu branioca radi o krivičnom delu sa tzv. blanketnom dispozicijom, to je protivpravnost radnje i to „nedozvoljenost držanja i nošenja pištolja“ od strane okrivljene u izreci presude morala biti dovedena u konkretnu vezu sa odredbom Zakona o oružju i municiji po kojoj su radnje držanje i nošenje pištolja, bez dozvole nadležnog organa, zabranjene.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Krivično delo ubistvo iz člana 113. Krivičnog zakonika čini onaj ko drugog liši života.

Osnovni oblik krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ broj 121/2012 od 24.12.2012. godine) čini onaj ko neovlašćeno izrađuje, prodaje, nabavlja, vrši razmenu ili drži vatreno oružje, njegove delove, municiju ili eksplozivne materije. Teži oblik ovog krivičnog dela iz stava 4. člana 348. KZ čiji onaj ko neovlašćeno nosi predmete dela iz stava 1. i 2. ovog člana.

Pre svega, imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ, to, po nalaženju ovoga suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog pod tačkom jedan izreke prvostepene presude i to da je okrivljena Milica Matić „... u uračunljivom stanju, svesna činjenice da čini zabranjene radnje koje predstavljaju krivično delo, čije je izvršenje htela, pokušala da drugog liši života, na taj način što je ... otišla do svoje kuće, iz ormara uzela pištolj marke „...“ model ..., kalibra ... mm, sa fabričkim brojem ..., vratila se do kuće .... i dok je oštećeni AA stajao na ulazu u kuću okrenut leđima, okrivljena je u njegovom pravcu isplalila jedan hitac pogodivši ga u predelu zadnje strane levog ramena, nanevši mu tom prilikom laku telesnu povredu u vidu ustrelne rane, ...“, a u vreme, u mestu i na način kako je to bliže opisano u izreci pravnosnažne presude, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljene Milice Matić stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. KZ, za koje je ona optužena i pravnosnažno oglašena krivom.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u činjeničnom opisu krivičnog dela utvrđenom pod tačkom jedan izreke pravnosnažne presude jasno je opisan pokušaj ubistva oštećenog AA od strane okrivljene Milice Matić. Naime, umišljaj okrivljene je obuhvatao smrt oštećenog AA kao posledicu krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ, obzirom da je ista bila svesna da na način kada na bliskom rastojanju od oštećenog ispaljuje jedan hitac iz pištolja u njegovom pravcu, istog može lišiti života, pri čemu ga je pogodila u predelu zadnje strane levog ramena, ali do posledice krivičnog dela - nastupanja smrti oštećenog nije došlo, već je oštećenom naneta laka telesna povreda u vidu ustrelne rane, tako da je jasno da je predmetno krivično delo u konkretnom slučaju ostalo u pokušaju.

Pored toga, imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, to, po nalaženju ovoga suda, činjenični opis krivičnog dela utvrđen pod tačkom dva izreke prvostepene presude i to da je okrivljena Milica Matić „... neovlašćeno nosila i držala vatreno oružje za čije držanje i nošenje nije imala odobrenje nadležnog organa i to jedan pištolj marke „...“ model ..., kalibra ... mm, sa fabričkim brojem ...“, a u vreme, u mestu i na način bliže opisan pod tačkom dva izreke presude, sadrži sve činjenice i okolnosti koje čine bitna zakonska obeležja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ za koje je okrivljena optužena i pravnosnažno oglašena krivom, pa su stoga suprotni navodi branioca okrivljene kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na štetu okrivljene ocenjeni kao neosnovani.

Naime, kako odredba člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ nije norma sa blanketnom dispozicijom, obzirom da se ne poziva na materijalnopravni propis od koga bi zavisila ocena o postojanju tog krivičnog dela, odnosno njegovih zakonskih obeležja, to dakle, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u činjeničnom opisu krivičnog dela u izreci presude nije nužno navođenje zakonskog propisa koji je izvršilac krivičnog dela prekršio, odnosno, kako to neosnovano ističe branilac okrivljene u podnetom zahtevu, odredbe Zakona o oružju i municiji po kojoj su radnje držanje i nošenje pištolja, bez dozvole nadležnog organa, zabranjene, obzirom da to nije zakonsko obeležje predmetnog krivičnog dela, niti je od značaja za pravnu ocenu dela okrivljene.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljene ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, isticanjem da sud presudom nije u potpunosti rešio predmet optužbe, jer nije meritorno odlučio u pogledu radnje izvršenja krivičnog dela na štetu oštećene BB, niti je ovoj oštećenoj dosudio nužne troškove postupka i doneo odluku u pogledu imovinskopravnog zahteva i uputio je na parnicu, ali kako su ovi navodi zahteva branioca okrivljene, po nalaženju ovoga suda, na štetu okrivljene, to isti stoga nisu ni razmatrani od strane Vrhovnog kasacionog suda. Pored toga, nisu razmatrani ni navodi branioca okrivljene kojima se ukazuje na povredu odredbe člana 462. stav 3. ZKP, isticanjem da prvostepeni sud u ponovljenom postupku nije raspravio sporna pitanja u vezi sa krivičnim delom ubistvo u pokušaju i obavio rekonstrukciju događaja, a na šta mu je ukazao drugostepeni sud u svom rešenju kojim je ukinuo raniju prvostepenu presudu, kao i navodi kojima se ukazuje na povredu odredbe člana 460. stav 1. ZKP, isticanjem da drugostepeni sud u obrazloženju presude nije ocenio sve žalbene navode odbrane, a iz razloga jer to nisu dozvoljeni razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Milice Matić - advokata Živote Miloševića, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljene odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                                    Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić