Stavom II izreke prvostepene presude, na osnovu člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP, okrivljeni AA oslobođen je od optužbe da je izvršio krivično delo prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju u pokušaju iz člana 185. stav 2. u vezi člana 30. KZ, krivično delo prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju u pokušaju iz člana 185. stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 30. KZ i krivično delo prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju iz člana 185. stav 3. u vezi stava 2. KZ.

Na osnovu člana 258. stav 4. ZKP, zakonski zastupnici maloletnih oštećenih BB, VV, GG i DD upućeni su na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva, a okrivljeni AA je na osnovu člana 264. stav 4. ZKP oslobođen obaveze plaćanja troškova krivičnog postupka i paušala i određeno da isti padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 Po3 broj 3/20 od 03.12.2020. godine, delimičnim usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu, Posebnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal, presuda Višeg suda u Beogradu 16K Po3 broj 24/19 od 26.09.2019. godine preinačena je tako što je određeno da se na osnovu člana 7. stav 1. tačka 1), 2), 3), 4) i 5) Zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, prema okrivljenom AA posle izdržane kazne zatvora sprovode posebne mere, i to obavezno javljanje nadležnom organu policije i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, zabrana posećivanja mesta na kojima se okupljaju maloletna lica (vrtići, škole i sl.), obavezano posećivanje profesionalnih savetovališta i ustanova, obavezno obaveštavanje o promeni prebivališta, boravišta ili radnog mesta i obavezno obaveštavanje o putovanju u inostranstvo, dok su žalba Višeg javnog tužioca u Beogradu u preostalom delu i žalba branioca okrivljenog AA – advokata Miroslava Miloševića odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Branilac okrivljenog AA – advokat Miroslav Milošević, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 Po3 broj 3/20 od 03.12.2020. godine, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni ukine drugostepenu presudu u delu u kojem je prvostepena presuda preinačena i potvrdi prvostepenu presudu, imajući u vidu odredbu člana 453. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spisa predmeta, sa pravnosnažnom presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, i nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje da je Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni, preinačenjem prvostepene presude povredio princip zabrane reformatio in peius propisan odredbom člana 453. ZKP, a što bi predstavljalo bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, koju branilac pogrešno označava kao „povredu zakona iz člana 439. tačka 3. u vezi člana 453. ZKP“.

Prema navodima zahteva, izrekom drugostepene presude odlučeno je da će se prema okrivljenom AA posle izdržane kazne zatvora sprovoditi posebne mere propisane članom 7. stav 1. tačka 1) do 5) Zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, i to: obavezno javljanje nadležnom organu policije i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, kao i zabrana posećivanja mesta na kojima se okupljaju maloletna lica, obavezno posećivanje profesionalnih savetovališta i ustanova, obavezno obaveštavanje o promeni prebivališta, boravišta ili radnog mesta i obavezno obaveštavanje o putovanju u inostranstvo, i pored toga što su žalbu na prvostepenu presudu izjavili branilac okrivljenog u pogledu odluke o krivičnoj sankciji u osuđujućem delu i javni tužilac samo u oslobađajućem delu, pa je Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni, preinačavanjem prvostepene presude u osuđujućem delu iako u tom delu nije bilo žalbe na štetu okrivljenog, i određivanjem da će se prema okrivljenom sprovoditi posebne mere iz člana 7. stav 1. tačka 1), 2), 3), 4) i 5) Zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, prekršio jedno od osnovnih načela krivičnog postupka – načelo zabrane reformatio in peius iz člana 453. ZKP na štetu okrivljenog, na koji način je učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, jer je krivičnu sankciju izrečenu prvostepenom presudom izmenio na štetu okrivljenog.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se u suštini ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 453. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da ukoliko je žalba izjavljena u korist okrivljenog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije dela i krivične sankcije.

Prema odredbi člana 4. tačka 1) Krivičnog zakonika, krivične sankcije su: kazne, mere upozorenja, mere bezbednosti i vaspitne mere.

Odredbom člana 7. Zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, propisano je, i to stavom 1. da se prema učiniocu krivičnog dela iz člana 3. tog zakona (koji su prema maloletnim licima izvršili, pored ostalog, krivično delo iz člana 185. KZ), posle izdržane kazne zatvora, sprovode sledeće posebne mere: obavezno javljanje nadležnom organu policije i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, zabrana posećivanja mesta na kojima se okupljaju maloletna lica (vrtići, škole i sl.), obavezno posećivanje profesionalnih savetovališta i ustanova, obavezno obaveštavanje o promeni prebivališta, boravišta ili radnog mesta i obavezno obaveštavanje o putovanju u inostranstvo. Stavom 2. istog člana propisano je da se mere iz stava 1. sprovode najduže 20 godina posle izvršene kazne zatvora, a stavom 3. propisano je da posle isteka svake 4 godine od početka primene posebnih mera iz stava 1. tog člana, sud koji je doneo prvostepenu presudu, po službenoj dužnosti odlučuje o potrebi njihovog daljeg sprovođenja.

Prema članu 58. Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, učinilac krivičnog dela iz člana 3. Zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, dužan je da se lično javi nadležnom povereniku u roku od 3 dana od dana izvršenja krivične sankcije koja mu je izrečena.

Odredbama člana 59. stav 1. istog zakona propisano je da je poverenik dužan da u roku od 3 dana od dana javljanja učinioca otpočne pripreme za izvršenje mere iz člana 7. Zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima i da uspostavi saradnju sa policijom, profesionalnim savetovalištima i ustanovama, bitnim za sprovođenje programa izvršenja posebnih mera, a stavom 2. istog člana propisano je da je poverenik dužan da u roku od 8 dana od dana javljanja učinioca izradi program izvršenja posebnih mera i da upozna učinioca sa programom i sa posledicama neizvršenja obaveza, dok je stavom 3. propisano da program iz stava 2. poverenik dostavlja sudu koji je doneo odluku, kao i policiji, savetovalištu i ustanovi iz stava 1. tog člana.

Dakle, iz svega navedenog jasno proizilazi da mere iz člana 7. stav 1. tačka1), 2), 3), 4) i 5) Zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, ne predstavljaju krivičnu sankciju, već predstavljaju posebne mere koje se po sili zakona sprovode posle izvršenja kazne zatvora na učinioce krivičnih dela iz člana 3. tog zakona, a sprovodi ih poverenik za izvršenje vanzavodskih mera.

Kako, dakle, izricanjem navedenih posebnih mera, Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni, nije preinačio prvostepenu presudu u pogledu odluke o krivičnoj sankciji na štetu okrivljenog, kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, to suprotno navodima zahteva pobijanom presudom nije učinjena povreda načela reformatio in peius, odnosno bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP.

S toga je podneti zahtev odbijen kao neosnovan.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                             Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić