Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž3 1/21 od 26.01.2021. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba branioca okrivljene AA i potvrđena presuda Višeg suda u Novom Pazaru Kž1 112/20 od 11.12.2020. godine.

Protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Pazaru Kž1 112/20 od 11.12.2020. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž3 1/21 od 26.01.2021. godine, na osnovu člana 482. i člana 483. stav 1. i 3. ZKP, branilac okrivljene, advokat Rešat Čakara podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti „zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) i 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP u vezi sa odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da utvrdi da je podneti zahtev osnovan, te da pobijane presude preinači tako što će okrivljenu osloboditi“.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i, u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Podnetim zahtevom branioca okrivljene se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP jer je sud, na štetu okrivljene, povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca. Odbrana nalazi da u predmetnom krivičnom postupku „ne postoji optužba ovlašćenog tužioca u procesnoj situaciji u kojoj je krivična prijava protiv okrivljene AA, zbog krivičnog dela laka telesna povreda, istog dana odbijena od strane nadležnog javnog tužioca kojom prilikom je oštećena istoga dana obaveštena da se navedeno krivično delo goni po privatnoj tužbi. Oštećena je kao privatni tužilac bila prekludirana u pravu na podnošenje privatne tužbe nakon isteka zakonom utvrđenog roka, pa Viši sud nije imao pravni osnov za donošenje pobijane presude kojom je preinačio prvostepenu presudu pozivajući se na odredbu člana 65. stav 3. ZKP, kako bi odbio prigovor branioca okrivljene o prekluziji tužilje. Privatna tužba protiv okrivljene je podneta (neblagovremeno) nakon isteka roka od tri meseca, suprotno odredbi člana 65. stav 2. ZKP, dakle nema optužbe ovlašćenog tužioca“.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode u zahtevu branioca okrivljene AA, advokata Rešata Čakare ocenjuje kao neosnovane, a kako je navedena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP već isticana i u postupku po redovnom pravnom leku, Vrhovni kasacioni sud, prihvatajući razloge žalbenog suda, date na strani 2 trećestepene presude - Apelacionog suda u Kragujevcu Kž3 1/21 od 26.01.2021. godine, kao dovoljne, argumentovane i jasne, na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Takođe, podnetim zahtevom se ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i tačka 3) ZKP, uz iznošenje razloga za učinjene povrede.

Međutim, kako bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i tačka 3) ZKP ne predstavljaju zakonski razlog, u smislu člana 485. stav 4. u vezi stva 1. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane branioca okrivljenog, zahtev je u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. i 2. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                                       Bata Cvetković, s,r,

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić