Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, nakon čega je održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudom protiv koje je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog AA se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, uz obrazloženje da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na nedozvoljenom dokazu - zapisniku o prepoznavanju lica MUP RS PI Detelinara Ku 27985/2014 od 22.01.2014. godine, uz obrazloženje da iz sadržine zapisnika nije jasno ko je vršio prepoznavanje, da li je to učinila svedok oštećena BB ili svedok VV, naročito kada se ima u vidu da predmetni zapisnik nije potpisan od strane lica koje je vršilo prepoznavanje.

Vrhovni kasacioni sud je ove navode u podnetom zahtevu ocenio kao neosnovane. Naime, iz spisa predmeta proizlazi da je predmetni zapisnik o prepoznavanju lica sačinjen od strane ovlašćenog službenog lica MUP-a RS PU Novi Sad PI Detelinara GG, u službenim prostorijama istog državnog organa, u prisustvu zamenika Osnovnog javnog tužioca u Novom Sadu Biljane Silađi, advokata Ane Komaromi - branioca po službenoj dužnosti tada osumnjičenog AA i ovlašćenog službenog lica MUP-a RS PU Novi Sad PI Detelinara DD. Iz istog zapisnika o prepoznavanju lica proizlazi da je svedok oštećena BB, zbog izvršenog krivičnog dela prinude iz člana 135. stav 1. KZ na njenu štetu dana 22.01.2014. godine, vršila prepoznavanje lica osumnjičenog za navedeno krivično delo u prostoriji posebno namenjenoj za tu svrhu, u kojoj joj je pokazano pet lica, te je nakon izvršenog prepoznavanja u zapisniku konstatovano „Oštećena BB je nakon pažljivog posmatranja sa sigurnošću od 100% izjavila da prepoznaje lice pod rednim brojem 2 (dva) koji je ušao za oštećenom u lift a potom skinuo svoje pantalone izvadio svoj polni organ i počeo da onaniše da bi nakon što je oštećena pokušala da ga udari kesom koju je držala u ruci, istu uhvatio svojom rukom za rame i povukao je čime je izvršio krivično delo prinuda iz člana 135. stav 1. Krivičnog zakonika“. U zapisniku je takođe konstatovano da je prepoznavanje izvršeno 22.01.2014. godine, kada je i sačinjen predmetni zapisnik, u prisustvu zamenika Osnovnog javnog tužioca u Novom Sadu Biljane Silađi, advokata Ane Komaromi koji su potpisali, bez iznošenja primedbi na sačinjeni zapisnik.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da stoji činjenica, odnosno zapažanje branioca okrivljenog izneto u zahtevu za zaštitu zakonitosti, da je u uvodnom delu ovog zapisnika tehničkom greškom unet stav: „Na osnovu člana 104. ZKP, dana 11.11.2013. godine u službenim prostorijama PU Novi Sad, sa svedokom VV iz ... ulica ..., izvršeno je prepoznavanje lica na osnovu člana 104. ZKP“, te da na označenom mestu „oštećena BB“ nema njenog potpisa, ali s`obzirom na napred navedeno odnosno s`obzirom na napred navedenu sadržinu zapisnika o prepoznavanju lica očigledno je da se radi o tehničkom propustu ovlašćenih službenih lica MUP RS PU Novi Sad PI Detelinara učinjenom prilikom sačinjavanja predmetnog zapisnika što svakako ne dovodi u sumnju sadržaj ovog zapisnika i njegovu suštinu, te zakonitost njegovog sačinjavanja. Osim toga, kako je ovo bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, već isticana i u postupku po redovnom pravnom leku, Vrhovni kasacioni sud prihvatajući razloge žalbenog suda, date na strani 3 drugostepene presude kao dovoljne, argumentovane i jasne, na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Podnetim zahtevom se ukazuje da sud nije pravilno cenio izvedene dokaze pre svega iskaze saslušanih svedoka oštećene BB i svedoka ĐĐ, EE, ŽŽ, ZZ i II, kao i SMS komunikaciju između okrivljenog i svedoka ĐĐ, što je sve dovelo do donošenja nezakonitih presuda koje se pobijaju ovim vanrednim pravnim lekom, čime se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje odnosno odredbu člana 440. ZKP. Međutim, kako odredba člana 440. ZKP ne predstavlja zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, podneti zahtev je u ovom delu odbačen, kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                       Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                                                            Bata Cvetković, s,r,

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić