Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Ukazujući na povredu Zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u zahtevu ističe da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati i to: na iskazu radnika policije BB, saslušanog u svojstvu svedoka, koji se u svom iskazu izjašnjavao o onome što je saznao od oštećenog VV, koji je u toku postupka koristio svoje pravo da ne svedoči kao i na izveštaju lekara specijaliste koji sadrži podatke o radnjama izvršenja krivičnog dela pribavljene od privilegovanih svedoka tako da, prema navodima zahteva, u situaciji kada ta lica odbijaju da svedoče i koriste svoje pravo iz člana 94. ZKP, nema uslova da se ovi dokazi koriste u krivičnom postupku.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Naime, iskaz BB, saslušanog u svojstvu svedoka, nasuprot navodima zahteva ne predstavlja nezakonit dokaz na kome se presuda ne bi mogla zasnivati. Naime, po nalaženju ovoga suda, ovaj svedok je u svom iskazu svedočio samo o činjenicama koje je opazio svojim čulima (razbijeno staklu na ulaznim vratima kuće, oštećen nameštaj u spavaćoj sobi, uznemirenost roditelja okrivljenog), prilikom preduzimanja potrebnih mera u skladu sa ovlašćenjima policije u predistražnom postupku iz člana 286. ZKP, pri čemu ovaj svedok u svom iskazu nije naveo da mu je oštećeni rekao da mu je okrivljeni udarcem pesnice u predelu lica naneo laku telesnu povredu, već da je između njih došlo do svađe, tako da korišćenje ovog iskaza kao dokaza u krivičnom postupku nije u suprotnosti sa bilo kojom odredbom ZKP, zbog čega se ne radi o nezakonitom dokazu u smislu člana 84. stav 1. u vezi člana 16. stav 1. ZKP, na kome se presuda ne može zasnivati.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje da je izveštaj lekara specijaliste o telesnim povredama oštećenog VV nezakonit dokaz.

Naime, lekar specijalista prilikom obavljanja kliničkog pregleda pacijenta ima obavezu da utvrdi anamnestičke podatke i iste unese u svoj izveštaj, tako da navođenje načina zadobijanja telesnih povreda konstatovanih pregledom oštećenog predstavlja anamnestičke podatke koji su sastavni deo izveštaja lekara specijaliste, koju medicinsku dokumentaciju je veštak medicinske struke mogao koristiti za obavljanje veštačenja i davanje nalaza na okolnosti vrste, težine i mehanizma nastanka telesnih povreda oštećenog.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje da se pravnosnažna presuda zasniva na nezakonitim dokazima i da je ista doneta uz učinjenu povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Zapisnčar – savetnik                                                                                                                                     Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                 Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić