Vrhovni kasacioni sud je shodno članu 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu koga nije obavestio o sednici veća kao ni branioca okrivljenog nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, pa je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, advokat Milutin Kostić, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su nižestepeni sudovi u pobijanim rešenjima utvrdili da je on kao branilac okrivljenog dana 24.10.2017. godine prisustvovao saslušanju svedoka BB, VV, GG, DD i ĐĐ, zbog čega mu pripada nagrada za sve radnje preduzete u toku određenog dana kao za jedno ročište, što je, pogrešno i u suprotnosti sa odredbom tarifnog broja 2 stav 1. Advokatske tarife, kojom je propisano da se pod procesnom radnjom podrazumeva svaka radnja policije, tužioca ili suda o čijem preduzimanju je sačinjen poseban zapisnik. S tim u vezi branilac u zahtevu ukazuje da je nižestepeni sud time što nije usvojio zahtev za naknadu troškova za saslušanje pet svedoka, dana 24.10.2017. godine i to BB, VV, GG, DD i ĐĐ, već samo za prisustvo saslušanju jednog od svedoka povredio zakon iz člana 441. stav 4. u vezi člana 261. stav 1. ZKP.

Naime, po oceni ovoga suda, pogrešan je stav branioca okrivljenog u pogledu definisanja procesnih radnji i prisustva branioca okrivljenog u krivičnom postupku, pa branilac pogrešno tumači odredbu tar.br.2, u stavu 1. i 4. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata.

Jedinstvenost i unutrašnja povezanost jedne procesne radnje sa stanovišta prisustva advokata, u svojstvu branioca više okrivljenih ogleda se u kontinuitetu – neprekinutom nizu preduzimanja određenih procesnih aktivnosti, u toku jednog dana, što bi u konkretnom slučaju značilo prisustvo ispitivanju više svedoka, bez obzira da li su te procesne radnje konstatovane u jednom ili više zapisnika.

Sa stanovišta pravilne primene odredaba ZKP, i posebno tarifnog broja 2, st.1. i 4. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, saslušanje svedoka preduzeto u toku jednog radnog dana u kontinuitetu predstavlja jednu procesnu radnju, nezavisno od broja saslušanih lica ili od broja sačinjenih i posebno potpisanih zapisnika u kojima su zabeleženi njihovi iskazi. Sačinjavanjem zasebnih ili zbirnih – jedinstvenih zapisnika pitanje je tehničke a ne suštinske prirode.

Stoga Vrhovni kasacioni sud nalazi da prisustvo branioca saslušanju svedoka tokom istog radnog dana u kontinuitetu predstavlja jednu jedinstvenu procesnu radnju bez obzira da li je o saslušanju svakog svedoka sačinjen pojedinačni zapisnik ili su iskazi svedoka uneti u zbirni jedinstveni zapisnik.

Sledstveno iznetom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda neosnovano se zahtevom branioca okrivljenog ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim rešenjima na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 441. stav 4. u vezi člana 261. stav 1. ZKP, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti iz navedenih razloga obio kao neosnovan.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                             Predsednik veća sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                    Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić