Presudom Prekršajnog apelacionog suda, Odeljenje u Nišu II-213 Prž 10029/19 od 22.05.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog AA, a presuda Prekršajnog suda u Nišu 19Pr 9373/18 od 22.04.2019. godine, je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je Republički javni tužilac pod brojem Ptz br. 428/19 od 31.07.2019. godine zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4. u vezi člana 161. stav 1. Zakona o prekršajima, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud, usvoji podneti zahtev, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Na sednici veća o kojoj je u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima, obavestio Republičkog javnog tužioca, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da je prvostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) u vezi člana 161. stav 1. Zakona o prekršajima, jer prvostepeni sud prepis svoje presude nije dostavio braniocu okrivljenog koji je angažovan u okviru žalbenog roka okrivljenog, o čemu je sud blagovremeno bio obavešten, što je sve uticalo i na donošenje zakonite i pravilne presude drugostepenog suda.

Iz povratnice u spisima predmeta proizilazi da je prvostepeni sud svoju presudu od 22.04.2019. godine dostavio okrivljenom 24.04.2019. godine, sa urednom pravnom poukom da u roku od 8 dana od dana dostavljanja presude preko prvostepenog suda može izjaviti žalbu Prekršajnom apelacionom sudu, Odeljenje u Nišu, dakle da je poslednji dan za izjavljivanje žalbe okrivljenog 02.05.2019. godine. Iz spisa predmeta dalje proizilazi da je okrivljeni AA dana 25.04.2019. godine, Prekršajnom sudu u Nišu dostavio podnesak kojim obaveštava sud da je u međuvremenu, u roku za žalbu, angažovao branioca, advokata Miloša Kukurekovića, za šta je priložio punomoćje dato navedenom braniocu, sa molbom da istom dostavi prepis prvostepene presude.

Odredbom člana 93. stav 3. Zakona o prekršajima pored ostalog propisano je da okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca koga sam odabere.

Odredbom člana 161. stav 1. Zakona o prekršajima propisano je da ako okrivljeni ima branioca, sve odluke od čijeg dostavljanja teče rok za žalbu dostaviće se samo braniocu, a ako ih ima više, samo jednom od njih i time se dostavljanje okrivljenom smatra izvršenim.

Odredbom člana 259. stav 1. Zakona o prekršajima propisano je da žalbu mogu izjaviti okrivljeni, branilac i podnosilac zahteva, dok je stavom 4. istog člana propisano da rok za žalbu teče od dana od kada je okrivljenom dostavljen prepis presude, a ako okrivljeni ima branioca od dana od kada je njemu dostavljen prespis presude.

Odredbom člana 99. Zakona o prekršajima propisano je da se na prekršajni postupak shodno primenjuju odredbe Zakonika o krivičnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno.

Odredbom člana 455. stav 3. ZKP, propisano je da drugostepeni sud o svim žalbama protiv iste presude odlučuje, po pravilu jednom odlukom.

Imajući u vidu da prvostepeni sud braniocu okrivljenog AA, nije dostavio prepis presude donete 22.04.2019. godine, što je bio u obavezi da učini, jer je okrivljeni u okviru žalbenog roka angažovao branioca i o tome blagovremeno obavestio prvostepeni sud uz podnošenje zahteva za dostavljanje presude izabranom braniocu, te imajući u vidu da navedeni propust prvostepenog suda nije uočio ni drugostepeni sud prilikom odlučivanja o žalbi koju je protiv prvostepene presude izjavio okrivljeni lično, niti je naložio prvostepenom sudu da navedeni propust otkloni, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda pobijanim presudama učinjena je bitna povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) u vezi člana 161. stav 1. Zakona o prekršajima, jer je braniocu okrivljenog uskraćena mogućnost da kao ovlašćeno lice za podnošenje redovnog pravnog leka protiv prvostepene presude, shodno članu 259. stav 1. Zakona o prekršajima, izjavi žalbu u korist okrivljenog. Na navedeni način, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, povređeno je pravo odbrane okrivljenog u žalbenom postupku, pogotovo ako se ima u vidu da je shodno napred citiranim odredbama člana 99. Zakona o prekršajima i člana 455. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku, drugostepeni sud istom odlukom mogao odlučivati i o žalbi branioca okrivljenog, da je prvostepeni sud braniocu okrivljenog AA dostavio prepis presude koji je zahtevao, a kako se to osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje.

Zbog učinjene bitne povrede odredaba prekršajnog postupka, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca usvojio, pobijane presude ukinuo i predmet vratio Prekršajnom sudu u Nišu na ponovno odlučivanje, da bi se u ponovnom postupku, a imajući u vidu primedbe iznete u ovoj presudi, donela pravilna, jasna i na zakonu zasnovana odluka.

Iz iznetih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 287. stav 4. Zakona o prekršajima.

Zapisničar-savetnik                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                          Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić