.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rž g 187/2014
26.11.2014. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u postupku predlagača Z.A. iz G., radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Kraljevu R4 I 7/14 od 17.10.2014. godine, u sednici održanoj 26.11.2014. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBIJA SE kao neosnovana žalba podnosioca zahteva Z.A. iz G. i POTVRĐUJE rešenje Višeg suda u Kraljevu R4 I 7/14 od 17. 10. 2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Višeg suda u Kraljevu R4 I 7/14 od 17. 10. 2014. godine, stavom prvim izreke, usvojen je zahtev podnosioca za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Kraljevu pod brojem I 227/11 podnosiocu zahteva povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajamčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Stavom drugim izreke, naloženo je Osnovnom sudu u Kraljevu da preduzme sve neophodne mere da bi se ovaj postupak okončao u roku od šest meseci. Stavom trećim izreke, odlučeno je da će se rešenje po pravosnažnosti objaviti na internet stranici Višeg suda u Kraljevu: http:/www.kv.vi.sud.rs. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev predlagača da mu sud dosudi dinarsku protivvrednost 10.000,00 evra zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.
Protiv prvostepenog rešenja, podnosilac zahteva je blagovremeno izjavio žalbu, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Odlučujući o žalbi podnosioca zahteva, na osnovu člana 386. u vezi sa članom 402. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14), na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ broj 25/82 ... „Službeni glasnik RS“ broj 46/95...55/14), na čiju shodnu primenu upućuje član 8v Zakona o uređenju sudova, Vrhovni kasacioni sud je našao da je žalba neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tač.1,2,3,5,7. i 9. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.
Nisu osnovani žalbeni navodi da je pobijanim rešenjem Viši sud u Kraljevu pogrešno primenio materijalno pravo, kada je odbio zahtev podnosioca za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.
Po članu 8v Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 116/08...101/13), ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu na povredu prava na suđenje u razumnom roku. Primerena naknada se može (ne mora) odrediti, što zavisi od složenosti slučaja, ponašanja podnosioca zahteva, postupanja sudova i značaja prava za podnosioca zahteva. Prema pravilu utvrđenom kroz dugogodišnju praksu Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda Srbije, u slučaju kada se zahteva novčana naknada, zbog kršenja prava na suđenje u razumnom roku, sud je ovlašćen da kao satisfakciju, umesto dosuđivanja novčane naknade, utvrdi da je došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku i objavi odluku na sajtu suda.
Imajući u vidu da je predlagaču neefikasnim i nedelotvornim postupanjem suda u izvršnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, pravilno su nižestepeni sudovi odredili rok od šest meseci za okončanje postupka i umesto novčane naknade meru objavljivanja odluke o utvrđenoj povredi prava na suđenje u razumnom roku na internet stranici suda. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, izrečenim merama ostvaruje se svrha ubrzanja postupka i otklanja posledica povrede razumnog roka. Određivanje primerene naknade zbog povrede zagarantovanog prava na suđenje u razumnom roku, u konkretnom slučaju, ne bi bilo opravdano. Naime, poverilac je svojim radnjama u postupku doprineo njegovom dugom trajanju. Ovo je pravilno utvrdio Viši sud u Kraljevu iz spisa I 227/11, gde podnosilac predloga, kao izvršni poverilac, u periodu neaktivnosti suda, nije svojim radnjama uticao na ubrzanje postupka, imajući u vidu da je sa dužnikom postigao dogovor o izvršenju obaveze, tako da sud nije imao saznanje o tome da li je izvršenje sprovedeno ili nije. Iz navedenih razloga, neosnovano žalbom podnosilac zahteva pobija odluku Višeg suda u Kraljevu.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da se neosnovano žalbom ukazuje da redovni sudovi nisu nadležni za postupanje po ustavnim žalbama za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, podnetim Ustavnom sudu do 22. 05. 2014. godine. Naime, iako je predlagač podneo ustavnu žalbu dana 20.11.2013. godine, o ustavnoj žalbi nije odlučeno do 22. 05. 2014. godine, kada počinje da se primenjuje Zakon o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 101/13).Ustavni sud je u svojoj odluci U-353/14 od 10.07.2014.godine odlučio o sukobu nadležnosti između Ustavnog suda i Vrhovnog kasacionog suda. Tom odlukom Ustavni sud je zaključio da početkom primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, ustavna žalba iz člana 170. Ustava postaje supsidijerno pravno sredstvo u odnosu na zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u sudskim postupcima koji još uvek traju, jer odlučivanje Ustavnog suda u ustavnosudskom postupku za zaštitu Ustavom zajamčenog prava mora da prethodi iscrpljivanje propisanog pravnog sredstva u redovnom postupku. Kako o ustavnoj žalbi predlagača nije odlučio Ustavni sud do početka primene Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 101/13), to se ustavna žalba smatra predlogom o kome odlučuju redovni sudovi po pravilima vanparničnog postupka.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 401. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća–sudija
Milomir Nikolić,s.r.
