U postupku donošenja ožalebnog rešenja nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. Zakona o parničnom postupku na koje Vrhovni kasacioni sud kao drugostepeni sud, pazi po službenoj dužnosti a u žalbi se određeno ne ukazuje na druge bitne povrede, zbog kojih se žalba može izjaviti.

Prema stanju u spisima predmeta, predlagač je dana 17.10.2014. godine podneo zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Pančevu P broj 1318/14 u kome se raspravlja o potraživanju tužioca JKP „Grejanje“ iz Pančeva za neplaćene troškove grejanja u kojima je predlagač tužena strana.

Viši sud u Pančevu na osnovu izvršenog uvida u spise Osnovnog suda u Pančevu P broj 318/14 utvrdio je da je dana 15.12.2006. godine poverilac JKP „Grejanje“ iz Pančeva podneo predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, protiv ovde predlagača a u tom sporu dužnika Z.M., radi naplate potraživanja od 15.817,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom.

Izvršni dužnik a ovde predlagač Z.M. je tek dana 13.12.2013. godine izjavio prigovor protiv rešenja o izvršenju kojim je osporio potraživanje. Prigovor je uručen poveriocu 25.12.2013. godine a potom izvršni spis preveden u parnični spis dana 01.10.2014. godine i zakazano prvo ročište na dan 10.12.2014. godine. Ovako dugo trajanje postupka od 7 godina i 10 meseci, nastalo je zbog toga što se predlagaču kao dužniku - tuženom, nije mogla izvršiti dostava rešenja o izvršenju donetog na osnovu verodostojne isprave. U toku postupka je utvrđeno da predlagač promenio prebivalište još 1996. godine od kada više ne stanuje u P. u stanu za koji je nastao komunalni dug, ali iako je poromena adresa nastala pre pokretanja ovog postupka, predlagač nije prijavio na adresu stvarnog prebivališta u I., što je doprinelo da postupak dugo traje. Međutim, imajući u vidu obavezu suda u pogledu preduzimanja procesnih radnji, pogotovu radnji vezanih za dostavu, Viši sud u Pančevu je utvrdio da prvostepeni sud nije preduzimao sve radnje u okviru svojih ovlašćenja, da bi postupak koji je po svojoj prirodi relativno jednostavan postupak, okončao u što kraćem roku, pa je zbog toga utvrdio da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i naložio Osnovnom sudu u Pančevu da preduzme mere da se postupak u predmetu P 1318/14 okonča najduže u roku od 6 meseci od pravnosnažnosti rešenja.

Zahtev predlagača da mu se dosudi pravična naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku odbijen je jer prema zaključku Višeg suda u Pančevu, iako Osnovni sud u Pančevu ima propusta u dostavljanju rešenja o izvršenju i rešavanju prigovora, ipak je predlagač na određeni način skrivio nemogućnost dostavljanja jer ne živi na adresi koja je prijavljena kao njegovo prebivalište. Pored toga radi se o sporu relativno malog značaja za predlagača jer je u pitanju komunalni dug koji treba da se prvenstveno reši sa komunalnim preduzećem, te imajući u vidu da plaćanje komunalnog duga predstavlja određenu vrstu pored obligacione i građansku obavezu i da se radi o relativno maloj vrednosti spora, odlučio je da se tužiocu ne dosudi naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je Viši sud u Pančevu postupio kada je odbio zahtev predlagača u delu u kome je tražio naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 70.000,00 dinara.

Svrha zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku je pre svega ubrzanje postupka, tako da se naknada ne mora dosuditi u svim slučajevima kada je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku. Imajući u vidu da je Viši sud u Pančevu izdao nalog Osnovnom sudu u Pančevu da preduzme sve mere da se postupak u predmetu P 1318/14 okonča u roku od 6 meseci i imajući u vidu vrednost ovog spora i da se spor vodi protiv predlagača kao dužnika zato što nije platio komunalnu uslugu, prema mišljenju Vrhovnog kasacionog suda, na ovaj način je postignuta svrha instituta zaštite prava na suđenje u razumnom roku, jer će se preduzetom merom koja je naređena u konkretnom slučaju otkloniti posledice nastale povredom prava na suđenje u razumnom roku. Prema tome, neosnovani su navodi žalbe predlagača da je Viši sud u Pančevu prilikom donošenja pobijanog rešenja pogrešno primenio odredbe člana 8a i 8b Zakona o uređenju sudova, kada je odbio zahtev da se dosudi naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku.

Na osnovu izloženog Vrhovni kasacioni sud je žalbu predlagača odbio kao neosnovanu i primenom odredbe člana 401. stav 1. tačka 2. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci rešenja.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić,s.r.