PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

VEZA: 9 P 1307/2018

Izvod iz zapisnika sa VIII sednice Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održane 25.06.2019. godine.

O D L U K A

ODBACUJE SE zahtev Privrednog suda u Beogradu za zauzimanje pravnog stava po spornom pravnom pitanju u predmetu broj P 1307/2018.

O b r a z l o ž e nj e

Privredni sud u Beogradu dostavio je Vrhovnom kasacionom sudu spise predmeta P br. 1307/18, radi rešavanja spornog pravnog pitanja.

Iz stanja u spisima proizilazi da je protiv odluke o troškovima postupka sadržane u stavu četiri presude Privrednog suda u Beogradu P br. 1307/18 od 17.10.2018.godine, kojom je obavezan tuženi da naknadi tužiocu troškove postupka, tuženi izjavio žalbu, a tužilac je podneskom tražio da sud ispravi očiglednu grešku u pisanju i računjanju, budući da tužiocu nije dosuđen iznos od 81.961,64 dinara na ime predujma izvršitelja, a u protivnom da se podnesak smatra žalbom i dostavi drugostepenom sudu na postupak.

Postupajući po navedenom zahtevu prvostepeni sud doneo je dopunsko rešenje P br. 1307/2018 od 09.11.2018.godine, kojim je delimično usvojio zahtev tužioca i obavezao tuženog na naknadu troškova parničnog postupka u iznosu od 1.800,00 dinara, a odbio zahtev za 81.961,64 dinara. Iz obrazloženja navedenog rešenja proizilazi da je postupak iniciran predlogom za izvršenje na osnovu verodostojne isprave pred sudom i da je dostavljanje rešenja o izvršenju suda izvršio javni izvršitelj, pa se samo troškovi koji se odnose na dostavu rešenja o izvršenju u skladu sa javno-izvršiteljskom tarifom u iznosu od 1.800,00 dinara mogu priznati kao nužni troškovi za vođenje parnice saglasno članu 154. stav 2. Zakona o parničnom postupku. U preostalom iznosu troškovi se ne mogu dosuditi tužiocu, zaključak o predujmu troškova nije priložen, a u parničnom postupku ne može se utvrđivati da li su troškovi za rad javnog izvršitelja bili nužni shodno članu 34. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, jer se o takvim troškovima moglo odlučivati pred javnim izvršiteljem koji je doneo zaključak.

Tužilac je izjavio dopunu žalbe, koja se odnosi na dopunsko rešenje i predlog za pokretanje postupka pred Vrhovnim kasacionim sudom, radi rešavanja sprnog pravnog pitanja. Iz obrazloženja navedenog predloga proizilazi da se postupak pred izvršiteljem mora smatrati nastavkom postupka pred sudom, jer nakon donošenja rešenja o izvršenju isto se dostavlja na dalje postupanje javnom izvršitelju, koji ne uzima predmet u rad dok se predujam ne uplati. Tužilac je ukazao da ovo pitanje prevazilazi okvire konkretnog parničnog postupka i da se javlja i u drugim postupcima pred istim sudom, pa se ovaj trošak negde priznaje, a negde ne (P 1305/18 gde se ne priznaje, postupak u toku po žalbi i P 352/18 gde je ovaj trošak priznat).

Tužilac je predložio da sud postupi po članu 180. Zakona o parničnom postupku, i da zahtevom pokrene postupak pred Vrhovnim kasacionim sudom, radi rešavanja spornog pravnog pitanja, kao i da se zastane sa postupkom dok se ne okonča postupak pred Vrhovnim kasacionim sudom. Nakon toga spisi su dostavljeni Vrhovnom kasacionom sudu od strane prvostepenog suda.

Vrhovni kasacioni sud je na sednici Građanskog odeljenja održanoj 25.06.2019. godine, na osnovu člana 182. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odbacio zahtev za rešavanje spornog pravnog pitanja. Naime, s obzirom na sadržinu člana 180. Zakona o parničnom postupku, proizilazi da se ovaj postupak mogao pokrenuti pre nego što je pred prvostepenim sudom doneta odluka o troškovima predujma javnog izvršitelja. U konkretnom slučaju, predlog stranke za pokretanje spornog pravnog pitanja stavljen je u žalbenom postupku pa iz ovog razloga nisu ispunjeni uslovi za postupanje Vrhovnog kasacionog suda, a drugostepeni sud će odlučiti o osnovanosti takve žalbe. Takođe, izostao je zahtev prvostepenog suda za rešavanje spornog pravnog pitanja po predlogu stranke sa sadržinom predviđenom zakonom što ima za posledicu da nisu ispunjeni formalni uslovi za rešavanje spornog pravnog pitanja.

Predsednik Građanskog odeljenja

sudija Predrag Trifunović