Dopunskom presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P2 872/2017 od 15.08.2018. godine naloženo je tuženom da maloletnu VV iz ... odmah preda tužilji na samostalno vršenje roditeljskog prava.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 339/18 od 17.12.2018. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženog je usvojena i presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu P2 872/2017 od 05.03.2018. godine i dopunska presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu P2 872/2017 od 15.08.2018. godine preinačene tako što je tužbeni zahtev kojim je tražena izmena odluke o vršenju roditeljskog prava nad maloletnom VV iz ..., rođenom ...2013. godine, sadržana u presudi Osnovnog suda u Zrenjaninu P2 842/2013 od 15.09.2014. godine (na naičn da se maloletno dete poveri majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, tuženi obaveže na plaćanje doprinosa u izdržavanju maloletnog deteta, utvrdi prestanak obaveze majke da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta i uredi način održavanja ličnih odnosa maloletnog deteta i tuženog), odbijen. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju sa predlogom da se ista odbije kao neosnovana, a tužilja obaveže na naknadu troškova postupka po tom vanrednom pravnom leku.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da je tužiljina revizija delimično osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Razlozi revizije - da je tužilja u uvodu drugostepene presude označena prezimenom AA1 (umesto AA) i da je izrekom te presude odbijen zahtev da se tužilac (umesto tuženi) obaveže na plaćanje izdržavanja, ne predstavljaju bitne povrede odredaba parničnog postupka na koje se tužilja poziva, već očigledne greške u pisanju koje se mogu otkloniti na način propisan članom 362. ZPP koji se na osnovu člana 385. tog zakona shodno primenjuje u postupku pred drugostepenim sudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su roditelji maloletne VV, rođene ...2013. godine. Tužilja i tuženi su kratko vreme po rođenju deteta živeli u vanbračnoj zajednici koja je prekinuta tokom aprila 2013. godine. Po prekidu ove zajednice dete je ostalo da živi sa tuženim i njegovom majkom. Tužilja je nakon porođaja obolela od teškog oblika postporođajne depresije, zbog čega se lečila hospitalno (od 30.04. do 02.05.2013. godine) i u dnevnoj bolnici (do kraja avgusta 2013. godine), a zatim u kućnim uslovima. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P2 841/13 od 15.09.2014. godine odlučeno je da će tuženi samostalno vršiti roditeljsko pravo, uređen je način održavanja ličnih odnosa deteta i tužilje i utvrđena tužiljina obaveza izdržavanja. Lični odnosi deteta i tužilje održavani su na način određen navedenom sudskom odlukom i bez većih problema. Dete je prihvatilo odlaske kod majke i dobro se adaptiralo na njeno porodično okruženje. Ostvareni kontakti u određenom vremenskom periodu omogućili su detetu da izgradi određena emotivna iskustva, u potpunosti prihvati majku i da dobro funkcioniše u njenom porodičnom okruženju. Zbog toga je način održavanja ličnih odnosa promenjen (rešenjem od 21.07.2015. godine, donetim u ovom postupku, određena je privremena mera po kojoj će dete održavati lične odnose sa majkom svake sedmice od 11 sati u sredu do 11 sati u četvrtak i naizmenično subotom i nedeljom od 11 sati do 11 sati sledećeg dana). Tužilja aktuelno nema znakova trajne ili privremene duševne bolesti, privremene duševne poremećenosti, a ne pokazuje ni elemente zaostalog duševnog razvoja. Ona redovno odlazi na kontrolne preglede, evidentna je zadovoljavajuća remisija i terapija smanjena na minimalnu dozu. Tužilja je svesna neophodnosti stalne kontrole i u tome je vrlo disciplinovana. I tuženi aktuelno nema znake trajne ili privremene duševne bolesti, privremene duševne poremećenosti niti postoje elementi zaostalog duševnog razvoja. Na psihološkom planu pokazuje rigidnost, krut stav u socijalnom i hladan u partnerskim odnosima, sa potrebom za kontrolom objekta. I pored poremećenih odnosa, obeleženih odsustvom osnovne komunikacije i razmene informacija, kao i međusobnim optužbama, stranke imaju očuvanu roditeljsku podobnost i sposobne su za vršenje roditeljskog prava. U roditeljskoj ulozi ispoljavaju kapacitete za prepoznavanje i ispunjavanje bazičnih i razvojnih emocionalnih potreba deteta. Tužiljin vaspitni stil je fleksibilniji, ona je širih pogleda kada su u pitanju potrebe deteta i mogućnosti njihovog zadovoljavanja, podsticajnija je kada je u pitanju razvoj deteta. Ona ulogu majke obavlja spontano i bez problema, u njenom stanu se dete oseća ležerno, poznaje sve prostorije i ostavlja utisak deteta koje se oseća prijatno. Odnos tuženog i maloletnog deteta je prevashodno usmeren na zadovoljavanje njenih osnovnih potreba, a tuženi nije u dovoljnoj meri senzitivan za aktivnosti koje podstiču razvoj detetove kreativnosti. Maloletna VV je izgradila topao odnos sa majkom, u uzrastu je kada joj je majka još uvek veoma potrebna i kada je majčinska figura izuzetno važna za njen psihički razvoj. Tužilja poseduje veštine potrebne za uspešno vršenje roditeljskog prava, a njen fleksibilniji i otvoreniji odnos je podobniji za budući razvoj i odrastanje deteta, koje će se uz majku razviti u osobu sa tim osobinama veoma važnim za prevazilaženje budućih problema i prepreka. Maloletno dete stranaka ima veoma lep odnos i sa tužiljinim emotivnim partnerom i njegovom decom iz prethodnog braka, naročito sinom koji je sličnog uzrasta.

Tužilja je rođena 1982. godine. Po zanimanju je ... i sada je zaposlena u privrednom društvu čiji je osnivač njen emotivni partner. Radom u tom privrednom društvu ostvaruje zaradu u iznosu od oko 35.000,00 dinara mesečno. Živi u trosobnom stanu na kojem je vlasnica. Tuženi je rođen 1974. godine. Po zanimanju je ... . Zaposlen je i ostvaruje mesečnu zaradu u iznosu od oko 124.000,00 dinara. Osim zarade nema drugih izvora prihoda, a od imovine poseduje dva putnička vozila starosti osam i petnaest godina. Živi sa majkom – penzionerkom, koja ima mesečna primanja u iznosu od oko 34.000,00 dinara, u porodičnoj kući vlasništva njegove majke. U toj kući maloletna VV ima posebnu opremljenu sobu.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je izmenio ranije donetu odluku o vršenju roditeljskog prava - poverio maloletno dete tužilji na samostalno vršenje roditeljskog prava, uredio način održavanja ličnih odnosa deteta i tuženog, obavezao tuženog da doprinosi izdržavanju deteta i utvrdio da je takva obaveza tužilje prestala, a dopunskom presudom naložio tuženom da odmah dete preda tužilji. Po nalaženju tog suda, iako oba roditelja imaju očuvanu roditeljsku sposobnost i žive u stambenim i materijalnim prilikama u kojima mogu zadovoljiti sve potrebe maloletnog deteta, stekli su se uslovi za izmenu odluke o vršenju roditeljskog prava jer je tužiljin vaspitni stil fleksibilniji, ona je širih pogleda kada su u pitanju potrebe deteta i mogućnosti njihovog zadovoljavanja, podsticajniji je roditelj po pitanju razvoja deteta koje je u uzrastu kada joj je majka veoma potrebna, a majčinska figura izuzetno važna za njen psihički razvoj.

Drugostepeni sud je usvojio žalbu tuženog i preinačio prvostepenu presudu. Po nalaženju tog suda, u ovom sporu se ne odlučuje kom roditelju će dete biti povereno na vršenje roditeljskog prava jer je o tome već pravnosnažno odlučeno, već o izmeni ranije donete odluke o vršenju roditeljskog prava. Tuženi je sve vreme od donošenja prethodne sudske odluke uspešno vršio roditeljsku ulogu - dete je zdravo, lepo vaspitano, socijalno uključeno i ima pozitivan odnos prema oba roditelja. Roditeljska podobnost tuženog nije ničim dovedena u pitanje, ni organ starateljstva ni veštaci nisu pronašli patološke elemente ili probleme u njegovoj porodici i njegovom odnosu prema detetu, a sasvim je životno da se, u situaciji kada je ostao sa bebom starom mesec i po dana, obrati za pomoć majci. Po stanovištu tog suda, razlozi zbog kojih je nižestepeni sud zaključio da su se stekli uslovi za izmenu odluke o vršenju roditeljskog prava nisu i ne mogu biti ključni u situaciji kada tuženi na pravilan i zadovoljavajući način vrši funkciju roditelja, kada je dete naviklo na sredinu u kojoj se nalazi i u toj sredini oseća zaštićeno i sigurno, a za oca je emotivno vezana. Iz tih razloga drugostepeni sud je zaključio da je najbolji interes deteta da se ne izdvaja iz očeve porodice jer za to ne postoje objektivni i valjani razlozi - dete sa ocem živi od rođenja, a nesporan značaj majke za odrastanje i razvoj deteta može biti postignut proširenjem načina održavanja ličnih odnosa.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pobijana drugostepena presuda je u pogledu odluke o vršenju roditeljskog prava zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Odluka o samostalnom vršenju roditeljskog prava doneta u skladu sa članom 77. stav 3. Porodičnog zakona, može se izmeniti ako su u međuvremenu nastupile okolnosti koje opravdavaju izmenu takve odluke i ako je to u najboljem interesu deteta (član 6. stav 1. i član 266. stav 1. Porodičnog zakona). Spor za izmenu odluke o vršenju roditeljskog prava je spor o vršenju roditeljskog prava, uređen članovima 261-273 Porodičnog zakona, u kojem se utvrđuje postojanje promenjenih okolnosti i ceni njihov značaj za izmenu ranije pravnosnažne odluke o vršenju roditeljskog prava sa aspekta najboljeg interesa deteta.

Pravnosnažna presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu P2 841/13 od 15.09.2014. godine doneta je u specifičnoj životnoj situaciji nastaloj nakon rođenja deteta, kada je tužilja zbog teškog oblika postporođajne depresije napustila uspostavljenu zajednicu života sa tuženim i tek rođeno dete. Uvažavajući takvu životnu situaciju, naročito okolnost da tužilja nije bila uključena u neposrednu brigu o detetu i da vreme koje je provodila sa njom nije bilo dovoljno da se razvije odnos međusobnog poverenja, opredelili su sud da najbolji interes deteta tada zaštiti određivanjem tuženog kao roditelja koji će samostalno vršiti roditeljsko pravo, jer je on to faktički i činio sve do donošenja te odluke.

Po donošenju označene sudske odluke nastupile su promenjene okolnosti. Prema nalazu Instituta za mentalno zdravlje kod tužilje nema znakova trajne ili privremene duševne bolesti, privremene duševne poremećenosti ili zaostalog duševnog razvoja (uočena reaktivna depresija je umerenog intenziteta i ne utiče na njeno funkcionisanje). Tužilja je ostvarenim kontaktima izgradila emotivni odnos sa detetom, koje je u potpunosti prihvatilo majku i njeno porodično okruženje. Stručno mišljenje organa starateljstva i mišljenje veštaka, dati u skladu sa članom 270. Porodičnog zakona, je da bi u takvoj situaciji roditeljsko pravo trebalo samostalno da vrši tužilja. Ovakvo mišljenje zasniva se na činjenici da je detetu, s`obzirom na uzrast i pol, majka još uvek potrebna i da je majčinska figura izuzetno važna za njen psihički razvoj, ali i činjenici da je tužilja procenjena kao topliji roditelj, fleksibilnija i spontanija u odnosu sa detetom, širih pogleda kada su u pitanju njene potrebe i mogućnosti njihovog zadovoljavanja, te samostalnija u brizi o detetu.

Pribavljenim stručnim mišljenjem organa starateljstva i mišljenjem veštaka nije dovedena u sumnju roditeljska podobnost tuženog ni način na koji je on do sada vršio roditeljsko pravo. Međutim, izmenjene okolnosti - poboljšanje zdravstvenog stanja tužilje, uspostavljanje odnosa sa detetom, značaj majke za dete ženskog pola i uzrasta od šest godina, mogućnost tužilje da pored osnovnih i bazičnih potreba zadovolji i druge potrebe deteta, i po shvatanju ovog suda opravdavaju izmenu odluke o vršenju roditeljskog prava. Stručnim mišljenjem organa starateljstva i mišljenjima veštaka nije kontraindikovano izmeštanje deteta iz dosadašnjeg porodičnog okruženja u porodično okruženje majke jer je utvrđeno da je dete to okruženje u potpunosti prihvatilo.

Izmena odluke o vršenju roditeljskog prava ima za posledicu i izmenu odluke o obavezi izdržavanja maloletnog deteta i načinu održavanja ličnih odnosa sa roditeljem sa kojim ne živi. Odluka o obavezi tuženog da doprinosi izdržavanju deteta i njenoj visini zasnovana je na pravilnoj primeni članova 154. stav 1, 160. i 162. stav 1. i 2. Porodičnog zakona. Međutim, nije pravilno odlučeno o tome kada nastaje obaveza tuženog da izdržava dete, odnosno kada sledstveno tome prestaje takva obaveza tužilje ustanovljena prethodnom pravnosnažnom odlukom suda. Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, to nije 01.05.2015. godine, već onaj dan kada dete bude predato tužilji.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. i člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Troškovi tuženog za odgovor na reviziju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu bili neophodni za vođenje ove parnice zbog čega je, primenom člana 165. stav 1. i 2. u vezi člana 154. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić