Istom presudom u stavu II izreke sud je na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP, između ostalih, okrivljenog Zorana Stankovića oslobodio od optužbe za krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 3. u vezi stava 1. KZ. Određeno je da troškovi krivičnog postupka u odnosu na ovo krivično delo padaju na teret budžetskih sredstava suda. Oštećeni „VV“ (ranije VV1 DOO) je upućen da svoj imovinskopravni zahtev ostvari u parničnom postupku, dok su opreza radi oštećeni EE i ŽŽ upućeni da svoj eventualni imovinskopravni zahtev ostvare u parničnom postupku.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 640/17 od 17.12.2018.godine u stavu I izreke povodom žalbe branioca okrivljenog Zorana Stankovića - advokata Milenka Perića, a po službenoj dužnosti, preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu 12K.br.254/13 od 30.12.2016.godine tako što je okrivljeni Zoran Stanković oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine u koju mu se uračunava vreme koje je proveo u pritvoru počev od 13.05.2008.godine do 30.12.2008.godine i od 04.05.2012.godine do 08.05.2012.godine. Okrivljeni je obavezan da isplati oštećenom „VV“ (ranije VV1 DOO) na ime imovinskopravnog zahteva iznos od 2.858.405,49 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok su oštećeni DD, GG i ĐĐ upućeni da svoj eventualni imovinskopravni zahtev ostvare u parničnom postupku. Okrivljeni je obavezan da na ime paušala plati drugostepenom sudu iznos od 10.000,00 dinara, kao i da naknadi troškove koji su nastali pred drugostepenim sudom, a o čijoj visini će sud odlučiti naknadno posebnim rešenjem, a sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je žalba branioca okrivljenog Zorana Stankovića - advokata Milenka Perića odbijena kao neosnovana.

Istom presudom u stavu II izreke usvajanjem žalbi branioca okrivljenog AA - avokata Tatjane Milić Počkaj i branioca okrivljenog BB - advokata Aleksandra Popovića preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu 12K.br.254/13 od 30.12.2016.godine u odnosu na okrivljene AA i BB, tako što je Apelacioni sud u Beogradu na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP okrivljene AA i BB oslobodio od optužbe za krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 3. u vezi stava 1. KZ, a okrivljenog BB je oslobodio od optužbe i za krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 3. u vezi stava 1. KZ. Određeno je da troškovi krivičnog postupka u ovom delu padaju na teret budžetskih sredstava suda. U stavu III izreke presude odbijena je kao neosnovana žalba Višeg javnog tužioca u Beogradu i prvostepena presuda je u stavu II izreke kojom su okrivljeni Zoran Stanković i ZZ oslobođeni od optužbe za krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 3. u vezi stava 1. KZ potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Zorana Stankovića - advokat Milenko Perić, zbog povreda zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i člana 16. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači drugostepenu presudu tako što će prema okrivljenom Zoranu Stankoviću doneti oslobađajuću presudu ili da ukine drugostepenu, odnosno prvostepenu presudu i predmet vrati drugostepenom, odnosno prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog Zorana Stankovića zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP koja je opšteg karaktera, pri čemu formalno ne označava ni jednu povredu zakona iz člana 485. stav 4. ZKP, ali se iz obrazloženja zahteva zaključuje da je isti podnet zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP. Ovo, imajući u vidu da se u zahtevu navodi da je sud povredio krivični zakon kada je okrivljenog Zorana Stankovića oglasio krivim i osudio za krivično delo razbojništvo iz člana 206. KZ (prvostepenom presudom je okrivljeni oglašen krivim za krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 3. u vezi stava 1. KZ, a drugostepenom presudom za krivično delo razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ), obzirom da se u konkretnom slučaju po stavu branioca u radnjama ovog okrivljenog eventualno mogu steći samo elementi bića krivičnog dela neprijavljivanje pripremanja krivičnog dela iz člana 331. stav 1. KZ.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo sa razloga jer iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u stavu I izreke drugostepene presude i to da je okrivljeni Zoran Stanković „... po prethodnom dogovoru sa dva NN lica, upotrebom ozbiljne pretnje da će napasti na život i telo DD, GG i ĐĐ, svi zaposleni u preduzeću II iz ..., oduzeo 7.839.680,00 dinara, svojinu preduzeća „VV1“ iz ..., u nameri da tim prisvajanjem pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist, na taj način što se zajedno sa dva NN lica dovezao do navedenog mesta vozilom marke „...„ ..., te su po nailasku vozila „...”, vlasništvo preduzeća za prevoz novca II, sa fantomkama na glavama uperili pištolj i automatske puške, razoružali ih i pretresli, tražeći ključ od sefa u vozilu, pa kako ga nisu našli primorali su ih da uđu u vozilo marke „...”, kada je okrivljeni Zoran Stanković na instrument tablu stavio ometač GPS, nakon čega su okrivljeni ušli u isto, a potom se odvezli do parkinga između ulica ... i ..., gde su pustili oštećene, a zatim se odvezli, i po otvaranju kase nasilnim putem i oduzimanja novca u navedenom iznosu vozilo ostavili u nenaseljenom području između ... - ..., a u vreme i mestu kako je to bliže opisano u izreci presude, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog Zorana Stankovića stiču sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, za koje je on u ovom krivičnom postupku pravnosnažno oglašen krivim. Kako je, dakle, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju pravilno primenjen krivični zakon pravnom kvalifikacijom krivičnopravnih radnji okrivljenog Zorana Stankovića kao krivično delo razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, to se stoga neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca ovog okrivljenog ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na štetu ovog okrivljenog.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Zorana Stankovića u ostalom delu odbačen je kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva, kao razlog njegovog podnošenja, navodi povredu odredbe člana 16. ZKP, isticanjem da sud u konkretnom slučaju nije mogao da okrivljenog Zorana Stankovića oglasi krivim za izvršenje krivičnog dela razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, već je, imajući u vidu da nedostaju konkretni dokazi i da postoji sumnja u pogledu odlučne činjenice ko je izvršio predmetno krivično delo, morao primeniti načelo „in dubio pro reo“ i rešiti u korist okrivljenog donošenjem u odnosu na njega oslobađajuće presude.

Pored toga, branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva navodi i da su razlozi koje su nižestepeni sudovi dali u obrazloženjima pobijanih presuda nejasni i protivrečni, te da su dati razlozi protivrečni sa izrekama pobijanih presuda, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Osim toga, branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva navodi i da sud nije pravilno utvrdio činjenično stanje u odnosu na okrivljenog Zorana Stankovića i da je njegovu krivicu zasnovao na pretpostavkama i pogrešnoj oceni izvedenih dokaza, a posebno njegove odbrane, obzirom da je imajući u vidu sve izvedene dokaze sud trebalo da prihvati isključivo izmenjenu odbranu okrivljenog Zorana Stankovića datu na ponovljenom glavnom pretresu u kojoj je on detaljno i dosledno objasnio da nije učestvovao u izvršenju predmetnog krivičnog dela i odakle na selotejp traci kojom je bio oblepljen ometač GPS uređaja njegov DNK-a trag, kao i zbog čega njegova ranije data odbrana nije istinita i zašto je istu dao, a što je potkrepljeno i iskazom ispitanog svedoka JJ. Izneti navodi branioca okrivljenog po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda predstavljaju osporavanje činjeničnog stanja utvrđenog u pravnosnažnim presudama i ocene dokaza date od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim presudama.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti nižestepene presude pobija zbog povreda odredaba člana 16. i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, te zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Zorana Stankovića - advokata Milenka Perića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. ZKP zahtev u odnosu na povredu zakona navedenu u izreci odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                  Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić