U zahtevu za preispitivanje pobijane presude podnetom zbog povrede zakona i povrede pravila postupka podnosilac ponavlja navod koji je isticao u tužbi i u toku upravnog spora da tužioci nisu imali aktivnu legitimaciju za podnošenje tužbe. Ukazuje da manjinski akcionari koji su podneli tužbu radi poništaja osporenog rešenja Komisije za hartije od vrednosti od 30.03.2016. godine nisu pokrenuli upravni postupak koji je prethodio donošenju tog rešenja, niti su u tom upravnom postupku zahtevali učešće odnosno priznavanje svojstva stranke, zbog čega nisu legitimisani za podnošenje tužbe radi poništaja rešenja koje je u tom postupku doneto. Ističe da se odluka Ustavnog suda Už 1182/2009 od 24.11.2011. godine, na koju se Upravni sud pozvao u obrazloženju pobijane presude ne odnosi na ovakvu pravnu situaciju, već da se u tom slučaju radilo o tužbi zbog ćutanja uprave koju je manjinski akcionar podneo Upravnom sudu zato što Komisija nije donela odluku po njegovom zahtevu za pokretanje postupka povodom toga što lice koje je steklo akcije ciljanog društva nije objavilo obaveznu ponudu za preuzimanje. Navodi da bi se narušila pravna sigurnost ako bi se akcionarima koji nisu učestvovali u upravnom postupku pred Komisijom za hartije od vrednosti dozvolilo da u upravnom sporu pred Upravnim sudom osporavaju odluku Komisije. Osporava zaključak Upravnog suda da je osporeno rešenje doneto uz povredu pravila postupka iz člana 199. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku, jer je upravni postupak koji je prethodio donošenju osporenog rešenja bio jednostranački, zbog čega obrazloženje osporenog rešenja na osnovu odredbe člana 199. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku može sadržati samo kratko izlaganje zahteva stranke i pozivanje na pravne propise na osnovu kojih je upravni spor rešen. Pored toga ističe da prema odredbi člana 41b Zakona o preuzimanju akcionarskih društava ukoliko manjinski akcionari kod odobrene ponude za preuzimanje akcija osporavaju samo cenu akcija to ne mogu činiti u upravnom sporu, već zaštitu svojih prava mogu ostvariti u parničnom postupku. Ukazuje da su tužioci kao i drugi manjinski akcionari pokrenuli parnični postupak pred Privrednim sudom u Subotici u kome su tražili isplatu tražene – pune vrednosti akcija, i da je u tom postupku doneta presuda P 169/16 od 08.02.2018. godine, kojom je njihov tužbeni zahtev odbijen, o čemu je bio obavešten Upravni sud na usmenoj javnoj raspravi. Smatra da je tuženi pravilno primenio odredbe Zakona o preuzimanju akcionarskih društava i da je cena akcija odobrena osporenim rešenjem pravilno utvrđena. Ovo stoga što u slučaju zaključenja ugovora o prodaji udela privrednog društva koje poseduje akcije drugog privrednog društva, obaveza objavljivanja ponude za preuzimanje akcija u smislu Zakona o preuzimanju akcionarskih društava i Zakona o privrednim društvima nastaje trenutkom registracije promene vlasnika udela (kada su akcije ciljanog društva bile likvidne) a ne u trenutku zaključenja ugovora kako smatraju tužioci (kada akcije ciljanog društva nisu bile likvidne). Navodi da se za vreme dok promena vlasnika udela nije registrovana kod Agencije za privredne registre ne može smatrati da su kupac i prodavac lica koja zajednički deluju u smislu člana 4. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava, a imajući u vidu odredbu člana 97. Zakona o privrednim društvima koja propisuje da sticalac udela stiče udeo danom registracije prenosa udela. Ukazuje da je Upravni sud povredio pravila postupka time što mu kao zainteresovanom licu u upravnom sporu nije dostavio podnesak tužilaca uz koji su dostavljeni dodatni dokazi i ukazano na važne činjenice, kao što je postojanje aktivne legitimacije, pa je zainteresovanom licu trebalo dati mogućnost da se o tome izjasni. Smatra da je obrazloženje pobijane presude nejasno i nepotpuno. Predlaže da sud zahtev uvaži i pobijanu presudu preinači tako što će tužbu AA, BB i ''EGP investments'' DOO Beograd odbaciti, a ako nađe da nema mesta odbačaju da zahtev uvaži i pobijanu presudu preinači ili ukine i predmet vrati Upravnom sudu na ponovni postupak.

Protivna stranka, Komisija za hartije od vrednosti u odgovoru na zahtev predlaže da Vrhovni kasacioni sud zahtev uvaži, ali imajući u vidu navode koje Komisija daje u odgovoru, te da ukine presudu Upravnog suda i predmet vrati tom sudu na ponovno odlučivanje.

Protivne stranke, AA iz ... i BB iz ... u odgovoru na zahtev predlažu da sud zahtev kao neosnovan odbije.

Protivna stranka, ''EGP investments'' DOO Beograd nije dostavila odgovor na zahtev iako je, prema dostavnici u spisima, uredno dostavljen na odgovor.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev neosnovan.

Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, Upravni sud je ocenio neosnovanim navode tužene Komisije za hartije od vrednosti i podnosioca zahteva kojima se osporava legitimacija tužilaca za podnošenje tužbe protiv osporenog rešenja. Ovo stoga što je, polazeći od odredbe člana 13. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava (''Službeni glasnik RS'' br. 46/06... 99/11) i s obzirom na stanovište izraženo i u odluci Ustavnog suda Už 1182709 od 24.11.2011. godine, našao da akcionar čije se akcije preuzimaju ima nesumnjiv interes da pokrene upravni spor protiv rešenja Komisije za hartije od vrednosti kojim se ponuđaču odobrava objavljivanje ponude za preuzimanje akcija.

Ocenjujući zakonitost osporenog rešenja, Upravni sud je našao da je osporeno rešenje doneto uz povredu pravila postupka iz člana 199. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku (''Službeni list SRJ'' br. 33/97, 31/01, ''Službeni glasnik RS'' broj 30/10). Po oceni Upravnog suda, polazeći od odredaba čl. 1, 3, 4, 5. i 22. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava (''Službeni glasnik RS'' br. 46/06... 99/11), tuženi organ je propustio da u obrazloženju osporenog rešenja da jasne i detaljno obrazložene razloge na kojima je zasnovao svoju ocenu u pogledu zakonitosti utvrđivanja cene po kojoj ponuđač, ovde zainteresovano lice, otkupljuje akcije ciljanog društva, već je samo konstatovao da je cena, prema podacima iz dostavljene dokumentacije formirana u skladu sa članom 22. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava i članom 10. stav 2. Pravilnika. Ovo stoga što u osporenom rešenju nisu sadržani navodi na osnovu kojih se može nesumnjivo utvrditi da li se akcije ciljanog društva smatraju likvidnim ili nelikvidnim u relevantnom momentu propisanom zakonom, a što podrazumeva nesumnjivo utvrđivanje činjenice koja se odnosi na momenat nastanka obaveze objavljivanja obaveštenja o nameri preuzimanja akcija ciljanog društva. Navedeno podrazumeva prethodno ispitivanje postojanja zajedničkog delovanja zainteresovanog lica i lica na koje je tužbom ukazano i to: ''VV'' iz ... i ''GG'' ..., u smislu odredaba člana 4. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava odnosno načina zajedničkog delovanja u smislu člana 5. navedenog zakona, kao pretpostavki za zakonito utvrđivanje činjenice koja se odnosi na momenat nastanka obaveze objavljivanja obaveštenja o nameri preuzimanja akcija ciljanog društva, a samim tim i na činjenicu koja se odnosi na likvidnost akcija u momentu otkupa, čime se obezbeđuje zaštita interesa akcionara.

Ocenjujući zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je presuda doneta bez povrede pravila postupka koje su mogle da budu od uticaja na rešenje ove upravne stvari i da je doneta uz pravilnu primenu materijalnog prava.

Zakonom o preuzimanju akcionarskih društava (''Službeni glasnik RS'' br. 46/06, 107/09 i 99/11) uređuju se uslovi i postupak za preuzimanje akcionarskih društava, prava i obaveze učesnika u postupku preuzimanja i nadzor nad sprovođenjem postupka preuzimanja akcionarskih društava (član 1).

Odredbom člana 2. navedenog zakona, kojom su određena značenja koja pojedini pojmovi imaju u smislu ovog zakona, utvrđeno je, pored ostalog, da je ponuda za preuzimanje javna ponuda upućena svim akcionarima ciljnog društva za kupovinu svih akcija koje su izdate s pravom glasa, uz uslove i na način određen ovim zakonom (stav 1. tačka 2)); da je akcionar ciljnog društva zakoniti imalac akcija u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala (stav 1. tačka 6)).

Odredbe člana 3. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava sadrže opšta načela ovog zakona, kojima je pored ostalog, utvrđeno: da svi akcionari ciljnog društva imaju ravnopravan položaj u postupku preuzimanja (tačka 1)), da akcionari ciljnog društva moraju biti potpuno, tačno i blagovremeno obavešteni o ponudi za preuzimanje, kako bi imali dovoljno vremena da ispravno ocene ponudu, definišu svoje interese i donesu odluku o prihvatanju ili odbijanju ponude za preuzimanje (tačka 3)).

Odredbama člana 13. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava propisano je: da je ponuđač obavezan da u roku od 15 dana od dana nastanka obaveze objavljivanja ponude za preuzimanje podnese Komisiji zahtev za odobrenje objavljivanja ponude za preuzimanje, samu ponudu, skraćeni tekst ponude, tekst obaveštenja o nameri za preuzimanje i isprave iz člana 20. stav 2. ovog zakona (stav 1); da će Komisija o zahtevu iz stava 1. ovog člana doneti rešenje u roku od sedam radnih dana od dana prijema urednog zahteva i o tome obavestiti Centralni registar (stav 2); da rešenje iz st. 2. i 5. ovog člana Komisija donosi kada utvrdi, pored ostalog - 1) potpunost i verodostojnost podataka iz ponude za preuzimanje i isprava podnetih uz zahtev za odobrenje objavljivanja ponude, u skladu sa članom 20. ovog zakona, 2) da je cena u ponudi za preuzimanje utvrđena u skladu sa ovim zakonom (stav 6); da ukoliko prilikom odlučivanja o zahtevu za odobrenje objavljivanja ponude za preuzimanje, kao i njene izmene, Komisija utvrdi određene nepravilnosti, naložiće ponuđaču da uredi zahtev i dostavi dokumentaciju koja nedostaje i utvrdiće rok u kome je dužan to da učini (stav 8); ako ponuđač, u ostavljenom roku ne postupi po zahtevu Komisije, Komisija će doneti zaključak kojim se zahtev ponuđača odbacuje (stav 9).

Odredbom člana 43. stav 1. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava propisano je da su akti koje donosi Komisija konačni. Prema stavu 2. istog člana, protiv akata Komisije nezadovoljna strana može pokrenuti upravni spor.

Odredbom člana 11. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' broj 111/09) propisano je da tužilac u upravnom sporu može da bude fizičko, pravno ili drugo lice, ako smatra da mu je upravnim aktom povređeno neko pravo ili na zakonu zasnovani interes.

Polazeći od citiranih zakonskih odredbi i da se prema odredbama Zakona o preuzimanju akcionarskih društava postupak preuzimanja akcionarskih društava sprovodi uz poštovanje prava i pravnih interesa i akcionara ciljnog društva kao imaoca akcija koje se preuzimaju i učesnika u postupku preuzimanja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno stanovište Upravnog suda da su tužioci legitimisani za podnošenje tužbe u ovoj upravnoj stvari, u skladu sa odredbom člana 11. Zakona o upravnim sporovima. Ovo iz razloga jer akcionari ciljnog društva čije se akcije preuzimaju, kao imaoci akcija imaju na zakonu zasnovan interes za podnošenje tužbe u upravnom sporu protiv rešenja Komisije za hartije od vrednosti kojim se odobrava ponuđaču objavljivanje ponude za preuzimanje akcija ciljnog društva. Navedeno jer se u postupku propisanom odredbom člana 13. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava (kao fazi postupka preuzimanja akcionarskog društva) po zahtevu ponuđača za odobrenje objavljivanja ponude za preuzimanje rešava i o pravnom interesu, na zakonu zasnovanom, akcionara ciljnog društva, koji proizlazi iz prava (pored osobenih i imovinskih prava) akcionara kao imaoca akcija koje se preuzimaju. Akcionar ciljnog društva kao imalac akcija koje se preuzimaju ima nesumnjiv pravni interes da Komisija za hartije od vrednosti po zahtevu ponuđača donese rešenje kojim se odobrava objavljivanje ponude za preuzimanje u svemu u skladu sa odredbom člana 13. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava, pa i da je u ponudi (čije se objavljivanje odobrava) cena utvrđena u skladu sa ovim zakonom, a ne u nižem iznosu od propisanog. Ovo jer je prema odredbi člana 18. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava ponuđač, odmah nakon prijema rešenja Komisije o odobrenju objavljivanja ponude za preuzimanje, obavezan da objavi skraćeni tekst ponude, iz kog razloga zakonito rešenje Komisije je pretpostavka da je cena iz objavljene ponude u skladu sa navedenim zakonom (a ne niža od propisane), na koji način se štiti interes akcionara ciljnog društva kao imaoca akcija koje se preuzimaju i omogućava akcionaru da ispravno oceni ponudu i donese odluku o prihvatanju ili odbijanju ponude za preuzimanje.

Pravilna je i ocena Upravnog suda da je osporeno rešenje doneto uz povredu pravila postupka iz člana 199. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku, jer je tuženi organ propustio da u obrazloženju osporenog rešenja dâ jasne i detaljno obrazložene razloge na kojima je zasnovao svoju ocenu da je cena u ponudi za preuzimanje utvrđena u skladu sa Zakonom o preuzimanju akcionarskih društava, iz kog razloga iz obrazloženja osporenog rešenja ne proizlazi da su bili ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 13. navedenog zakona da se odobri objavljivanje ponude za preuzimanje akcija kao u dispozitivu. Iz navedenih razloga pravilno je pobijanom presudom odlučeno kao u stavu prvom dispozitiva, na osnovu odredbe člana 40. stav 2. i člana 42. stav 1. Zakona o upravnim sporovima.

Vrhovni kasacioni sud je cenio sve navode zahteva i nalazi da su neosnovani i bez uticaja na drugačiju ocenu pravilnosti pobijane presude. Neosnovani su navodi zahteva da tužioci nisu legitimisani za podnošenje tužbe s obzirom da nisu učestvovali u upravnom postupku u kome je doneto osporeno rešenje i jer, kako se to u zahtevu navodi, prema odredbi člana 41b Zakona o preuzimanju akcionarskih društava akcionari ciljnog društva, u slučaju da osporavaju cenu akcija iz ponude koja je odobrena rešenjem Komisije, svoja prava mogu ostvariti u parničnom postupku. Ovo iz razloga jer u konkretnom slučaju tužioci imaju na zakonu zasnovan interes za podnošenje tužbe u ovom upravnom sporu, pa su i legitimisani za podnošenje tužbe na osnovu odredbe člana 11. Zakona o upravnim sporovima. Po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, odredbom člana 41b Zakona o preuzimanju akcionarskih društava propisano pravo akcionara ciljnog društva da (i to samo u slučajevima iz ove odredbe), putem suda zahteva otkup akcija s pravom glasa, bez uticaja je na legitimaciju akcionara za podnošenje tužbe u upravnom sporu protiv rešenja Komisije za hartije od vrednosti, kao konačnog upravnog akta u smislu odredbe člana 43. navedenog zakona. Kako je pobijanom presudom pravilno uvažena tužba, poništeno osporeno rešenje i predmet vraćen na ponovno odlučivanje, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da su bez uticaja ostali navodi zahteva, jer se ovim navodima ne ukazuje na povrede pravila postupka koje su mogle da budu od uticaja na rešenje ove upravne stvari.

Imajući u vidu sve navedeno, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u dispozitivu ove presude.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

dana 20.12.2019. godine, Uzp 392/2018

Zapisničar,                                                                                                                          Predsednik veća – sudija,

Dragica Vranić,s.r.                                                                                                          Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić