U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula i Biserke Živanović, članova veća, sa savetnikom Vesnom Mraković, kao zapisničarem, odlučujući o zahtevu AA iz …, ulica … br. …, koju zastupa punomoćnik Miroje Jovanović, advokat iz …, ulica … br…., za preispitivanje sudske odluke – rešenja Upravnog suda 20 Uv 419/16 od 29.12.2016. godine, uz učešće Univerziteta u …, Ekonomskog fakulteta u … iz …, … …, u predmetu obrazovanja, u nejavnoj sednici veća, održanoj dana 07.02.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

Zahtev se ODBIJA.

ODBIJA SE zahtev podnosioca za naknadu troškova postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Pobijanim rešenjem Upravnog suda odbijen je prigovor tužilje, AA iz …, izjavljen protiv rešenja sudije pojedinca Upravnog suda III-8 U 15593/16 od 17.11.2016.godine, kojim je, na osnovu člana 26. stav 1. tačka 2. u vezi čl. 3. i 4. Zakona o upravnim sporovima, odbačena tužba tužilje podneta protiv Odluke Nastavno-naučnog veća Ekonomskog fakulteta u … o formiranju Komisije za izjašnjavanje o navodima prigovora na doktorsku disertaciju AA iz …, pod nazivom: ''… ''.

U zahtevu za preispitivanje pobijanog rešenja, podnetom zbog povrede odredbi čl. 32, 36. 198. Ustava Republike Srbije, povrede odredaba Zakona o visokom obrazovanju, bitne povrede pravila upravnog spora i povrede Statuta Ekonomskog fakulteta u …, podnosilac ističe da se protiv odluka Naučno- nastavnog veća žalba ne može izjaviti, jer ne postoji viši stručni organ na fakultetu koji ima ulogu drugostepenog organa. Smatra da, u odsustvu prava na žalbu protiv odluke veća fakulteta kojim se povređuje pravo na kvalitetno školovanje i objektivno ocenjivanje, postoji samo jedan pravni put osporavanja, koji se zasniva na odredbi člana 198. stav 2. Ustava Srbije. Ukazuje na to, da je  pobijano rešenje doneto proizvoljnom primenom prava, koja je podnositeljki zahteva onemogućila raspravljanje i odlučivanje pred sudom o podnetoj tužbi. Predlaže da sud zahtev uvaži, a pobijano rešenje ukine ili preinači. Traži troškove za sastav zahteva od strane punomoćnika advokata u iznosu od 60.500,00 dinara i za takse po odluci suda.

Protivna stranka, u odgovoru na zahtev, ostaje u svemu pri navodima iz dosadašnjeg postupka pred Upravnim sudom.

Vrhovni kasacioni sud je o zahtevu odlučivao u ponovnom postupku, povodom Odluke Ustavnog suda Už 1044/17 od 16.10.2019. godine, kojom je usvojena ustavna žalba AA i utvrđeno je da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Uzp 54/2017 od 14.02.2017. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravno sredstvo, zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije. Istom odlukom poništeno je rešenje Vrhovnog kasacionog suda Uzp 54/2017 od 14.02.2017. godine i određeno je da isti sud donese novu odluku o zahtevu podnositeljke ustavne žalbe za preispitivanje rešenja Upravnog suda 20 Uv 419/16 od 29.12.2016. godine. Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Uzp 54/2017 od 14.02.2017. godine odbačen je zahtev AA iz … za preispitivanje rešenja Upravnog suda 20 Uv 419/16 od 29.12.2016. godine, kojim je odbijen njen prigovor, izjavljen protiv rešenja sudije pojedinca Upravnog suda III-8 U 15593/16 od 17.11.2016. godine, kojim je, na osnovu odredbe člana 26. stav 1. tačka 2) u vezi čl. 3. i 4. Zakona o upravnim sporovima, odbačena tužba tužilje protiv Odluke Nastavno- naučnog veća Ekonomskog fakulteta u … o formiranju Komisije za izjašnjavanje o navodima prigovora na njenu doktorsku disertaciju pod nazivom '' … ''.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijano rešenje u granicama zahteva, a u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev dozvoljen, ali neosnovan.

Prema pravnom stavu Ustavnog suda, koje kao pravilno prihvata i Vrhovni kasacioni sud, protiv rešenja Upravnog suda kojim se odbija prigovor sudije pojedinca tog suda o odbacivanju tužbe zbog toga što akt koji se tužbom osporava ne predstavlja akt o čijoj se zakonitosti odlučuje u upravnom sporu, na osnovu odredbe člana 26. stav 1. tačka 2) Zakona o upravnim sporovima, dozvoljeno je podnošenje zahteva za preispitivanje sudske odluke, ako podnosilac zahteva pre podnošenja tužbe nije imao pravo na žalbu ili drugo redovno pravno sredstvo.

Prema razlozima obrazloženja pobijanog rešenja, iz osporenog rešenja proizlazi da je Upravni sud tim rešenjem odbio, na osnovu člana 27. st. 2. i 3. Zakona o upravnim sporovima, prigovor podnositeljke zahteva izjavljen protiv rešenja sudije pojedinca Upravnog suda, Odeljenja u Novom Sadu III-8 U 15593/16 od 17.11.2016. godine, kojim je odbačena tužba podnositeljke zahteva, podneta protiv Odluke Nastavno-naučnog veća Ekonomskog fakulteta u …, na osnovu člana 26. stav 1. tačka 2. Zakona o upravnim sporovima, prema kome će sudija pojedinac rešenjem odbaciti tužbu ako utvrdi da akt koji se tužbom osporava ne predstavlja akt o čijoj zakonitosti se odlučuje u upravnom sporu.

Ocenjujući zakonitost pobijanog rešenja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da rešenjem nije povređen zakon na štetu podnositeljke zahteva.

Iz spisa predmeta Upravnog suda III-8 U 15593/16 i 20 Uv 419/16, kao i spisa predmeta Ekonomskog fakulteta u … - Nastavno-naučnog veća fakulteta pred kojim je vođen postupak u kome je doneta tužbom osporena odluka o formiranju Komisije za izjašnjavanje o navodima iz prigovora na doktorsku disertaciju pod nazivom ''…'' studenta doktorskih studija AA od 13.10.2016. godine, proizlazi da je Komisija formirana radi ispitivanja prigovora BB na doktorsku disertaciju podnositeljke zahteva.

Odredbom člana 3. stav 1. Zakona o upravnim sporovima propisano je da u upravnom sporu sud odlučuje o zakonitosti konačnih upravnih akata, osim onih, u pogledu kojih je predviđena drugačija sudska zaštita. Stavom 2. istog člana Zakona propisano je da u upravnom sporu sud odlučuje o zakonitosti konačnih pojedinačnih akata kojima se rešava o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu u pogledu kojih u određenom slučaju zakonom nije predviđena drugačija sudska zaštita. Stavom 3. propisano je da sud u upravnom sporu odlučuje i o zakonitosti drugih konačnih pojedinačnih akata kada je to zakonom predviđeno.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, Vrhovni kasacioni sud nalazi da tužbom osporena odluka Naučno-nastavnog veća Ekonomskog fakulteta kojom je formirana Komisija za izjašnjavanje o navodima prigovora, ne predstavlja akt iz citiranog člana 3. st. 1-3. Zakona o upravnim sporovima protiv koga se može voditi upravni spor, već predstavlja akt upravljanja postupkom ocene doktorske disertacije tužilje.

Sa iznetih razloga, pravilno je, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, Upravni sud pobijanim rešenjem, primenom odredbe člana 27. st. 2. i 3. Zakona o upravnim sporovima odbio prigovor podnositeljke zahteva izjavljen protiv rešenja sudije pojedinca Upravnog suda o odbačaju tužbe na osnovu člana 26. stav 1. tačka 2) istog zakona.

Vrhovni kasacioni sud je, nalazeći da su navodi zahteva neosnovani, na osnovu odredbe člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u stavu prvom dispozitiva presude.

Vrhovni kasacioni sud je, s obzirom na to, da je zahtev za preispitivanje sudske odluke odbijen, na osnovu odredbe člana 165. stav 1. u vezi sa članom 153. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 74/13) koji se shodno primenjuje na pitanja postupka rešavanja upravnih sporova koja nisu uređena tim zakonom, saglasno odredbi člana 74. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u drugom stavu dispozitiva presude.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

dana 07.02.2020. godine, Uzp1 19/2019

Zapisničar,                                                                                                                                      Predsednik veća – sudija,

Vesna Mraković, s.r.                                                                                                                    Katarina Manojlović Andrić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić