Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Uzp 238/10
19.10.2010. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Živković, predsednika veća, Mirjane Ivić i Snežane Andrejević, članova veća, sa savetnikom Gordanom Bogdanović, kao zapisničarem, rešavajući o zahtevu M.M. iz N.P., ulica …, koga zastupa punomoćnik Đ.T., advokat iz B., ulica …, za preispitivanje sudske odluke – presude Upravnog suda 11 U ... od 22.07.2010. godine, u predmetu izricanja disciplinske kazne, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 19.10.2010. godine, doneo je

R E Š E NJ E

            Zahtev SE ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

 

 

            Podnosilac zahteva predlaže preispitivanje sudske odluke - presude Upravnog suda 11 U ... od 22.07.2010. godine, kojom je odbijena tužba M.M. iz N.P. izjavljena protiv presude Višeg vojnog disciplinskog suda u Ministarstvu odbrane Republike Srbije II Dis.br…. od 27.06.2008. godine, kojom je uvažena žalba Vojnog disciplinskog tužioca u Beogradu, pa je presuda Vojnog disciplinskog suda Beograd I Dis.br. … od 18.10.2007. godine potvrđena u delu odluke o krivici podnosioca ovog zahteva,  a u delu odluke o disciplinskoj kazni preinačena tako što je za učinjeni disciplinski prestup iz člana 160. tačka 5. Zakona o Vojsci Jugoslavije, u sticaju sa disciplinskim prestupom iz člana 160. tačka 8. istog Zakona M.M. osuđen na disciplinsku kaznu ''gubitak službe profesionalnog vojnika''. Zahtev je podnet na osnovu člana 49. stav 1. tačka 3. Zakona o upravnim sporovima, jer podnosilac smatra da je u pitanju odluka u upravnom postupku gde je bila isključena žalba, a zbog povrede Zakona o Vojsci Jugoslavije i sa predlogom da se zahtev uvaži i preinači ili ukine pobijana presuda.

U postupku prethodnog ispitivanja podnetog zahteva Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev nedozvoljen.

Odredbom člana 49. stav 1. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) je propisano da protiv pravnosnažne odluke Upravnog suda stranka i nadležni javni tužilac mogu da podnesu Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za preispitivanje sudske odluke. Stavom 2. je propisano da zahtev može da se podnese kada je to zakonom predviđeno, u slučajevima kada je sud odlučivao u punoj jurisdikciji i u stvarima u kojima je u upravnom postupku bila isključena žalba, a stavom 3. istog člana je propisano da zahtev može da se podnese zbog povrede zakona, drugog propisa ili opšteg akta ili povrede pravila postupka koja je mogla biti od uticaja na rešenje stvari.

Iz pobijane presude proizlazi da je Upravni sud rešavajući u upravnom sporu po tužbi M.M. iz N.P. cenio zakonitost presude Višeg vojnog disciplinskog suda u Ministarstvu odbrane Republike Srbije, donete u disciplinskom postupku, zbog disciplinskih prestupa iz člana 160. tačka 5. i 8. Zakona o Vojsci Jugoslavije.

Prema članu 177. Zakona o Vojsci Jugoslavije za rešavanje o odgovornosti vojnih lica zbog disciplinskih prestupa nadležni su vojni disciplinski sudovi i to prvostepeni vojni disciplinski sudovi i Viši disciplinski sud, koji na osnovu člana 184. stav 2. istog Zakona postupak sprovode po odredbama zakona kojim se uređuje krivični postupak. Međutim, Zakonom o Vojsci Jugoslavije nije isključeno vođenje upravnog spora za ocenu zakonitosti odluka Višeg vojnog disciplinskog suda, donetih u pravnoj stvari disciplinskih prestupa određenih članom 159. tačka 3. tog Zakona kao teža povreda vojne discipline, za koje se izriču disciplinske kazne propisane članom 164. istog Zakona. Propisane i izrečene disciplinske kazne za disciplinske prestupe po svojoj pravnoj prirodi predstavljaju ograničenja ili gubitak stečenih prava priznatih Zakonom o Vojsci Jugoslavije, pa i prava iz radnog odnosa. Članom 198. stav 2. Ustava Republike Srbije je propisano da zakonitost pojedinačnih akata kojima se odlučuje o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu podleže preispitivanju pred sudom u upravnom sporu, ako u određenom slučaju zakonom nije predviđena drugačija pravna zaštita. Kako u ovoj pravnoj stvari radno-pravnog statusa u vršenju službe u vojsci sudska zaštita nije obezbeđena u nekom drugom postupku van upravnog spora, Vrhovni kasacioni sud nalazi da priroda odluke Vojnog disciplinskog suda i samog postupka pred tim sudom, bez obzira što se vodi primenom odredbi Zakona o krivičnom postupku, predstavlja rešavanje o pravu i obavezi fizičkog lica u specifičnoj upravnoj stvari, te se zakonitost presuda Vojno disciplinskih sudova ispituje u upravnom sporu.

Zahtev za preispitivanje sudske odluke – pobijane presude Upravnog suda je podnet na osnovu člana 49. stav 1. tačka 3. Zakona o upravnim sporovima, jer podnosilac zahteva smatra da je u pitanju odluka u upravnom postupku gde je bila isključena žalba.

Članom 183. stav 1. Zakona o Vojsci Jugoslavije je propisano da se protiv odluke vojnog disciplinskog suda može izjaviti žalba Višem vojnom disciplinskom sudu, u roku od 8 dana od dana dostavljanja odluke, a stavom 2. istog člana je propisano da žalbu mogu izjaviti vojni disciplinski tužilac, okrivljeni i njegov branilac, osim ako se tome okrivljeni izričito protivi. Iz navedene zakonske odredbe proizilazi da u sprovedenom postupku nije bila isključena žalba, već je obezbeđeno dvostepeno odlučivanje, pa nije ispunjen uslov iz člana 49. stav 1. tačka 3. Zakona o upravnim sporovima za podnošenje zahteva za preispitivanje sudske odluke. Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, protiv presude Upravnog suda kojom je odbijena tužba za ocenu zakonitosti odluke Višeg vojnog disciplinskog suda donete po žalbi u pravnoj stvari disciplinskog prestupa u vezi vršenja vojne službe nije dozvoljen zahtev za preispitivanje sudske odluke. Odredbom člana 53. stav 1. Zakona o upravnim sporovima je propisano da nedozvoljen ili neblagovremen zahtev ili zahtev koje je podnelo neovlašćeno lice Vrhovni kasacioni sud će odbaciti rešenjem.

Nalazeći da je prema navedenim odredbama Zakona o upravnim sporovima podneti zahtev nedozvoljen, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 53. stav 1. ovog Zakona odlučio kao u dispozitivu rešenja.

REŠENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

 

Zapisničar,                                                                         Predsednik veća - sudija

Gordana Bogdanović,           s.r.                                                     Snežana Živković,s.r.