U zahtevu za preispitivanje pobijane presude, podnetom zbog bitne povrede odredaba Zakona o upravnim sporovima, i to člana 1. stav 2, člana 43. stav 1. i stav 5, kao i nepravilne primene zakona i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, podnosilac ističe da je presuda doneta na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja na raspravi, a na osnovu neistinite tužiljine usmene izjave da je balkon prema dvorištu bio otvoren, a potpuno ignorišući utvrđeno činjenično stanje Sekretarijata za imovinske i pravne poslove Gradske uprave Grada Beograda za drugostepeni upravni postupak, zatim dva veštačenja predmetnog prostora od strane sudskog veštaka. Smatra da svi navedeni dokazi potvrđuju drugačije činjenično stanje, tj. da je balkon prema dvorištu bio podeljen i zatvoren. Navodi da je Upravni sud trebalo da vrati predmet drugostepenom organu na ponovno odlučivanje, a ne da odlučuje u sporu pune jurisdikcije. Predlaže da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijanu presudu i obaveže tužilju da mu nadoknadi troškove upravnog spora ili da istu ukine i vrati Upravnom sudu na ponovno odlučivanje.

BB, u odgovoru na zahtev, predlaže da sud zahtev odbije i obaveže podnosioca zahteva da mu nadoknadi troškove za sastav odgovora na zahtev u iznosu od 16.500,00 dinara sa kamatom.

Gradska uprava Grada Beograda, Sekretarijat za inspekcijske poslove, Sektor za drugostepeni upravni postupak iz građevinske i stambene oblasti i oblasti građevinske inspekcije iz Beograda, u odgovoru na zahtev, ostaje u svemu pri razlozima obrazloženja rešenja od 06.02.2015. godine.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva u smislu odredbe člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:

Zahtev je neosnovan.

Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, sud je našao da u ovoj stvari ima mesta odlučivanju u sporu pune jurisdikcije, jer utvrđeno činjenično stanje pruža pouzdan osnov za to, a da se osnovano tužbom ukazuje na to, da je osporenim rešenjem povređen zakon na štetu tužilje. Upravni sud je ocenio da je tuženi organ pogrešno ponovo cenio ispunjenost uslova za ponavljanje postupka, jer su sva pitanja o ponavljanju postupka raspravljena donošenjem pravnosnažne presude Upravnog suda 14 U 2085/12 od 28.02.2014. godine, kojim je odbijena tužba AA iz ... podneta protiv rešenja tuženog organa od 26.12.2011. godine, a kojim je odbijena njegova žalba, izjavljena protiv prvostepenog zaključka od 20.10.2011. godine, kojim je dozvoljeno ponavljanje postupka okončanog potvrdom prvostepenog organa od 24.11.2008. godine. Upravni sud je, takođe, ocenio da je prvostepeni organ pravilno razmotrio postavljeni predlog tužilje za učešće u postupku, kao i činjenicu da je nesumnjivo utvrđeno da tužilja nije učestvovala u postupku donošenja navedene potvrde, te, nalazeći da su ispunjeni uslovi iz odredbe člana 239. stav 9. Zakona o opštem upravnom postupku, prvostepeni organ je pravilno doneo ožalbeno rešenje od 19.06.2014. godine, kojim je poništio potvrdu Odeljenja za građevinske i komunalne poslove Gradske opštine Savski Venac od 24.11.2008. godine, dajući za svoju odluku jasne, argumentovane i na zakonu zasnovane razloge.

Ocenjujući zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je presuda doneta bez povreda pravila postupka, uz pravilnu primenu materijalnog prava. Ovo stoga, što je pravilno, i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, Upravni sud ocenio da u predmetnoj upravnoj stvari ima mesta odlučivanju u sporu pune jurisdikcije. Pravilno je, takođe, Upravni sud ocenio da je žalba AA iz ... izjavljena protiv rešenja prvostepenog organa od 19.06.2014. godine neosnovana, te da je pravilno taj organ poništio potvrdu Odeljenja za građevinske i komunalne poslove Gradske opštine Savski Venac od 24.11.2008. godine, dajući za svoju odluku jasne, argumentovane i na zakonu zasnovane razloge, koje je u celosti prihvatio i Upravni sud.

Sa iznetih razloga, nalazeći da su ostali navodi zahteva neosnovani, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u stavu prvom dispozitiva presude.

Vrhovni kasacioni sud je, s obzirom na to, da je zahtev za preispitivanje sudske odluke odbijen, na osnovu odredbe člana 165. stav 1. u vezi člana 153. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 74/13) koji se shodno primenjuje na pitanja postupka rešavanja upravnih sporova koja nisu uređena tim zakonom, saglasno odredbi člana 74. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u stavu drugom dispozitiva presude.

Odlučujući o zahtevu BB za naknadu troškova na ime odgovora na zahtev, Vrhovni kasacioni sud je našao da odgovor na zahtev protivne stranke nije od značaja za odlučivanje, da troškovi nisu bili nužni, pa je, na osnovu odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 74/13), koji se shodno primenjuje na osnovu odredbe člana 74. Zakona o upravnim sporovima, a imajući u vidu odredbu člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u stavu trećem dispozitiva presude.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

dana 19.10.2017. godine, Uzp 393/2017

Zapisničar                                                                                                        Predsednik veća – sudija

Vesna Mraković,s.r.                                                                                      Mirjana Ivić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić